среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:50

Некада највећа лесковачка текстилна фабрика добила новог власника

Аутор: Д. Коцићуторак, 24.09.2019. у 17:26
Ле­ско­вач­ки „Ле­текс” (Фо­то Д. Ко­цић)

Лесковац – Град на обалама реке Ветернице, који је између два светска рата називан „српски Манчестер” због изузетно развијене текстилне индустрије, јер је правио „најубав штоф на цел свет”, сада само може да тугује за пропуштеним приликама. Све некадашње фабрике које су чиниле удружену индустрију текстила „Лескотекс” одавно су доживеле суноврат.

Недавно је део непокретне имовине највеће текстилне фабрике „Летекс”, у којој је својевремено радило више од две хиљаде изузетних текстилаца, продат за 47 милиона динара јагодинској фирми „Тренд вижен груп”. Према уговору, нови власник купио је четири објекта укупне површине готово десет хиљада квадратних метара.

Фабрика је, иначе, најпре продата 2006, али је због неуспешне приватизације, уговор раскинут и у стечају је од 2010. године. Део радника „Летекса” водио је годинама судске спорове због неисплаћених зарада и других принадлежности, а коначну одлуку донео је суд у Стразбуру који је наложио Републици Србији да због претрпљеног душевног бола исплати по 3.100 евра.

Приватизација не само текстилних, него и других колектива, пре свега у металном комплексу и аграру, у Јабланичком округу (Лесковац, Лебане, Медвеђа, Власотинце, Бојник и Црна Трава), оставила је је катастрофалне последице. Према анализи Већа самосталних синдиката, у стечај је отишло четрдесетак колектива, а без посла је остало више од двадесет хиљада радника међу којима је немали број тзв. социјалних случајева, јер не могу да дођу до посла, а до пензије је још много година.


Коментари7
e1c24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Лудило које је захватило Србију пре две деценије о "слободном капитализму" је дошло на наплату. Они који су се "снашли" распродајући и уништавајући све у том процесу су се обогатили на раду генерација које су то стварале. И не нису једини кривци они који су то почели већ и они који су продужили са тим и данас кад је јасно да ово води ка тоталној деиндустријализацији и сиромашењу државе и народа само да би се мали слој људи богатио.
Домаћи предузетник
А шта Штада ради са Хемофармом и другим српским фирмама? Купили су Иванчић и син како би затворили њихов погон у Добановцима. У Вршцу се све мање производи а све више пакује роба која долази из њихових фабрика ван Србије. Када ће наша држава схватити да пут из кризе није кроз стране инвестиције већ кроз подстицај домаће производње баш као што је био случај пре комунизма, посебно пре него што је Тито изместио наше фабрике.
luxedeluxe
U liberalnom kapitalizmu sa potpuno slobodnim trzistem ( bez kontrole drzave u privrednim tokovima ) , drzava ne moze da gradi fabrike i da kupuje masine ...Nametnuto nam je , da dajemo subvencije zapadnjackim fabrikama , gde je drzava jedna od stran ugovornica ...Sve ovo je zasluga DOS -a
Препоручујем 9
Леон Давидович
Уништење индустрије у Србији имало је исти ефекат по даљу судбину народа као какав страшни разарајући рат.Није становништво уништено масовно у једном тренутку као у ратовима али зато се дуготрајно уништава и демографски показатељи су катастрофални.
deda petko
Радоване ЧЕТВРТИ грешиш. Циљ бомбардовања је био направити хаос са убијањем недужних голоруких грађана и рушење углавном центра града. Немачки и Бигарски војници, осим неке мале групице ,су већ отишли из Лесковца. Није порушена ниједна фабрика , јер ће "ослободиоцима" бити потребне. Текстикне и остале фабрике су радиле све до такозване "приватизације"или ЛОПОВЛУКА. Које први купио фабрику лекова "Здравље" па је онда продао за велике паре?Како је пропала фабрика "Невена" ? итд.итд.
Милош Лазић
Фабрика је 2006. продата извесној "нашој жени из Аустралије" за смешно мало суму. Прво је распродала "застарелу опрему" (неком Албанацу с Косова и Метохије) и тако не само да је "избила штету", већ је и зарадила. Онда је рекла радницима да иде у Аустралију по репроматеријал, по вуну, и никад се није вратила. Мислим да је осуђена у одсуству, али симболично. А зашто је држава Србија проглашена кривом у Стразбуру, то знамо: после свега што су нам натоварили на плећа - згодна је за руковање.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља