среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:35
АКТУЕЛНО: КАКО ПРИВУЋИ СТРАНЦЕ

Србија, земља манифестација

Конгреси, фестивали, концерти и остали скупови припадају „индустрији догађаја” релативно новом феномену, а много тога говори да смо се у региону већ наметнули као пожељна адреса
Аутор: Андријана Цветићаниннедеља, 29.09.2019. у 11:00
Гуча (Фото Г. Оташевић)

Шта је заједнички именитељ за светски конгрес лекара пренаталне медицине, скупа радио-аматера и концерте џез фестивала Нишвил и оне на петроварадинским бинама Егзита?

Тачан договор гласи – сви се одржавају у Србији. И сви ови догађаји, иако различитог карактера, привукли су у нашу земљу бројне стране госте.

На неке догађаје странци долазе да уче или поделе сазнања, на друге да се такмиче, на оне масовне из сектора „уживања” да певају, играју, добро поједу, попију... и сви желе нове, лепе успомене.

И што је најважније за све то странци плаћају, односно остављају новац у Србији.

„Индустрија догађаја” није нов феномен у светским оквирима. И код нас се све учесталије говори о овој теми. Организатори различитих манифестација било да је реч о музичким, уметничким фестивалима, спортским манифестацијама, корпоративним, било о едукативним скуповима, врло добро схватају значај „индустрије догађаја”.

Доноси новац

Пуританци се згражавају на помен занимања „ивент менаџер” (од енглеског израза „event” што значи догађај), како се назива тим или особа задужена да један скуп, фестивал, догађај, добро представи, позиционира и на њему оствари зараду, приход. Али када се открију економски параметри – значај овог занимања постаје много јаснији. Према појединим проценама, величина глобалне „индустрије догађаја” у 2018. процењена је на 1.100 милијарди долара! Очекује се да ће наредних година стално расти и да ће за седам година – 2026. износити чак 2.330 милијарди долара.

Зашто онда не узети део овог великог колача?

О стварања плодног тла за организацију догађаја привлачних међународној публици и позиционирању наше земље као светске дестинације за њихово одржавање, недавно је у Београду одржана панел дискусија о овој области. У организацији националне платформе „Србија ствара” (Serbia Creates) причало се да ли је потребно и у којој мери да се држава, тачније њене институције укључују, да ли је потребна професионализација кадра, зашто наш школски систем не препознаје потребу увођења занимања ивент менаџер … Учесници панела били су Игор Ковачевић, из Конгресног бироа Туристичке организације Србије, Иван Петровић из Егзит фондације, Андреј Носов, испред Хартефакта, Виктор Киш, представник Фестивала „Дев9т” и Џејн Канингем, представница BestCities Global Alliance.

Платформа „Србија ствара” део је, иначе, шире иницијативе покренуте пре две године у кабинету премијерке Ане Брнабић. Циљ је да се кроз платформу сарађује, покрену измене правно-пословног оквира а све како би Србија постала пожељно место за иновације, креативну индустрију, уметничко стваралаштво.

И то не без разлога. Јер креативне индустрије у целокупној домаћој економији, у зависности да ли се узима ужа или шира дефиниција, учествује с уделом од 3,4 и 7,1 процената у БДП-у. Расту брже у односу на све друге гране српске привреде па је БДВ – бруто додата вредност креативне индустрије од 2014. до 2016. порасла за 16,4 процента, што је више од свих осталих сектора заједно.

Карневал бродова на Сави, у Београду, одржан почетком овог месеца (Фото Танјуг/Т. Валич)

Ако се зброје филмаџије, музички фестивали, ај-ти дизајн студија, уметници бројних профила… долази се до броја од 30.000 микро, малих и средњих предузећа у којима је запослено 100.000 радника. Сектор креативних индустрија карактерише и младост; у 70 процената ових фирми просек старости је од 25 до 44 године, а половина запослених је с факултетским дипломама.

Како су се сложили учесници панела, Србија можда не може да се пореди са Сингапуром, Њујорком, Берлином, Бечом… градовима који су редовно на врху листа најбољих средина за организовање догађаја али смо зато регионално јако добро позиционирани.

– У Србији се већ сада годишње одржава 70 међународних конгреса. Постоје међународно признати стандарди по којима се прати годишња статистика. Ако страни делегат, учесник конгреса, на пример лекар, судија, научник, у просеку троши од 300 до 350 евра, по дану, и тај скуп има 1.000 учесника, траје три дана, стиже се до цифре од милион евра – објаснио је за „Политикин Магазин” Игор Ковачевић.

У поређењу с масовним фестивалима, који остварују зараду од продаје улазница и привлаче десетоструко више – на десетине хиљаде учесника, онда то није за поређење.

– Не заборавите да на конгресе долазе стручњаци, људи од неког ауторитета, чија се мишљења и реч поштују. Они даље преносе глас о Србији. Касније се можда враћају с породицама у приватне посете, постајући део армије обичних туриста  – појашњава Игор.

Примера ради: пре две године у Београду је одржан један од највећих конгреса лекара пренаталне медицине. У престоницу је дошло 4.000 еминентних лекара из целог света. – Не можемо увек да поредимо конгресе с „лејжер” садржајима (садржајима за уживање ) али баш зато би требало да посматрамо целокупну индустрију догађаја као наш још увек не искоришћени потенцијал – верује Игор Ковачевић.

„Лаки” садржаји

Занимљиво је да се највећи број „лаких” садржаја примамљивих за странце организује током лета. Поменимо Егзит, Гучу, Бирфест... Пролеће је „резервисано” за различите уметничке фестивале, док су током осталих месеци календари прилично непопуњени. „Индустрија догађаја” за сада у 75 до 80 процената највеће тржиште има у Београду, 10 до 15 процената отпада на Нови Сад, а потом следе дестинације: Палић, Суботица, Златибор и Копаоник. Златибор се показао идеалним одредиштем за одржавање Светског конгреса радио-аматера, заказаног за наредну годину, на коме се очекује 700 делегата, из свих делова планете.

Андреј Носов из Хартефакта сматра да ће управо активности и идеје паметних и креативних људи, који данас раде у „индустрији догађаја”, организујући разне манифестације, променити имиџ Србије.

–У Београду имамо веома препознатљиву позоришну инфраструктуру која је везана за Битеф фестивал и друге традиционалне манифестације. На њима се размењује квалитетан садржај с публиком и гостима из иностранства. Било да су то сами уметници, новинари или заљубљеници у позориште. То завештање је јако важно. С друге стране, недостаје нам позоришна инфраструктура на пример за савремене позоришне садржаје – сматра Носов, али и поставља питање колико би наших позоришних сцена могло технички да испуни   услове одржавања неке захтевније савремене представе, која подразумева дигиталну технологију.

Фестивал танга у Новом Саду на главном градском тргу (Фото Танјуг/Ј. Пап)

Зато подсећа да је важно да наши организатори размењују знања са колегама из света, да се омогући да, на пример, долазак колега из Берлина, неког другог града, да наши људи путују на семинаре у свету. Овде држава може и конкретно да помогне.

Фестивала „Дев9т” постоји већ пет година, а Виктор Киш има занимљив одговор на питање како су преживели и шта им је потребно да би побољшали садржај и привукли нову публику:

– До сада смо се борили за храну, јели са пода, а сада је дошло време да узмемо у руке прибор и почнемо да једемо за столом. За бројност наше публике не треба да бринемо, јер имамо   јаку традицију друштвених дешавања. Једноставно, наш народ воли да погледа нешто ново, да се дружи. Наша публика је увек заинтересована за добро осмишљене уметничке програме у форми фестивала. На поједине смо пажњу скренули и у свету, па сада редовно на тим фестивалима буде много гостију и из иностранства – наводи Киш.

Он верује да су за промену слике о Србији у свету важнији квалитетни уметнички садржаји и креативност него градња архитектонских чуда.

Ново занимање

У Србији не постоји школа у којој би се могло учити што је потребно за организовање једног успешног догађаја. Иван Петровић из Егзит фондације објаснио је шта се редовно догађа приликом организације најпознатије новосадске манифестације: након ангажовања младог сарадника, колеге, искуснији „егзиташи” морају свему да га уче.

– Данас не постоји маркетиншка или пи-ар агенција, која не тражи „ивент менаџера”. Тржиште рада и образовања морају да одговоре на савремене потребе – сматра Петровић.

Све више странаца

У Србији је у првих седам месеци 2019. боравило 2.042.667 туриста, што је за пет процената више у односу на исти период претходне године. Странци највише бораве у Београду, Новом Саду, на Копаонику, Златибору, Врњачкој и Сокобањи. Највише је туриста из Кине, у првих седам месеци било их је више за 51 одсто него лане, а страни гости у већем броју него ранијих година стигли су нам и из   Русије, Немачке, Хрватске, Босне и Херцеговине и Турске.

Нису превише ни две „Нушићијаде”

Од пре неколико година у сленгу је почео да се користи слоган „И Гуча и Егзит” као одговор на поделу мишљења у друштву који је фестивал важнији за нашу земљу. Туристичка организација Србије побринула се да се у календару догађаја нађу сви: готово да нема општине у Србији, и викенда а да не буде одржана нека манифестација. Организују их локалне самоуправе, али и удружења грађана.

Догађа се да се тим, који је на почетку осмислио неку манифестацију –посвађа, па живот наставе два догађаја с истим или измењеним именом. Последњих дана августа одржане су тако, на пример, две „Нушићијаде” једна у Ивањици, друга у Београду. У Ужицу постоји фестивал ракије, Жестивал на чији се помен мрште лица неких људи укључених у организационе одобре уметничких догађаја. Међутим,   према мишљењу Игора Ковачевића, ако Њујорку има Бродвеј и Оф Бродвеј, зашто у Србији не бисмо неговали различите догађаје, наравно, све док имају своју публику. Андреј Носов чак је открио да је присуствовао жустрим свађама колега из организационих одбора еминентних уметничких фестивала.

 – То је уобичајено, али то публику не занима, она само тражи квалитетан садржај – каже Носов.


Коментари2
b0b58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пример
Па нек буде занимање, али га лепо назовите, а не да ломимо језике.
Dragan Pik-lon
Srbima je u krvi da saborisu.Nekadasnji srpski Sabor je izumro posle drugog svetskog rata,zbog industrijalizacije,jednoumlja,negiranja narodnih vrednosti i stvaranja uniformnosti na Balkanu.Gde se negirala masovna okupljanja puna sadrzaja da nebi konkurisala jednopartijskim kongresima .No,danas se Srbija vraca saborima i masovnim skupovima na svoj nacin.Okrecu se prasici na raznju u Guci,sedi se na travnjaku na ''Egzihtu',zbijamo se u kafane na''Nisvilu''.Bas take nas vole stranci i hoce u kolo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља