Посмртни остаци новосадских Јермена положени у костурницу

Нови Сад – Спомен-костурница јерменске породице Ченaзи, коју су градски заштитари уклонили из центра Новог Сада 2016. године, када је уз велико негодовање јавности почело рушење због изградње вишеспратне Пупинове палате, ускоро би требало да рестаурирана буде враћена на оближњу локацију у Булевару Михајла Пупина.

На месту где ће поново бити постављено ово непокретно културно добро града, јуче су под земљу у новосаграђену бетонску костурницу уз верски обред, положени посмртни остаци породице Ченaзи, али и других Јермена.

Некада је то била велика заједница која је овде живела између 17. и 19. века и имала своју цркву с портом где је овај народ сахрањиван. Данас је Јермена тек тридесетак у Новом Саду, а њихова стара црква срушена је 1963. да би туда прошао булевар.

Директор градског Завода за заштиту споменика културе Синиша Јокић очекује да споменик Ченазијевима буде поново постављен за месец дана. Испод, у костурницу су потхрањени, према његовим речима, у 37 пластичних кутија посмртни остаци 91 особе, који су нађени приликом археолошких истраживања 2016. године, плус остаци четворо Ченазија из старе костурнице под спомеником, као и скелети који су раније откривени у околини цркве.

„Једна кутија је за породицу Ченази, а у 36 су остале кости наших покојника Јермена”, казао је Јокић и додао да ће споменик који ту буде враћен одражавати и мултикултурни дух Новог Сада, заједно са спомеником Хачкар и тлоцртом некадашње јерменске цркве.

Директор ЈП „Урбанизам” Душан Миладиновић најављује да ће на месту где је била црква бити обновљен партер, квалитетније него досад. „Ради се у граниту, не само као обод цркве већ и унутра се ради једна шара која је типична за подове јерменских цркви”, каже.

Јермени су у Нови Сад дошли 1739, падом Београда, и ту оснивају, према речима историчара Јокића, моћну финансијски, трговачки и културно јаку заједницу која је оставила печат граду. „А највећи печат је оставила породица Ченази, која је и подигла 1740. малу јерменску цркву која је, нажалост, срушена 1963. године”, додаје.

Молитвени чин благослова гробнице служио је жупник Роберт Ерхарт уз помоћ велечасног Даниела Катачића. Жупник каже да је римокатоличка заједница у духовном заједништву с јерменском и да му је драго што су се ту сабрали да би се помолили за њих.

„Сигурно ће бити пуно критика, са свих страна, поводом било чега, као што, нажалост, ми слаби људи то знамо чинити, али мислим да се овде показала не само хуманост него поштовање и достојанство остацима земаљским, овим људима, верницима, мештанима”, казао је жупник.