четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:46

Трампова афера закочила споразум за Донбас

Изненадно одбијање Украјине да потпише „Штајнмајерову формулу” доводи се у везу са скандалом због притиска шефа Беле куће на Зеленског да поново покрене истрагу против Бајдена
Аутор: Биљана Митриновићуторак, 24.09.2019. у 20:00
Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски се нада да ће га састанак с Доналдом Трампом извући из незгодне позиције (Фо­то EPA-EFE/Ste­pan Fran­ko)

Најновија афера с притиском Доналда Трампа на Володимира Зеленског да настави истрагу против Хантера, сина Џоа Бајдена, како би нашкодио најутицајнијем демократском кандидату на будућим председничким изборима само показује политичку судбину „малих” држава или оних које се налазе на путу супротстављених интереса снажнијих „играча” на светској сцени.

Откривање садржаја разговора од пре два месеца између америчког и украјинског председника показало је како се ствари решавају на високом нивоу и колико шта кошта. Док је за Трампа то питање једна од коцкица која би могла да доведе до другог мандата, за Украјину је то питање огромног новца који добија од САД и политичке и војне подршке.

Прошле недеље, док се председник Украјине полако спремао за пут у Њујорк на седницу генералне скупштине (ГС) на којој ће се обратити присутнима, био је у великој неизвесности да ли ће бити организован за њега много важнији сусрет који је месецима тражио – са Доналдом Трампом. Медији тврде да је Трамп до последњег момента одбијао да да пристанак за састанак „на маргинама” ГС УН и коначно је попустио, а вест је објављена у петак. Истог дана је у медијима избила „украјинска афера” америчког председника.

Дан касније шеф украјинске дипломатије Вадим Пристајко негирао је да је амерички председник током телефонског позива 25. јула вршио притисак на украјинског колегу да покрене раније обустављену истрагу. Пристајко је за лист „Хромадске” рекао да је Украјина независна држава и да неће стати ни на чију страну у америчкој политици, чак и ако би „у теорији” Кијев био у позицији да учини тако нешто.

Иза, на први поглед, пристојног геста заштите тајности дипломатског разговора крије се много више. Администрација Зеленског има свеже искуство претходника Петра Порошенка, који је мање из уверења, а много више због интереса, уочи самог финиша председничких избора у САД 2016. године одлетео у Њујорк и састао се на маргинама ГС УН са Хилари Клинтон. За демократску кандидаткињу сусрет са Порошенком је био одговор на добре везе републиканског кандидата Трампа са Русијом.

Порошенко није веровао да је могућа победа Трампа, али с друге стране, није ни имао много избора, јер је Украјина целокупном економско-политичко-војном политиком била ослоњена на Вашингтон. Порошенко је после Трампове победе уложио много политичких и приватних веза, услуга и новца, а највише „гутања кнедли” када му је спочитавано да је све карте „ставио на Хилари” – да би успео да се накратко сусретне и фотографише с новим председником коме се на лицу и положају тела видела уздржаност.

Украјина је била полазна основа и за један међу првим „одстрелима” у Трамповом табору. Украјинци су пружили кључне доказе против Трамповог шефа предизборног штаба Пола Манафорта. Истрагу је покренуто Роберт Милер, који се бавио руским мешањем у америчке изборе 2016. године.

За данашњу Украјину, у време Зеленског, у питању је, између осталог, било 250 милиона долара кључне војне помоћи која је дуго била под знаком питања, иако је одобрена у Конгресу и Пентагону, док почетком овог месеца није испоручена. За Украјину би, што се тиче односа са САД, било најгоре да изгуби подршку обе партије у Конгресу и Сенату.

Улога Украјине у америчким изборима одражава се, наравно, и на текуће преговоре у контакт групи у Минску и заказивање самита „Нормандијске четворке”. Изненадно одбијање Кијева да прошле недеље потпише „Штајнмајерову формулу”, иако је све већ било договорено – доводи се у везу с овим догађајем. Напредак који је постигнут у обнављању преговора о спровођењу Споразума из Минска, догодио се захваљујући Немачкој, Француској, Русији и Украјини. Сједињене Америчке Државе, које су водиле главну реч у преврату 2014. и касније војној помоћи Украјини, ван овог су процеса и многи се брину да је Зеленски спреман превише да да Русији.

Уколико би састанак с Трампом био успешан, Зеленски не би морао да „присиљава” свог изасланика у контакт групи Леонида Кучму да потпише документ, да мења устав и даје аутономију Донбасу. Речју, Споразум из Минска би био заборављен и Зеленски не би био оптужен за капитулацију: да је побуњеном Донбасу дао оно што је проруско становништво тражило и пре избијања рата.

Руски медији су подсетили да су 2013. године, у време Барака Обаме, САД са Виктором Јануковичем потписале споразум према коме су америчке компаније добиле дозволу за развој и производњу гаса у три области у Украјини. Уговор „Шеврона”, рецимо, био је вредан десет милијарди долара. У мају 2014. Хантер Бајден, син тадашњег потпредседника САД Џоа Бајдена, добио је функцију у управном одбору највећег приватног произвођача гаса у Украјини „Буризма холдингс”.

Касније је истрагу о „Буризма холдингсу” покренуо украјински главни тужилац Виктор Шокин у оквиру борбе против корупције, на чему веома инсистирају САД. Власник компаније је убрзо након промене власти напустио земљу, а Шокин је намеравао да саслуша Хантера Бајдена, али није успео. Колумниста конзервативног америчког листа „Хил” је написао да је Бајден у марту 2016. у Обамино име притискао Порошенка да смени Шокина јер ће у противном Вашингтон повући исплату од милијарду долара, осуђујући Украјину на банкрот.

Јуче је Трампов адвокат и бивши градоначелник Њујорка Руди Ђулијани оптужио Украјину за прање три милиона долара у корист Хантера Бајдена и навео да је та уплата прошла кроз Летонију и Кипар, пре него што је доспела до Хантера.

Не улазећи у предизборна саплитања, очигледно је да је Украјина, и у време демократа као и данас републиканаца, морала свашта да уради како би остала политички миљеник у рату који јој годинама виси над главом.


Коментари2
6360e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

janko
Postovani Srbi, Dzon Bajden je presednik borda,druog najuticajnijeg investicionog fonda a njegov sin je samo mali smetnja slike da se dodje do glavnog lika tj.Bajdena. Evo npr. Pokusajte da saznate sta se desilo sa najvecom investicijom u J.Americi-radi se o Termo-Elektrani koju je "navodno pokrivao Bajdenov investicioni fond..i kad su na mozak izigrali tu drzavu i sad je drze u saci..presednik te drzave dobijo je Nobelovu nagradu za mir a mira nema! ko to proveri i racun na Flori uhvatice Bajde
Ludolph
Tramp napravio aferu zato sto je sugerisao pokretanje obustavljenog postupka u alucaju korupcije? Ako je nekome afera kada se insistira na postovanju zakona, onda ne znam kako da nazovem takvo drustvo. U prenesenom znacenju, kriv je policajac sto je naredio hapsenje lopova a ne lopov. Cudna neka demokratija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља