петак, 28.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03
ИСТОЧНА СТРАНА

Како од Руса наплатити слободу

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 30.09.2019. у 20:00
Изложба у Музеју Другог светског рата у Гдањску (Фото: EPA/Adam Warzawa)

Недавно обележавање 80. годишњице почетка Другог светског рата у Пољској мање је било посвећено сећању на више од 60 милиона жртава највећег војног сукоба у историји човечанства, а далеко више могућности да неко, осам деценија касније, из свега тога извуче немалу корист. Највећу спремност за „наплату” показују они нису допринели окончању велике трагедије или кажњавању њених покретача, чак ни у оквирима сопствених граница.

У Пољској, Естонији, Литванији и Летонији покренута је акција којом се за ужасе Другог светског рата, поред његовог правог узрочника – Немачке – у једнакој мери оптужује и Совјетски Савез. Та логика је проста: пошто су на територијама њихових земаља подједнако вођене борбене операције и немачке и совјетске армије – ред је да плате штету изазвану њиховим дејствима. Руководства четири наведене земље смислили су да буџете својих држава „часте” парама наследника људи који су их 1945. ослободили од Хитлеровог нацизма. У ситуацији када водеће европске силе схватају како будућност Старог континента почива на заједништву свих овдашњих политичких субјеката, једнако оних на Западу као и на Истоку, „излети” попут овог наводе на помисао да то заједништво није свима у интересу.

Релативизовање чињеница у вези са Другим светским ратом у Пољској је доведено до апсурда. Ако су пољски званичници непозивање Русије на обележавање годишњице велике трагедије и могли да оправдају објашњењем како у Москви нису заинтересовани за овакав тип манифестација, изједначавање улоге Совјетског Савеза и Немачке у периоду од 1939. до 1945. посебна је прича.

Почетком ове године министри правосуђа Летоније, Литваније и Естоније на међународној конференцији у Риги издали су заједничко саопштење у којем се наводи да њиховим земљама „следује надокнада за штету начињену током совјетске окупације”. Мисли се на период када су оне биле чланице СССР-а.

Оне у совјетској заједници нису биле у статусу окупираних територија или колонија, већ као једнакоправне чланице. Средства која су од њих узимана за заједнички буџет ни по чему се нису разликовала од средстава којима је он пуњен и из других република. Принцип једнакости важио је и када су та средства распоређивана.

Нема сумње да је захтев Пољске и три прибалтичке републике синхронизована акција. Јасно је и да се она јавила у тренутку када је Русија поново постала кључан глобални политички играч, о чему најбоље сведоче санкције које су јој САД и поједине западноевропске државе увеле због дешавања у Украјини.

На таласу ревизије прошлости засноване на „савременом тумачењу историје”, захтеви за „исправљањем давних грешака” несумњиво су у функцији очувања превазиђене поделе света на Запад и Исток. Технолошке баријере на глобалном нивоу одавно су пале а са њима и економско-политичка логика о два света: капиталистичком и социјалистичком.

Уосталом, у Пољској и трима земљама северне Европе „совјетска окупација” све чешће се назива „руском окупацијом” не би ли захтеви за исплату ратне штете прослеђени у Москву добили на специфичној тежини. Тако је један трагични ратни сукоб добио ореол – најобичније трговине.


Коментари23
ebb63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoznala
Da nije tragično, bilo bi smešno. Pošto mi je 90. ja sam tu istoriju živela a ne učila iz knjiga. Zar Rusi, koji su izgubili onoliko svog stanovništva u II S R sada, da nekome daju odštetu što su ih oslobađali i ginuli tom prilikom? Kako te države imaju obraza da pomisle a kamoli da traže nadoknadu? Pa, pre bi Rusi njima trebalo da ispostave račun za sve što su decenijama učinili za njih!Sram ih bilo!
Zeljko Adzic
Opasan trend uvodjenja selektivne istorije u sluzbi dnevnih politickih ciljeva.Poljska je otisla previse u desno i to koristi USA za razbijanje EU-a.A EU je postala Nemacka kolonija a Francusku placa iz budzeta EU-a pa se ova ne buni.Grcka je cist primer stete u Velikom ratu koju pokusava sada naplatiti od Nemacke koja se smeje na taj pokusaj...iako su Nemci Grcku ojadili "trojkom",prebacili dug na IMF i M.banku i naplatili dug svojih banaka...
Sreten Bozic -Wongar
Da Rusi nisu pobedili Hitlera - dadas ne bi bilo Poljaka uopste. To sto Poljci ne svacajju istorisku realnost - to je coisto njihov patoloski proble.
rade
Sada kad moraju izdvajati za Alijansu onda bi nekako da im drugi pokrivaju novu "cizmu" koju im Zapad namece,a da ne govorimo o troskovima za kupovinu oruzja, i o podanickom polozaju i potpunom gubitku samostalnosti.U komunisticko doba koje je u Jugoslaviji bilo je najvise stetilo Srbiji a Slovenija i Hrvatska su uvek bolje prosle.Fabrike su iz Srbije premestane u te dve tadadnje republike i ko ce nama nadoknaditi sve gubitke a izvukli smo se iz sovjetskg bloka.A Zapad nas je dodatno unistio.
артиљерац
Имама једну поруку за ове што плачу по туђим гробљима.Господо,имамо ми своја гробља,а Естонци,Летонци.Литванци и Пољаци ће и без вас тражити паре од Русије које,наравно,неће видети ни на слици.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља