среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:13
ИНТЕРВЈУ: МИЛАН ГУТОВИЋ, глумац

Љубав и породица се плански искључују из нашег живота

Бојим се да све ово што се збива око нас неминовно води ратном сукобу који ће да пресече тај Гордијев чвор. Да га разреши, сигурно неће
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 01.10.2019. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Барон Јоаким нови је позоришни јунак глумца Милана Ланета Гутовића којег ће тумачити у представи „Сумрак богова” на сцени Београдског драмског позоришта. Позоришну адаптацију рађену по мотивима филма Лукина Висконтија о успону и пропасти Есенбекових, богате породице индустријалаца, написао је хрватски писац Ивор Мартинић. Режију, адаптацију, сценографију и избор музике потписује Јагош Марковић. Костимограф је Бојана Никитовић. Премијера је вечерас од 20.30 сати на Новој сцени БДП-а, којом уједно ова театарска кућа почиње своју нову сезону.

Нацизам у Немачкој постепено цвета, стара аристократија бесповратно пропада, а водећа места у држави, полако али сигурно, преузима Хитлерова Националсоцијалистичка партија. Комад „Сумрак богова” прати раслојавања и сукобе унутар нацистичког друштва, али пре свега кроз слику моралне ерозије једне елитне породице и њиховог понашања у новим историјским околностима.

Мартинићев „Сумрак богова” поред критике бескрупулозних појединаца, анализира и друштво које капитулира пред тоталитарном визијом света. Каква је у том контексту судбина вашег јунака Барона Јоакима?

Тумачим индустријалца који припада времену згаженом беспризорним ступањем на сцену извесне политичке групе којој је то био и једини циљ. Барон Јоаким као непотребан отпада и бива не само убијен, већ и цела та бивша, стара Немачка буде понижена, за рачун једног сумњивог напретка. Касније историја то и потврди. Претпостављам да то није онај део који коинцидира са нашом стварношћу.

Колико је деликатно „Сумрак богова” пресликати у актуелни тренутак? Колико овај комад одражава моменат у којем живимо?

Мислим да је у центру наше представе управо овај тренутак живљења, будући да необично коинцидира са драмом. У многим елементима се поклапа, и мислим да је пун репертоарски погодак БДП-а. Е сада, каква ће бити представа, то не могу да проценим, али претпостављам да смо на добром путу.

Познати сте као врло пробирљив глумац. Шта је пресудило да ове јесени радите „Сумрак богова”?

Пресудио је позив Југа Радивојевића и редитеља Јагоша Марковића. Волим да радим са Марковићем, познајем и те како његову естетику, имали смо лепо искуство и сарадњу још пре много година у Атељеу 212. Надам се да ћемо и у наредном периоду наставити тим путем.

Представа „ Сумрак богова” дотиче најтананије емоције, проговара о љубави без које живот нема смисла, породици, моћи, утицају... Докле се стигло на том плану?

Љубав, односно породица се плански искључују из нашег живота. То је некакав пројекат за који не знам ко га је иницирао, заправо правио али знам ко га реализује. И знам да ми то врло пажљиво и тачно реализујемо. А љубав? Љубав је постала мултидисциплинарна. То доказују ове наше параде поноса и слично. Она постаје једно опште место тако да за појединачну љубав готово да нема простора. Постали смо друштво опште љубави.

Дуго трајете у свету позоришта и уметности. Колико је данас тешко изборити се за своје место, остати свој, доследан својим моралним принципима, живети и трајати у овом времену?

Не трајем ја, трајете ви. Ви са вашим укусом трајете и мене одржавате. Иначе, да сте променили укус ја бих већ давно био заборављен. Зато не треба ви да будете захвални мени, него ја вама.

Како гледате на актуелно стање у српској култури?

Српска култура је на нивоу који је реципрочан учешћу културе у буџету Србије. Значи са нула, нула, не знам са колико нула иза овог првог зареза новца се одваја за културу. И ту се догоди неки испад, културни ексцес у којем ипак нешто успе да се уради са тако минорним издвајањима. Али у принципу све остаје исто као што је било још од времена када сам био клинац. Ништа се, али баш ништа није променило. Говорило се о министру културе и положају, статусу министра културе. Мислим да је то велика почаст, али и велико понижење. Почаст је наравно бити министар, али бити на челу ресора који је овако мало заступљен у буџету је понижавајуће. И наравно, самим тим министар културе не може да уради ништа. Он може једино да немо прати куда се све ово сурвава.

Живимо у времену јурњаве за материјалним, профита и потрошачких кредита. Како опстати у свему томе?

