Није непознаница да велике аграрне државе једном годишње распродају лагере непродатих пољопривредних производа по багателним ценама. Чистећи своје магацине како би у хладњачама направили места за свеже плодове својих произвођача, воће и поврће најчешће продају сиромашнијим тржиштима, а оно се онда нуди у супермаркетима интернационалних ланаца. На ово су недавно упозорили из Хрватске воћарске заједнице, огорчени због тога што такви производи обарају њихове цене.

– Погледајте шта се ових дана догађа у трговачким центрима, где се продаје више од половине старих јабука којих се решавају Пољаци и чисте складишта по цени од 15 евроценти по килограму. Увозна јабука „ајдаред” из прошлогодишње бербе кошта око евро, а домаћи овогодишњи „златни делишес” продаје се на акцији за 60 евроценти. Тако трговци са прошлогодишњом јабуком руше цену домаћој, упозоравају из ове воћарске заједнице. Они кажу да се сви тамошњи трговински ланци декларишу као домаћи који форсирају локалне производе, а у суштини интерес им је да продају вишкове из својих земаља или из других чланица ЕУ у којима може да се набави јефтиније, без обзира на квалитет.

– Преостаје нам да покушамо да утичемо на свест потрошача да схвате да тиме што купују домаћу јабуку добијају квалитетан производ и помажу локалном произвођачу да опстане. Саветујемо људима да читају ситна слова на декларацијама, на којима пише земља производње, а однедавно и година производње – наводе из овог удружења, а преноси „Јутарњи лист”.

У многим државама постоји пракса заштите домаће производње и то на једноставан начин. Домаћи пољопривредни производи се видно означавају на рафовима, а такође често се избегава увоз из других земаља док се не потроши домаћи род. То би био спас и за српске произвођаче који су ове године продавали јабуке по изузетно ниским ценама, док су трговци увозили робу са других тржишта. Саговорник „Политике” добро упознат са стањем на тржишту каже да се зна за ову праксу чишћења магацина и да Хрватска има проблем, јер они немају тако развијену производњу јабука као Србија. Јасно је, додаје, да уколико пољских јабука има у већој количини на тржишту, то може бити само из прошлогодишњег рода. Пољаци су ове године имали изузетно лошу бербу тако да се процењује да имају око 60 одсто дефицита у јабукама.

– Ми имамо домаће јабуке и купци имају могућност да бирају. Код нас се пољска јабука више помиње у смислу реекспорта, што је више пута откривено и санкционисано. Проблематичан би могао да буде кромпир из складишта Немачке и Украјине. Посебно немачки који је по квалитету и органолептици лошији од домаћег, а има га на тржишту – каже наш саговорник.

Са друге стране и хрватски медији истичу да њихови највећи произвођачи најквалитетнији род продају у иностранству, по високим ценама, тако да и њима за домаће потрошаче остају јабуке нижег квалитета. Хрватска је због тога најавила да ће у наредне три године отворити 13 складишно дистрибутивних центара за воће и поврће како би домаћим произвођачима омогућила да ту чувају своју робу, јер најчешће немају сопствене капацитете.

Као проблематичан се и у Хрватској наводи стари кромпир из немачких залиха који трговци купују за 25 центи по килограму, што је практично исто колико би складиштари наплатили за уништавање тих производа. Међутим, у тамошњем удружењу произвођача кромпира напомињу да овде није реч о класичном чишћењу складишта већ о кромпиру из овогодишњег рода који по квалитету не задовољава тамошње стандарде.