уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:52

Лекари опште праксе траже увођење породичних доктора

Корист би имали и лекари и пацијенти, јер би они који лече знали целокупно здравствено стање читаве фамилије а самим тим би боље одређивали терапије
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 28.09.2019. у 17:02
(Фото Д. Јевремовић)

Златибор – Секција опште медицине Српског лекарског друштва (СЛД) упутиће захтев Министарству здравља да се у нашу земљу уведе институција породичног лекара. Лекари опште медицине сматрају да би то допринело бољем здрављу становника Србије, јер би породични лекар имао на длану слику здравственог стања читаве фамилије и тачно би знао на који начин треба да их лечи, без непотребног слања код разних специјалиста, а уједно би имао већу плату него што је сада случај са лекарима опште медицине.

Како је за „Политику” на 10. Конгресу лекара опште медицине, који је се одржава на Златибору, нагласила прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине СЛД-а, породична медицина чини основу здравственог система сваке добро уређене земље, која води рачуна о токовима и потрошњи новца.

– Све европске земље, као и Америка, Канада, Аустралија, имају институцију породичног лекара. То је најчешће специјалиста опште медицине, али може бити и лекар било које специјалности. Он има свој тим, као и уговоре са одговарајућим лабораторијама и дијагностичким центрима чије услуге користи. Тренутно у нашем систему једина служба која би у почетку могла да  буде укључена у систем породичног лекара јесте служба опште медицине, али је она јако понижена бројем пацијената и различитим административним притисцима. Највећи проблем је тај што је и ово дефицитарна грана медицине, нема ограничења у броју посета пацијената, па млади лекари беже из ове области – сматра др Димитријевић. Он, такође, сматра да је проблем и то што на Медицинском факултету у Београду не постоји предмет „општа медицина”, а ово је једина област где се лекари примају на посао директно из студентске клупе и одмах добијају своју ординацију и аутономију у раду.

Они се у јавности, а и у послу, третирају исто као и њихове колеге пред пензијом, специјалисти опште медицине, који су годинама морали да  проверавају и проширују сопствено знање.

У Србији млади лекари би да да се искључиво баве клиничким дисциплинама или да буду професори на факултету, додаје наша саговорница. Такви људи, који се баве само малим сегментима здравља, свакако су потребни држави, али су јој још више потребни лекари дијагностичари, они који организују превентивне и остале прегледе.

– Између породичног лекара и пацијента мора да постоји однос поверења, а држава мора да уочи значај контроле протока новца. Корист би била обострана, јер би сви лекари у тиму били плаћени према услугама које су пружили, па не би постојале могућности за корупцију. Свако би имао своје место у систему и свако би радио свој посао најбоље што може уз сарадњу са колегама из других области. Лекар опште медицине не би био дискриминисан у систему плаћања као сада, јер се тренутно све његово знање, искуство и рад своде на фактуру Републичког фонда за здравствено осигурање. Ако није адекватно фактурисао услугу коју је пружио пацијенту, његова плата ће бити незаслужено мала – појашњава др Невенка Димитријевић.

Да је неопходно увођење породичног лекара сматра и др Даница Грујичић, познати неурохирург, која је за „Политику” истакла да је већ о томе разговарала са министром здравља др Златибором Лончаром.

– Знање лекара опште медицине, који би били одлични породични лекари, није довољно искоришћено. А такав лекар треба све да нас доведе у ред. Породични лекар треба да се бави и превенцијом и здравственим образовањем нације, да зна породично окружење пацијента. Осим лекара опште медицине у тиму треба да се нађу и педијатар, стоматолог, психолог, апотекар. Увођење породичног лекара захтева и промену начина здравственог осигурања, а самим тим такав лекар заслужује и много већу плату него што је то сада случај – истиче др Даница Грујичић.

У Министарству здравља наглашавају да ће свакако разматрати увођење породичне медицине у здравствени систем Србије, али да им је циљ да најпре размотре све параметре који прате ову област, како се не би донела нека исхитрена решења као што је био случај у неким земљама, где институција породичног лекара није заживео на онај начин на који је то било замишљено.

Пакет здравственог осигурања

На питање како би се спроводило плаћање породичног лекара, прим. др Невенка Димитријевић истиче да он мора да буде у директној вези са здравственим фондом. Да би се формирао здравствени фонд (или више фондова) једне државе, на чему инсистира Светска здравствена организација, неопходно је дефинисати здравствену политику.

Сет закона који подржавају здравствену политику треба да дефинише из којих се извора издвајају средства за лечење: из буџета државе или из фондова у које новац уплаћују здравствени осигураници.

– Цене здравствених услуга не смеју бити различите, њих контролише држава а пацијенти никада сами директно не плаћају своје услуге, већ се средства за обављене прегледе потражују из фонда или буџета.

У систему здравственог осигурања могу бити и приватне клинике, али се њихове цене не не би требало да разликују од цена тзв. државних и новац се наплаћује са истог места. За сваку услугу, дакле, држава дефинише цену, а број и врсте услуга сваки пацијент може да бира сходно свом имовинском стању. Ово се зове пакет здравственог осигурања – наглашава др Невенка Димитријевић.

 


Коментари19
de343
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zdravstvena zastita u Srbiji
Sa naglaskomna "veca plata za lekare" I "bez nepotrebnog slanja specijalistima". Kako drugacije da se Srbija bavi medicinskim turizmom ako gradjani opsedaju bolnice I domove zdravlja? Izbacis gradjane iz sistema, tu su za njih sveznajucu lekari bez specijalizacija. A tu je I Zakon o eutanaziji I Zakon o davanju organa....
Goran
Koncept porodicnog doktora je zastareo a sam naziv se koristi vise inertno nego s nekim originalnim znacenjem. Moji zdravstveni detalji su u Britaniji pohranjeni na IT serverima nacionalne zdravstvene sluzbe i kao takvi dostupni svakom doktoru koga posetim bilo u bolnicama bilo u ordinacijama a mogu pitati sasvim legitimno da budem pregledan po drugi put (jer je prepoznato da doktori kao i svi drugi mogu da pogrese) u sasvim drugoj ordinaciji ili bolnici da bi proverio dijagnozu prvog doktora.
andrijasevic
Korisna je magnetna kartica, na kojoj su uneseni svi relevantni zdravstveni podaci o pacijentu i koji se prilikom posete ocitaju i sacuvaju.U navedenim zemljama, lekari se bore za sto vise pacijenata, da bi lakse platili preskupi najam za ordinaciju.Drugo ,nece vas pustiti do specijaliste, dok ne budu iscrpleni :broj maksimalnih kontrola(poseta) i recepata.Preventivu postizu ,propagandom i stampanim ilustracijama, na raspolaganju u cekaonicama i programima na medijima.
Jova
Trla baba lan
Драган
Овако раде у дому здравља Калуђерица. Ако је четвртак и имате температуру 38,5 неће вас примити, него ће вам заказати преглед за уторак или среду. Морате имати температуру барем 39 да би вас примили истог дана. Биће ми лакше ако ме одбије породични лекар кад следећи пут буде плаћао преглед код приватника.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља