„Матичне ћелије нису свемогуће, јер тако нешто у медицини не постоји”, каже за „Политику” наш најпознатији генетичар Миодраг Стојковић поводом случаја „Крио сејв”. Али чињеница да неки типови матичних ћелија могу да дају, такозваним диференцирањем, све ћелије људског организма, мотивисало је фармацеутске компаније да од тога направе уносан бизнис. Тако је потенцијал матичних ћелија врло често злоупотребљаван лажним обећањима о „вечитом здрављу” и скупо продаван родитељима.
– Оне које су најпознатије, матичне ћелије из пупчаника, имају јако ограничену способност диференцијације и као крвотворне користе се код неких облика леукемија, урођених анемија, урођених и стечених слабости костне сржи, урођене слабости имуног система, рака лимфних жлезда… Листа обухвата осамдесетак болести и то су углавном крвне или болести метаболизма. Али као крвотворне те ћелије сигурно не лече шећерну болест, слабост срчаног мишића, парализе, деменције… Зато истраживања, предклиничка и клиничка, иду у правцу да се потенцијал матичних ћелија искористи добијањем специфичних ћелија: бета ћелије панкреаса, ћелије срчаног мишићног ткива, олигодендроцити и моторни неурони, како би се њима надоместиле ћелије које не обављају своју функцију или су одумрле. Неодговорно је обећати да се нервно ткиво може надоместити матичним ћелијама које су крвотворне или оним ћелијама које дају везивно ткиво – објашњава Стојковић, који тренутно на Харварду изучава матичне ћелије.
Управо одлазак овог научника у Бостон подигао је велику медијску прашину, а као разлог напуштања Србије навео је одуговлачење са изградњом Центра за матичне ћелије у Крагујевцу. На наше питање да ли би се отварањем овог центра сузио простор за уплив разних приватних компанија и тако избегао сценарио по којем клијенти не знају где су ни да ли су њихове матичне ћелије сачуване, каже да стиче утисак да они који одлучују никада нису прочитали о чему тај пројекат говори.
– Сврха банке је да обезбеди услове који омогућавају да се матичне ћелије прикупљају, чувају и по потреби користе по прописима и стандардима. И у том пројекту јасно пише да поред крвотворних ћелија треба чувати и остале видове матичних ћелија јер се управо оне све више користе у регенеративној медицини. И да није било краха „Крио сејва” Србији треба банка матичних ћелија. Научницима и лекарима су услови да се баве регенеративном медицином неопходни а због испуњења стандарда обавезни. Не каснимо за другима, али зашто да плаћамо скупе услуге за нешто што сами можемо да урадимо – каже за „Политику” наш научник светског гласа.
Стојковић напомиње важност чињенице да је банка у оквиру универзитета – на тај начин биће обезбеђена обука младих људи, а пацијенти и сви заинтересовани најзад ће моћи да се обрате институцији која ће бити ту због њих и давати им веродостојне одговоре.
Недостатак информација о томе шта све матичне ћелије могу и засипање потенцијалних клијената обећањима о „вечитом здрављу” од будућих родитеља створили су лаке мете. Док су страна удружења лекара реаговала још пре десет година упозоравајући на агресивну кампању у којој се претерује са обећањима, код нас су систем и струка ћутали. Иако председник Лекарске коморе Србије Милан Динић признаје да се они, бар за његовог мандата, нису оглашавали и тврди да то и није делокруг њиховог рада. Удружење педијатара Србије је било врло агресивно када је реч о ММР вакцинама, али се нисмо оглашавали у случају матичних ћелија, објашњава председник овог удружења Георгиос Константинидис.
– Пре свега, реч је о веома специфичној теми о којој могу да причају искључиво они којима је то специјалност, а не удружења. Такође, тај терен није још увек довољно испитан и не желимо да носимо терет да смо некоме ускратили лечење ако за коју годину испитивања покажу да је то ипак могуће – каже Константинидис.