Модел нисам измислио ја, капитализам га је већ формирао и он неминовно води у кризе. Из једне кризе у другу, па тако редом. И свака криза која долази, можда сте приметили, можда нисте, све је већа и већа. Питање је како одузети новац првобитном акумулацијом капитала, односно преточити новац од ових пет-шест породица које држе цео капитал ове планете. То је већ и питање за футурологе и људе који се баве социјалном фантастиком. Мислим да они неће дати свој новац, што не бих ни ја учинио када бих га имао, то се може урадити само ратом и то великим светским ратом. И бојим се да све ово што се збива око нас неминовно води ратном сукобу који ће да пресече тај Гордијев чвор. Да га разреши, сигурно неће.


Коментари17
a7754
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

n ercegovac
Beograd opet hvata ritam s velikim evropskim prestonicama. Francuska komedija u Parizu, davala je u prošloj sezoni „Prokletnike” koju je prema Viskontijevom filmu „La caduta degli dei” režirao, ovde izuzetno cenjeni Ivo Van Hove. U istom teatru, publici se još više svidela adaptacija Bergmanovog ”Fani i Aleksander”. Praćenje svetskih tendencija nije uvek gubitak vlastite „duše”, već neka vrsta dijaloga, kao što i sam Viskonti u svom filmu razgovara sa Šekspirom i Vagnerom.
Дејан.Р.Тошић
Чињеница јесте да "култура"у буџетској ставци Србије представља "статистичку грешку" у односу на време комунистичке пропаганде у којој је "култура" била стуб либералног комунизма СФРЈ у којој су глумци били "наивни" извођачи радова,срећни људи који играју у серијама и филмовима које ни сами нису могли никад више да погледају,занајући да не вреде ништа,тешећи се хонорарима и ситним животним бенефицијама за које је Велики Павле Вуисић казао "срамота је да узимам више толике паре за ништа".
Dr Slobodan Devic
Bese li to onomad Erdogan (kada bejase premijer) izjavio da je preduslov jake drzave jaka porodica?? Prema tome, sve one sile kojima smetaju jake drzave rade na tome da uniste porodicu kao instituciju. Moram da priznam da su kroz istoriju muskarci cesto koristili okrilje porodice zarad zloupotrebe svoje fizicke superiornosti nad zenama. To su, nazalost, protivnici porodice svojski iskoristili. Iz tog ugla, "cak i ja" bih se slozio sa optuzbom da su za unistenje porodice krivi muskarci ...
dejan
Neoliberalni kapitalizam je najgori oblik kaspitalizma i on se uglavnom prosirio na postkomunisticke drzaveU svim tim drzavama su bivsi komunisti narocito sa visim funkcijama postali naprasno nosioci kapitalizma.Tako da je sada stvorena nova elita politicara- biznismena koji su svuda u tim novonastalom sistemu prigrabili sta su mogli a ujedno su se povezali sa stranom slicnom elitom.Sada osim bankara,velikih korporacija imamo i te nove bogatase.Nista ih ne moze un)stiti.
011
Cekajte malo. Prvo proucite neoliberalizam. On je veoma los za sva drustva i sve zemlje. I naravno proizveo je ratove, velike ekonomske krize od kojih je poslednja 2008e. Svetu je trebalo skoro sedam godina da se malo oporavi..Evropa je sada opet usla u recesiju, sta mislite da li su neresena pitanja iz neoliberalnog perioda uticala? A ove domace molim NE precenjujte. Kazete "Nista ih ne moze unistiti"? Cenite?
Препоручујем 2
Aleksandra
Primetila sam da oni koji su zabrinuti za 'izumiranje porodice i braka' su uglavnom muskarci, koji su bile glave tih institutcija. Da li se boje gubitka moci, jer zene vise ne zele da tolerisu da budu vezane za muskarce, koji su 'bog i batina'?
Aca
Istina je da žene, mnoge žene vole da rade. Neke mnogo više vole da rade nego da čuvaju, vaspitavaju svoju decu, nego rade po 10 i više sati dnevno. Žene su dobile pravi da biraju, da poslovno napreduju, ili da čuvaju svoju decu. Većina bira ovo prvo. Žene ne misle da je biti majka nešto uzvišeno i daleko bolje od rintanja. Novac? Muškarac, muž uvek više radi, i uvek više zaradi kad ima smirenje, a ima ga kad zna da njegovo dete čuva najdivnija osoba na svetu, a to je detetova majka.
Препоручујем 11
Alisa
Ja mislim da govori o poslodavcima i liberalnom kapitalizmu. Ako i majka i otac rade od jutra do sutra i subotom ili nedeljem, ali nikad u isto vreme, decu odgaja g. Youtube, to je rasulo porodice. Porodica da bi opstala i razvila ljubav treba da se okupi uvece u kuci, da radi nesto zajedno nedeljom, ode na izlet, bavi se sportom.....
Препоручујем 14
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља