недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:48

Жичи неопходна обимна и сложена обнова

Министарство културе са установама заштите улагаће више новца и знања за реализацију неколико пројеката обнове првог седиште аутокефалне Српске православне цркве и крунидбеног храма српских краљева
Аутор: Мирољуб Дугалићчетвртак, 26.09.2019. у 18:25
(Фото Министарство култура) Манастирском здању су потребни статичка санација и сређивање фасаде

Манастир Жича – У протекле три године урађено је више пројеката реконструкције и конзервације седмоврате Жиче, као једног од средишта српског културног наслеђа. Министарство културе у том периоду издвојило је око 36,7 милиона динара, истакао је јуче, на конференцији за новинаре, у трпезарији жичког манастира, министар Владан Вукосављевић.

Он је уз то оценио да су средства добро уложена, поред трошкова израде пројеката и у реконструкцију дела порте, на чијем уређењу радови још трају а све уочи обележавања осам векова самосталности Српске православне цркве.

Вукосављевић сматра да је за последње две и по деценије било, можда, ствари које су могле педантније и брже да се се ураде. Одговарајући на наше питање зашто пројекти нису и реализовани до поменутог јубилеја министар је истакао:

– Слажем да је могло више и боље, нарочито током протекле деценије. Али, трудићемо се да убудуће избегавамо такве ситуације, да запошљавањем стручњака и изменама закона и подзаконских аката унапредимо рад установа за заштиту и омогућимо бржу примену знања експерата. Јер, било је експеримената са малтером на спољној фасади, али реч је о споменику културе који траје осам векова. Данас нема више ни некадашњих мајстора, ни материјала, ни модерна технонологија то не може да уради на исти начин. Али, грешке су и поука и искуство. – нагласио је Вукосављевић.

Он је још обећао да брига државе за очување културног наслеђа неће јењавати, већ би требало само да се повећава. Наводећи да је „прошлост школа за мудре појединце и народе који имају шта и како из те школе да науче”, он је додао да српска култура и у будућности мора да буде отворена за промене духа времена, али такви утицаји не смеју никако да мењају наше основно културно и идентитетско језгро.

Др Мирко Ковачевић, стручни саветник манастира Жиче, подсетио је да је Жича више пута била рушена и обнављана, али конструкција која је рађена приликом обнова, после земљотреса 1987. и 2010. године  показала је пукотине и знаке статичке нестабилности. Зато је основни пројекат за Жичу, према његовим речима, статичка санација грађевине. Други проблем је њена фасада која је првобитно била црвене боје.

–  Заправо, Жича је била малтерисана малтером који је био црвене боје и није накнадно фарбан. Деведесетих година прошлог века, обнова Жиче рађена је материјалима који су били новина, али нису одржали фасаду бар пола века већ су одмах почеле да се показују пукотине.  То се мора исправити, скидањем комплетног малтера и заменити, уз пажљиву обнову и пробе, природним материјалом какав је био изворно –  објаснио је др Ковачевић.

Монахиња Нектарија захвалила се ресорном министарству због покретања низа истраживачких радова на објектима у порти Жиче што, како је навела, до сада није био случај.

У трпезарији Жичког манастира била је изложена мермерна плоча која је била загубљена а чији натпис говори о последњој средњовековној обнови манастира Жиче 1562.  године, у време митрополита Захарија.


Коментари19
ec797
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vidjuk
Nažalost, Republički zavod za zaštitu spomenika nije ni u vremenu potpune državne vlasti, 1970ih, bio u stanju da kavalitetno obnavlja spomenike. Danas je problem dodatno optetrećen investitorskom logikom, nerazumevanjem starijeg umetničkog izraza u crkvenim krugovima. I u Beogradu su mnoge predratne fasade uništene tako što su krečene, umesto da je korićena tehnika hemijskog bojenja maltera metalnim oksidima. Kao što se u Veneciji i danas radi...
др Милан Лекић
Републички завод за заштиту споменика културе одавно не ради свој посао како треба око заштите споменика српског средњевековља. Жича, да, али узмимо пример Студенице. Са Радослављеве припрате скинут је прелеп украсни аркадни фриз, чиме је нарушен први утисак о целини комплекса. И оно најгоре и незамисливо - са припрате су скинути православни а окачени латински крстови. "Рестаурација" и бесомучно "пиковаање фресака" траје годинама. Студеница све мање личи на свој узор - Богородицу мљетску...
Jovana, bibliotekar
kultura i religija su odvojene stvari. ako je ministar vernik, ne znaci da su i svi drugi.
Члан библиотеке
Боље се држи ти својих књига и уживај, није ово за тебе.
Препоручујем 3
penzioner
Samo da to ne rade ovi sto su radili Trg republike i bulevar Kraljice marije
Milan
Mnogo je ulozeno, ali nejteze je praviti nesto novo od starog.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља