У Паризу вечерас (21 ч) пашће одлука да ли ће прекосутра Србија да се бори за звање најбољег на нашем континенту. С обзиром да јој је у полуфиналу противник Француска, јасно је да се она није латила организације овог Европског првенства реда ради, него зато што има највеће амбиције, а то је да се нађе на престолу, као пре четири године у Софији, када су се први пут у историји њени одбојкаши домогли неке златне медаље.

Злато с европских шампионата је два пута сијало на грудима наших репрезентативаца. Било је то у Острави (Чешка) 2001. и Бечу десет година касније, а дичимо се и олимпијским тријумфом 2000. у Сиднеју.

На прошлом првенству Старог континента, у Пољској 2017, наши одбојкаши су изгубили једну једину утакмицу – од Немачке у полуфиналу с 3:2. Били су бољи, али их тада, што се каже, није хтело! Ако на сваком великом такмичењу мора да се има један лош дан, онда су га на овом наши већ пребродили. Тако мукотрпан пробој у полуфинале објашњава Марко Подрашчанин:

– Имали смо један лош дан – против Украјине, али смо је, ипак, победили, мада се она борила до самог краја. Као што смо и обећали на почетку припрема пласирали смо се међу четири најбоље репрезентације и једини смо у односу на пре две године то и поновили. Веома ме радује што је у првих шест утакмица ишло доста глатко и што смо у полуфиналу.

У групи је Србија лако завршавала посао: Немачка 3:0, Словачка 3:0, Шпанија 3:1, домаћин Белгија 3:0 и Аустрија 3:0, као и у осмини финала с Чешком (3:0). На мукама је била у четврфиналу против Украјине (3:2).

Французи су били још уверљивији. Били су бољи од Румуна (3:0), Грка (3:0), Португалаца (3:0), Бугара (3:0) и Италијана (3:1), онда у осмини финала од Финаца (3:0), а у четвртфиналу су опет савладали Италију и то убедљивије, него у групи (3:0). Дакле, код њих је све мед и млеко.

– Сад сви хвале Французе. Играју добро код куће. С друге стране има и негативних коментара – чује се да нису више тако добра репрезентација, јер су претходних година остали без очекиваних резултата. Моје је мишљење да је то једина репрезентација на свету, која може да рачуна увек у терену на два права примача, – открива наш селектор Слободан Ковач. – И то ствара разлику у односу на остале. Друго, врло су агресивни на сервису. Тешко их је студирати, тешко је играти против њих. Што се нас тиче наша игра мора да буде таква да нам сервис буде јак, блок добар... И Французи имају неке недостатке, али о томе ћемо касније.

Између четвртфинала и полуфинала Срећко Лисинац овако размишља:

– Против Украјине нам је фалио добар пријем. Зато морамо да га поправимо. И не само то – у сваком елементу имамо простор да одиграмо боље, поготово у тако битној утакмици каква ће бити против Француске. Реално, против Украјинаца смо увек фаворити и само смо ми могли да изгубимо на тој утакмици, а они нису имали шта да изгубе и играли су на све или ништа. Французи имају квалитетне играче на свакој позицији. Морамо да се припремимо не само за „средњаке” и Нгапета. Ко год да игра од примача – Линел, Тили – врло је добар. Изузетно је доминантан коректор Бојер. Припремићемо се за сваког од њих.

Нашу репрезентацију је прошлог месеца, после неоствареног циља у олимпијским квалификацијама у Барију (Италија), добио у руке Слободан Ковач. Ово Европско првенство је, разуме се, само по себи важно, али би медаља имала и додатни значај – несумњиво би улила велико самопоуздање нашим одбојкашима да у јануару ухвате последњи воз за одлазак на Олимпијске игре идуће године у Токију. То и јесте главни задатак новог селектора, а сигурно је и велика жеља наших репрезентативаца, јер су прошле Олимпијске игре прошле без њих.