субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00
СВЕТСКИ ДАН ЈЕЗИКА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Није време за истину

Један свет који је некадашњу библиотеку „Иво Андрић” у Приштини користио, живео од ње и у њој, нестао је, готово, без трага и сећања.
Аутор: Живојин Ракочевићпетак, 27.09.2019. у 22:08
Српско гробље са албанском таблом (Фото РТВ Плус)

„Није време да сазнаш истину. Ако је сазнаш, не би било добро да останеш на Косову”, рекао је Небојши Перићу један амерички чиновник који му је „расветљавао” судбину отетог и убијеног оца. Услов за опстанак и преживљавање био је да остане у незнању и да настави да живи са кључним питањем ко му је и зашто отео и убио оца, приштинског професора. Ту своју дилему он је изнео недавно на скупу „Кључни приоритети и интереси српске заједнице на Косову” који је организовала НВО „Центар грађанске енергије”, а подржала Косовска фондација за отворено друштво (КФОС).

У предизборној галами овај скуп требало је да дефинише неке потребе које подразумевају слободу избора и мишљења, право на имовину, повратак, право на важење докумената, на живот у граду, на употребу језика. Да ли је у основи то могуће и да ли се појединац и његов народ могу снаћи у претполитичком друштву које не жели и не може да га препозна? Један од учесника скупа који је дошао из Косовске Митровице изговорио је реченицу „Једва сам нашао Грачаницу”. Нема знакова, нема већинске свести да она постоји, па нема ни права на њу и зато је у таквом систему оправдан став да није време да сазнамо да она постоји. Један обичан путоказ не постоји.

Можда је овај став ситничава примедба језичког чистунца или фрустрираног гето становника, јер што би неко обележавао заједницу избачену из живота и градова. Међутим, на другој страни Косова и Метохије, у Гњилану, уредно су на српском православном гробљу на албанском језику обележене парцеле с гробовима покојника. У јуну ове године су постављене велике беле табле с натписима: гробља протестаната, католика, православних и Јевреја. Постављена су на месту где је систематски уништено, порушено и покрадено српско православно гробље, а да при томе нико није споменуо да би било добро учинити макар и симболичан корак да се велико разорано гробље елементарно заштити. Откривена је нова, на албанском језику, написана „истина” да су овде сахрањивани неки други људи, иако никоме није познато када и где су сахрањивани протестанти, католици и Јевреји. Србе и Српску православну цркву нико ништа и није питао.

Прошле недеље су неки вандали порушили плочу на којој пише да су ту сахрањени припадници протестантске заједнице. Протестанти из Гњилана су одмах реаговали и, претходно добивши усмено одобрење Одељења за урбанизам Општине Гњилане, кренули су да чисте парцелу одређену за сахрањивање протестаната. У овој замршеној гробљанској причи нема покојника али има натписа да ће их бити и да тај део гробља припада будућим мртвим протестантима, најважније је да то место не припада Србима и да њих нико ништа не пита.

Власништво, материјални докази, емоције и бол сродника, као и један до бесмисла етнички очишћен град требало би да сакрију истину и да заврше са постојањем других и другачијих. Аутор овог текста, укључујући и многобројне људе на Косову, добио је ових дана поруку да присуствује промоцији „првог дигиталног албанско-српског-албанског речника”. Позив је упућен у име Унмика и Међународне организације за миграције (ИОМ), а промоција је одржана јуче у 11 часова у библиотеци „Пјетер Богдани” у Приштини. У позиву, који се налази у озбиљном сукобу са правописом и  обилује грешкама, наглашено је „да је језичка баријера идентификована као једна од највећих препрека за интеграцију и интеракцију међу различитим заједницама на Косову”.

На светски Дан језика одржава се промоција овог речника у библиотеци која се некада звала „Иво Андрић”, а још раније је носила назив Народна и универзитетска библиотека. У њој постоји око 800.000 библиографских јединица на српском језику које већ 20 година нико не чита, или их читају ретки појединци који нису Срби. Један свет који је ту библиотеку користио, живео од ње и у њој, нестао је, готово, без трага и сећања. Када су амерички стручњаци за библиотекарство, после сукоба 1999. године, сачинили студије о овој институцији један од закључака је био да би овде требало формирати одељење косовологије. Њиме би се установио косовски идентитет и сећање. То је била нова „државна” идеологија коју су Албанци прихватили као албанску и из сећања избрисали све друге. Велика либерална демократија направила је један од нових савеза са племеном и његовим осећањима.

 Сличан позив да присуствујем неком разговору о европским интеграцијама добио сам пре више од десет година и одговор је био исти као и сада: „Не могу да дођем у моју библиотеку, јер ће ме 800.000 књига на моме језику питати: 'Зашто нас већ 20 година нико не чита?' Извините, не могу да поднесем терет тог питања.”

Јуче је промовисан речник у библиотеци у Приштини, говорили су косовски повереник за језике Славиша Младеновић, нови британски амбасадор Николас Абот, шеф Унмика Захир Танин и све је било посвећено „превазилажењу јаза у косовском друштву”. Промовисан је дигитални речник у библиотеци где су у 21. веку, сахрањене књиге на српском језику, на месту где није још стигло време за истину.


Коментари8
8f114
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
"Кад истина није слободна," бескомпромисно каже Француз Жак Превер, "слобода није истинита." Тако је то одувек и одасвуд, али ова објекција постаје пластично јасна на оним готово судбински несрећним местима где се укрштају и сукобљавају геостратешки интереси великих сила, старих и нових империја и њихових финансијских, тахнолошких, војних, конфесионалних и медијских олигархија. Истина ће на Космет стићи када стигне слобода, када је они који су се за њу на Космету увек борили - поново изборе!
Шумадинац са планине
Пуууусти Арнаути!!!
joca
nista bez britanskog ambasadora ... zasto je on prisutan ? verovatno da se neko ne usudi da govori ono sto njima ne odgovara
Milan
Odličan i ozbiljan tekst. Bez patetike opisuje realno stanje. Ujedno tužno.
Đorđe
Moj pokojni otac je još krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina stalno govorio da nama nisu šiptari oteli Kosovo već šiptarke. Tada sam bio momčić i nije mi baš bilo jasno ali mi je danas potpuno jasno da su Srpkinje izgubile Kosovo. Danas vidim koliko su šiptari kao nacija jaki i homogeni i tačno znaju šta hoće za razliku od nas Srba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља