понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Рампа за Орбановог човека у Бриселу

Одбор за правна питања Европског парламента одбацио је кандидатуру Ласла Трочањија за положај комесара за проширење и суседску политику Европске уније
Аутор: Биљана Митриновићсубота, 28.09.2019. у 16:13
Трочањи (десно) припада кругу блиских сарадника Виктoра Орбана (Фото EPA-EFE/Szilard Koszticsak)

Нова председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен доживела је први „удар”, а да још није званично ни дошла на чело Европске уније након што је Одбор за правна питања Европског парламента одбацио два кандидата за комесаре које је она предложила.

Потез без преседана, како га оцењују европски стручњаци, уздрмао је и Мађарску и Румунију јер је на седници иза затворених врата одлучено да њихови кандидати Ласло Трочањи и Рована Плумб неће ни ићи на „саслушање” пред европске посланике идуће седмице због сукоба интереса.

Комитет је у среду затражио да се кандидаткиња румунских социјалиста Плумб и мађарски конзервативац Трочањи лично појаве у Европском парламенту ради постављања додатних питања у вези са личним финансијама које су пријавили у својој „финансијској карти”.

Питања су се односила на власништво над некретнинама и пословима са политичким странкама. Фон дер Лајенова је румунској кандидаткињи доделила ресор транспорта, а Трочању проширења и суседске политике.

У случају Роване Плумб, чланице групе социјалиста и демократа, и бивше министарке заштите животне средине спорна су била два зајма вредности скоро милион евра које није пријавила у својој финансијској карти.

Она је, наиме, позајмила 800.000 евра за финансирање своје кампање за европске изборе, што није пријавила приликом кандидатуре за комесара. Због тога је петнаест чланова одбора гласало да се одбаци румунска кандидаткиња, док је шест гласало у њену корист, а два су била уздржана.

У случају бившег мађарског министра правде Ласла Трочањија, посланици у правном одбору су му постављали питања у вези с пословањем адвокатске фирме коју је основао пре него што је постао министар правде у влади Виктора Орбана 2014. године.

Медији су пренели да он није довољно појаснио своје адвокатске активности и шта значи суспензија активности његове адвокатске канцеларије. У правном одбору једанаест чланова је гласало против његове кандидатуре, девет „за”, уз такође два уздржана гласа.

На крају састанка француска посланица Манон Обри, која је и копредседавајућа Одбора за правна питања, рекла је да у ова два случаја постоји очигледан сукоб интереса и ови кандидати не могу да обављају ресоре који су им поверени.

Према њеним речима, комитет је разговарао и о евентуалној промени ресора, али је та могућност одбачена јер је у питању „чист сукоб интереса”. Један од кандидата за комесара за проширење је био и Словенац Јанез Ленарчич, који је касније предложен за комесар за решавање криза.

У ЕП је предложено да Ленарчич и Трочањи замене функције. Медији наводе да је и досадашњи комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан, поред бриге о ЕУ буџету, желео поново добије овај ресор.

Остала 24 кандидата су потврђена и они улазе у другу фазу, саслушавање пред европским посланицима које ће трајати од 30. септембра до 8. октобра. Сада се очекује реакција председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен.

Међутим, бриселски портал „Политико” је пренео речи потпредседника одбора Сергеја Лагодинског да је следећи корак слање писменог обавештења председници ЕК у коме је обавештавају да у овим случајевима постоји сукоб интереса који треба решити.

Уколико се не реши, сматра се да су ови кандидати неприкладни. Портпарол парламента је рекао да је одбијање кандидата у Одбору за правна питања без преседана и да се „мора видети шта ће се десити”.

Одбацивање кандидата је велики ударац за државе које су их предложиле. Оцењујући овај потез случајем без преседана, има се на уму да су сву документацију свих кандидата, а поготово откако их је предложила председница комисије, имали у рукама сви посланици.

Чињеница да су кандидати Румуније и Мађарске „избачени” пред само саслушавање у Европском парламенту подстиче многе на размишљање да је у питању порука Мађарској и Румунији.

Орбан је као кандидата у Брисел послао министра правде из своје треће и четврте владе (био је министар од 2014. до 30. јуна 2019), а Трочањи је претходно био амбасадор у Белгији и Француској и члан Уставног суда. Био је, дакле, особа која је учествовала у креирању и спровођењу правде у Мађарској.

Познато је да је против владе у Будимпешти покренут поступак надзора владавине права на основу члана 7 Лисабонског уговора. Само што је Трочањија номиновала Урсула фон дер Лајен, којој је иначе замерено што је превише ишла наруку евроскептичним владама на истоку ЕУ, које су јој пружиле драгоцену подршку при избору за челно место – организован је министарски састанак држава чланица ЕУ на коме је саслушаван представник мађарске владе.

Министри су у Бриселу организовали састанак због тога што су проценили да је Мађарска пооштрила рестриктивну политику у областима медија, судства, образовања, мањина и уопште људских права и да све то заједно урушава демократију у овој чланици ЕУ.

Тада је једино пољски министар за европске послове Конрад Шимански рекао да Варшава не верује да Орбанова политика представља системски ризик за демократске стандарде, док су остали министри најавили да ЕУ неће пустити Будимпешту да се „извуче”.


Коментари4
02826
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Adzic
Nemacka ostvaruje ono sto Hitler nije mogao.Celu EU je zajedno sa partnerima kojima pogoduje ostale clanice EU-a dovela u neokolonijalni polozaj.Izgradnjom Severnog toka2 bice energetska raskrsnica Evrope plus finansijski centar u Frankfurtu.I nije cudno da je Nemica izabrana za predsednika ..dolaze pasja vremena i tu nema prostora za druga misljenja.Upravo Nemacka moze ugasiti svetlo USA..okrenuvsi se trzistu Rusije i Kine.Kad izracunaju sto im je isplativije..Zato USA razbija preko Brexsita EU
Зорица Аврамовић
У позадини свега - провидне закулисне игре! А да ли би им, уместо Ласла Трочањија, који је привржен премијеру Орбану, неко други, из супротног табора, био по вољи? И те како. Поменути Одбор ЕП је, јасно као дан, слуга клана моћника, и сва наклапања око тзв сукоба интереса, јадна су и неуверљива и деци обданишног узраста. Верујем у оштру реакцију Мађарске.
nikola andric
Dupli moral i protekcionizam se tesko mogu ''prodati'' mogucim novim clanovima EZ od kojih se zahteva uspunjavanje (pravnih) uslova koje calnovi EZ ocevidno ne ispunjavaju. U tom kontekstu su primeri Poljske i Madarske najjasniji. Obe zemlje ne zadovoljavaju najosnovnije uslove vezane za ''pravnu drzavu'' po kojima je podela vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku obavezna. Mesanje izvrsne vlasti u sudsku nije dozvoljeno dok Poljsaka i Madjarska to pravilo krse. EZ nema sredstva odmazde.
Dušan
Bilo gde bilo kom "političaru" kada "neko" želi može naći puno nepravilnosti. Što je neka državama više "banana" "nepravilnih" ima u celom društvu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља