Део истраживача Института за физику затечен је недавном одлуком Научног већа које је одбило предлог да се продужи радни однос академику проф. др Зорану Љ. Петровићу, једном од најпризнатијих физичара не само у земљи већ и у свету.

За један глас превагнула је негативна одлука, за коју неколико наших саговорника из Института за физику кажу да је неуобичајена и да је досадашња пракса била да се онима који су стекли услов за пензију, као што је то случај са професором Петровићем, радни однос продужи.

Док најближи сарадници овог физичара тврде да су тако нешто очекивали и да је то последица дугогодишњег сукоба овог академика са др Александром Богојевићем, директором института, Богојевић истиче да су овакву одлуку изнедриле измене које је донео нови Закон о науци и истраживањима.  

На институту су нам јуче рекли да је професор Петровић на службеном путу у Бугарској, а научница која ради у његовом тиму, али је због осетљивости теме желела да јој не наводимо име, описала је садашњу ситуацију као мучну.

– Страшно је што се неко као академик Петровић на овакав начин тера у пензију, то је баш је ружно. Реч је о једном од наших најбољих научника кога је Универзитет Станфорд уврстио међу 1,5 одсто најбољих истраживача у свету. То је преседан на Институту за физику јер је до сада у таквим случајевима свима продужаван радни однос – огорчена је колегиница из тима проф. Петровића у којем је, каже, двадесетак истраживача.

Она наглашава да немају коме да се жале, јер су и пре гласања већ знали шта се спрема и о томе, безуспешно, разговарали са представницима Министарства просвете. Тврди да нико од поменутих 20 истраживача из тима проф. Петровића већ четири године нема никакву комуникацију са директором института коме је овај признати научник био противкандидат приликом избора на чело те установе.

– Пензија је формалност, али је трагично опхођење према професору. Знамо да иза одлуке о његовом пензионисању стоји директор института. Потврђено нам је да је неке од чланова већа пре гласања позивао на разговор, а на његово инсистирање је пре годину дана уведено тајно одлучивање. Када је у јулу у Српској академији наука и уметности направљен скуп посвећен Зорановом четвородеценијском научном раду и могућем одласку у пензију дошли су најугледнији научници света и одржали дирљиве говоре истичући значај његовог ангажовања. Сем нас који радимо у групи са Зораном нико се са института није појавио – истиче колегиница која се, ипак, нада да одлука није коначна, јер о свему треба да да мишљење и надлежни матични одбор.

Др Александaр Богојевић је за „Политику” потврдио да он доноси коначну одлуку о пензионисању академика Петровића, али да то још није учинио. Сматра да је прерано говорити о нечему што ће се догодити за три месеца, али да би одлазак „изузетно паметног и доброг истраживача представљао велики губитак за Институт за физику”.

Додаје и да имају петоро пензионисаних академика који су наставили сво рад на институту. Др Богојевић појашњава да је стари закон предвиђао да држава плаћа продужени радни однос истраживача, док ново институционално финансирање тај терет пребацује на саму установу у којој научник ради. Разлика је и у томе што је ранији продужетак био две, а нови пет година.

– У овом тренутку институт нема новац да и даље задржи проф. Петровића као запосленог. Нећу да смањујем другима плате и да не запошљавам младе истраживаче који нам долазе из иностранства, како бих њега задржао у радном односу. Он има највиши статус и плату, на основу које могу да доведем три бриљантна млада научника – наглашава директор Богојевић.

Он не искључује могућност да до 20. децембра нађе нови извор финансирања којим би покрио плату професора Петровића.

– Свестан сам да би његовим одласком институт био на губитку, а не професор Петровић јер ће он имати добру пензију, извор прихода са САНУ, далеко већи од садашње плате, као и новац од међународних и домаћих пројеката уколико настави на њима да ради. Он на институту има своју опрему за истраживање и лабораторију, нико му не затвара врата јединог института од националног значаја у земљи – истиче др Богојевић и додаје да нису тачни медијски наводи да су он и Петровић у сукобу око изградње истраживачког Верокио центра за који је, према извештају Владе Србије у који је „Политика” имала увид, 2018. године пројектован буџет од 11 милиона евра.

Директор тврди да одлука о евентуалном одласку у пензију проф. Петровића нема никакве везе с тим што му је он био главни противкандидат при избору на чело института.

– Нема бољег примера демократије од наше установе. На сајту имате прошлогодишњи снимак наше дебате у којој износимо супротне, али веома смислене ставове о раду института. Наша мишљења износили смо јавно и она су и даље доступна свима који желе да их чују – каже Богојевић.