четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Одлазак учитеља с ученицима у рат

Аутор: Олга Јанковићсубота, 28.09.2019. у 13:30
И најмлађи бранили отаџбину (Фото „Ратни поменик”)

Учитељ Љубомир Симоничић забележио је шта је 1914. године чуо и видео. Не помиње ни место ни школу у којој се десио овај растанак, али помиње одлазак на Дрину и каже: „Мобилизација. Ђаци једне класе окупљени на зборном месту. Дошло је време да буду војници. Позвати су да крену у бој на границу. Појављује се њихов стари учитељ с пушком у руци. И он иде у бој, у трећем је позиву, његови ученици у првом. Раздрагани су. Очи им пуне суза. После здрављења и разговора, учитељ им поче говор речима: ’Мали моји ученици - јунаци! Куцнуо је час, када треба да се покажемо као јунаци, да смо достојни имена Српског. Дошао је час да осветимо Косово и да испунимо аманет наших неумрлих јунака Вељка, Синђелића, Рајића... Да покажемо да смо достојни потомци њихови. Наша браћа у Босни, Херцеговини, Банату и Бачкој и другим местима, још у ропству цвиле. Они нас зову да им помогнемо, да их ослободимо из ропства. Ми морамо то учинити, јер нам је то света обавеза, од наших дедова који су ослободили ово парче земље, нашу драгу отаџбину и нама донели слободу. Па да ли се сме аманет погазити? Не. По сто пута, не! То би био неопростив грех. У школи вам рекох, какве су патње наше браће под туђином и шта је све наша дужност. Онда сте били јако мали и нејаки. Сада сте војници. У школи беше теорија, а сада је дошло време да се у пракси на бојном пољу покажемо.’ На том месту учитељ стаде да говори, као да се премишља, како да каже да се полазак на фронт примакао сасвим, па наставља.

’Надам се да нећете изневерити наше наде. Надам се на да ћете осветлати образ Српству. Надам се да нећете осрамотити своје родитеље и свог старог учитеља, који вам је дао прво перо у руке и поучио свему што је добро, лепо и племенито. И ја, децо идем са вама. Ако не могу стићи, ја ћу вам муниције и хлеба дотурити, а ако буде потребе и у борбени ред стати са вама. У то име срећан пут ђаци, срећан пут војници. Идите мудро и не гините лудо. Желим да вас у путу и у борби свака срећа прати и да се од скори сви поново сретнемо и искупимо у великој Србији, у којој је уједињено све Српство. Сетите се свог учитеља и не заборавите своје свете дужности.’

Ту се зачуше речи опроштаја, ’збогом, збогом’, настаје љубљење и дирљив растанак. Одоше војници, одоше јунаци, одоше деца... Многи погибоше, али осветлаше образ Српству, својим родитељима и своме учитељу, Својим јунаштвом задивише свет, на њиховим гробовима сазидана је Југославија.”

Уредништво „Ратног поменика”, који доноси ово сећање, напомиње „да је и заиста Србија задивила свет својом жилавом борбом и невероватном храброшћу, будећи поштовање не само савезника, него и непријатеља.

„Нарочито један феномен, нигде виђен осим у Србији - одлуку српске владе да за одбрану отаџбине у борбене редове изведе децу. Разлог је била бојазан да ће их аустроугарска војска искористити и мобилисати у своје трупе. Тако су првим махом у борбе отишли тек стасали младићи, да би доцније Србија мобилисала последње остатке српске снаге, децу од својих 15-так лета. Они чак нису прошли ни основну обуку, већ су их придружили трећепозивцима, који су их у ходу обучавали”, наводи „Ратни поменик”, а чланак завршава речима: „Хвала им и слава им.”


Коментари5
8847d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox populi
Pa, izgleda da je bilo sve uzalud. Ovi rasprodaju sve; od okućnice do vode, šuma, zemlje, fabrika...
MIHAILO Đukanovic
Slava im i večna zahvalnost
stari doktor
Stravične žrtve za pogrešnu ideju koje su nas dovele na ivicu opstanka i od kojih se nikada nismo oporavili. Ono što je bilo najvrednije poginulo je ili umrlo u epidemijama ili od gladi, nove generacije ih nisu bile dostojne, uvele su nas u još dve zablude u razmaku od 50 godina. Ceo XX vek je bio zabluda sa katastrofalnim posledicama koje i dalje traju. Večna uspomena na naše očeve, dedove i pradedove i pokoj njihovim dušama.
Зоран Матејић
Ми им нисмо достојни. Били су то за сада последњи Срби!
драган ђурић
'' на њиховим гробовима сазидана је Југославија.”Да смо само ову реченицу научили и знали, Србија не би никад била у данашњој ситуацији. „Хвала им и слава им.”

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља