уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:39

Не пуцај на бегунца у магли

Стражар не сме да испали метак на притвореника који покушава да побегне, ако је осумњичен се за кривично дело до десет година затвора
Аутор: Александра Петровићсреда, 25.09.2019. у 22:55
Подаци показују да су од 25 до 30 одсто затворске популације – притвореници (Фото: Р. Крстинић)

Затворски стражар не сме да пуца на притвореника који покушава да побегне, ако је осумњичен за прекршај или за кривично дело запрећено казном до десет година затвора. Употреба ватреног оружја дозвољена је само ако бежи притвореник осумњичен за кривично дело за које се може изрећи казна затвора већа од десет година.

Како радник обезбеђења на затворској кули може да зна ко је бегунац ако је напољу магла, пљусак или веје снег, па још ако је и мркла ноћ, питали су стручњаци прошле недеље на саветовању кривичара на Златибору.

– Ако стражар не пуца, може да му побегне притвореник осумњичен за тешко убиство, а ако употреби ватрено оружје – може се десити да повреди или убије особу која је била на издржавању само прекршајне казне. Можда се може размислити и о употреби оружја које испаљује гумене метке односно гумену сачму – указали су судија Апелационог суда у Новом Саду Мирослав Алимпић и бивши управник Окружног затвора у том граду Зоран Јовановић.

Једно од решења које предлажу је категоризација завода за извршење кривичних санкција, тако да неке од установа буду „резервисане” само за притворенике и осуђене за тешка кривична дела, док би у другим затворима били лакши преступници. То није једноставно урадити ако се зна да су затвори у Србији и даље пренасељени, упркос томе што су последњих година изграђени нови, док су неки реновирани.

Подаци објављени у Стратегији развоја система кривичних санкција до 2020. године показују да је до 2012. године број притвореника износио 25 до чак 30 одсто затворске популације. Укупан број особа лишених слободе у Србији и даље је нешто испод 11.000, што представља велики проблем у функционисању читавог система извршења кривичних санкција.

– Стиче се утисак да судови још недовољно користе друге мере предвиђене законом, као што су јемство и забрана напуштања стана. Судови олако одређују притвор иако га је закон предвидео као изузетну и најстрожу меру. Велики део јавности, бројни медији и политичке личности као да не разумеју сврху притвора, који се доживљава као казна – нагласио је судија Алимпић.

Кривичари су овом проблему посветили посебну пажњу, а мисија Оебса у Србији издала је публикацију са упоредним приказом стања у земљама региона.

Правилник о извршењу мере притвора прописао је све детаље поступања са осумњиченим, али има и низ пропуста. На пример, од момента доношења решења о притвору па до предаје осумњиченог затворској установи може да прође и неколико часова, ако судска зграда нема притворску јединицу или затвор није близу суда. У том временском периоду полиција и даље чува осумњиченог, који је формално већ у надлежности затворске установе, па може бити спорно ко је одговоран за случај бекства, саобраћајне несреће, повређивања или смрти.

На пријему у притвор поново се проверавају документа и узима се изјава о томе кога треба одмах обавестити где се притвореник налази. Затим се одузимају сва документа и вредности, од новца и накита до мобилног телефона и опасних ствари, уколико их још има код себе. Следи фотографисање, узимање отисака прстију, упознавање са кућним редом, купање, а по потреби дезинфекција и дезинсекција. Лекарски преглед мора бити обављен најкасније у року од 24 сата од пријема.

Приликом смештаја у собу води се рачуна о врсти кривичног дела тако да се по правилу заједно смештају особе осумњичене за иста или слична дела. Саучесници морају бити одвојени да не би угрозили истрагу.

Сваки притвореник има право на кретање на свежем ваздуху најмање два сата дневно, али се води рачуна да се у шетњи не сретну припадници завађених криминалних група.

Правила о ноћном одмору нису прописана тако да искључују проблеме. Прописано је да од 23 до седам сати службена лица улазе у собу само по позиву притвореника или у ситуацијама нарушавања безбедности, као што су туче, покушаји бекства и слично. Према томе, ако се притвореници не жале, фактички нико не може реметити ноћни одмор, а управо у том периоду долази до насиља, па и до самоубистава, најчешће вешањем, и то се дешава у свим установама, упозорили су стручњаци. Неки притвореници управо током ноћног одмора трпе тортуру својих цимера и толико су застрашени да се не усуђују да траже помоћ. Мали број таквих догађаја открије се сутрадан, ако се код злостављаних могу уочити повреде на видним местима. Па и тада, често се не усуђују да испричају шта се стварно десило.


Коментари14
ba942
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Ponekada dame i gospodo dajete tako nebulozne komentare da je to cudo jedno. Vasi komentari su zapravo slika i prilika ovog licemernog drustva gde se svi bave posledicama a niko uzrcima. U zatvorima ima gomile ljudi koji su tu jer na prvom mestu nemogu da se suoce sa realnoscu i okolinom. Zatvorski sistem u Srbiji funkcionise tako sto se osudjenicima a i osumnjicenima dele lekovi za smirenje sakom i kapom. Pocevsi od bensedina preko leporeksa do tzv bupova koji su zapravo legalizovani heroin.
Трт
Пуцаш на било кога, па неће нико бјежати.
Aleksandar
A šta ako Pera i Mika zamene košulje?
vox populi
Pa, posle svega, onaj koji pretekne služi kaznu onoga koji mu je pomogao, a za bjeguncem se traga? Nikakva frka.
Препоручујем 1
slavko
Pa što ne potrči za njim, ulovi ga i pita ga koliko godina zatvora mu preti? Tako barem nečemo imati nikoga u zatvoru duže od 10 godina...
Dragan Pik-lon
Kako je opste stanje u srpskom,mafijasko-korumpiranom sistemu najbolje je da zatvorenicima dajemo cinove.Tako cemo ih jasno obeleziti.One sa kaznom do dve godine bi bili razvodnici,tri-vodnici,pet-potporucnici,deset-kapetani prve klase .....preko 20 pukovnici,40-generali i preko,ovi sa dozivotnom,kao i visestruki povratnici-feld marsali....!
Nemus
... a kad budu pustani da im se prema cinovima dodeli penzija, beneficirana u svakom pogledu, da se generalima dodele vozaci obavezno, da ne idu peske... U slucaju smrti da se organijzuje pocasna paljba pri sahrani visih oficira - zatvorenika... Meni je ova drzava smesna i tuzna u isto vreme. Kriminal i divlja ovde zato sto su nam sankcije za prestupnike smesne... Sto se mene licno tice, prvo nek pucaju a potom nek pitaju zatvorenika u begu za licne podatke.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља