понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02
ИНТЕРВЈУ: РОСА МОНТЕРО, књижевница

Писањем градимо нашу реалност

Моја јунакиња се на крају враћа свом женском идентитету, а то је потрага коју ми сви пролазимо тражећи своје место у свету
Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 29.09.2019. у 14:45
(Фото: Ivan Gimenez)

Све оно због чега нас неке књиге држе буднима, насмешенима или замишљенима, садрже дела једне од најпознатијих и најнаграђиванијих шпанских књижевница и новинарки Росе Монтеро, која је била гошћа београдског издавача „Штрика” и Фестивала новог стваралаштва „Њена земља”, као и Института Сервантес у Београду. „Штрик” је објавио историјски, пикарски, роман Росе Монтеро „Прича о провидном краљу”, (у преводу Данијеле Пејчић), који средњи век приказује на нов начин, као и роман „Упутства за спасавање света”, (у преводу Ане Кузмановић Јовановић), који се бави проблемима савременог света.

Критика смешта ваше дело у постфранковску епоху. Да ли је у доба диктатуре било субверзивно писати о жени која живи као ратник, као мушкарац, што је тема „Приче о провидном краљу”?

Рођена сам у доба франкизма, била сам тинејџерка у подељеној Шпанији, једној, званичној, која ће ускоро нестати, и у оној прикривеној, а заправо правој Шпанији. Све је могло да се ради тајно. Припадала сам контракултури, пушила сам марихуану, на црно сам набављала контрацептивне пилуле. Почела сам да објављујем после Франкове владавине, мој први роман појавио се 1979. године, а Франко је преминуо 1975. Нас су називали писцима новог наратива. Вероватно је било могуће писати о оваквим темама и у Франково време, зато што су жене тако и живеле током историје. Чак и у Сервантесовом „Дон Кихоту” две јунакиње се преоблаче у мушкарце како би преживеле. У другом плану, мој роман говори о потпуно проживљеном животу. О одрастању и проналажењу правог животног упоришта. Моја јунакиња се на крају враћа свом женском идентитету, а то је потрага коју ми сви пролазимо тражећи своје место у свету, покушавајући да препознамо ко смо.

Неколико ваших јунакиња пише како би пребродиле губитке и пронашле своју суштину, па и ова у „Провидном краљу”. Зашто вам је важно да им дате ту способност?

Ова књига говори и о томе да оно што сматрамо ренесансом и није права ренесанса. Моја теорија је да се права ренесанса догодила у том 12. веку, у који је смештена радња, али да је била потиснута. Тада је писање било доступно људима, као оруђе знања, нарочито онима мање моћнима, као што су биле жене. Грчки филозоф Епиктет рекао је да није важно оно што се човеку дешава, већ оно што он себи каже да се догодило. Тако да су најважније речи којима приповедамо о нашем животу, тиме градимо нашу реалност. Имати власт над таквим речима значи владати својим животом и својом слободом. Зато моја јунакиња каже на самом почетку: „Ја сам жена и ја пишем”.

У иронично насловљеном роману „Упутства за спасавање света” јунаци су несрећни људи. Иако знамо да нема никаквих упутстава, на који начин нам искуства тих јунака помажу да схватимо свет?

Волим наслове. Свиђа ми се када су истинити. Овај о мојој књизи говори са хумористичне тачке гледишта. Свет се не може спасити, очигледно. Ако се у неком друштву појави онај ко тврди да то може да учини, од њега треба бежати главом без обзира, јер је реч о лажову или диктатору. Моја књига говори о томе да у свету у којем више нема великих идеја, где има много злобе и страха, постоји једна мала ствар која се може учинити, а то је бити добар. Чинити најбоље у свом животном окружењу. Неки политичари сматрају да циљ оправдава средство. То је теорија која је створила најгоре кошмаре у стварности. Нема тог циља који би оправдао лоше понашање, оно остаје оно што јесте. Свет се суочава са великим проблемима, људи су окрутни, коруптивни и лажљиви. Али, са друге стране, живот је чудо и људска бића способна су и за узвишене ствари. Борба је нужна свакога дана за све што смо постигли као друштва, јер у сваком тренутку то може бити изгубљено.

У једном од ваших текстова у „Гардијану” писали сте о великим друштвеним променама које је Шпанија спровела у последњих 40 година.

Два века живели смо изван историје. Нисмо имали праву буржоаску, нити индустријску револуцију. То је промењено за само 40 година. Много сам размишљала о Југославији и времену које је настало после Франкове смрти. Тада смо имали сличну друштвено-политичку ситуацију као што је имала Југославија у доба кризе и распада. Имали смо сукобљене нације и политичке партије, а није било демократског искуства. Постојао је велики ризик да Шпанија заврши у новом грађанском рату, ситуација је била слична каснијој југословенској кризи, али се то није догодило и сматрам то великим успехом. Ипак, сада имамо проблеме са корупцијом у политичким круговима, политичарима који се залажу само за сопствене интересе. Шпански грађани, гласачи, врло су љути на своје политичаре зато што не могу да се уједине око демократских принципа. Упркос томе, са историјске тачке гледишта, Шпанија је доживела невероватан прогрес, правни систем у њој функционише. Од шовинистичког система Франковог режима, сада смо једна од мултикултурних земаља, која је највише постигла и у погледу деконструкције сексизма у друштву. У Мадриду су одржане највеће феминистичке демонстрације на свету којима је присуствовало више од 400.000 људи. Четрдесет одсто међу њима били су мушкарци. На то можемо да будемо поносни. Бити феминиста, значи бити антирасиста, антисексиста.

Да ли је необично што је ваш отац био тореадор?

То јесте необично. Релативно мали број људи у сродству је са тореадорима у Шпанији. Парадоксално је то што је мој отац био тореадор, али је много волео животиње. Тако је и мене васпитао. Нисам волела борбе са биковима, и он је то поштовао. Преминуо је пре 20 година. Сигурна сам да ће борбе са биковима ишчезнути за неколико деценија.


Коментари0
1d551
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља