Бубрези су органи који играју значајну улогу. Они филтрирају отпадне производе из крви и избацују их из тела мокраћом. Такође су одговорни за балансирање нивоа течности и електролита. Неке намирнице могу побољшати рад бубрега.
Дијабетес и висок крвни притисак могу утицати на њихову способност функционисања. Код оболелих од хроничне болести бубрега први корак је промена навика у исхрани као кључни део лечења.
Иако неке намирнице углавном помажу у одржавању здравља бубрега, нису све погодне за оне који имају бубрежне болести. Стога се претходно консултујте с вашим лекаром.
1. Вода – Бубрези користе воду за филтрирање токсина из тела. Битно је да особа пије воду кад год осећа жеђ.
2. Карфиол – идеално поврће и, уз праву припрему, добра је замена за пиринач и кромпир-пире. Садржи обиље хранљивих материја без превише натријума, калијума или фосфора.
3. Бобичасто воће – јагоде, боровнице, купине и малине, као и трешње, вишње и црвено грожђе одличан су извор многих корисних хранљивих састојака и антиоксидативних једињења. Идеално за бубреге.
4. Јабука – здрава грицкалица која садржи пектин, који може помоћи у смањењу неких фактора ризика за оштећење бубрега, попут високог нивоа шећера и холестерола у крви.
5. Купус – лиснато поврће које садржи мало калијума и веома мало натријума, али ту су и многа корисна једињења и витамини.
6. Црвене паприке – Поред тога што садрже врло мало минерала као што су натријум и калијум, оне садрже корисна антиоксидантна једињења, која могу заштитити ћелије од оштећења.
7. Бели лук – одличан избор зачина и може се мешати с другом храном, што побољшава укус и смањује потребу за додатном сољу.
8. Риба богата омега-3 – лосос, туна и друге масне рибе с високим садржајем омега-3 масних киселина могу бити користан додатак било којој исхрани, јер наше тело не може да ствара омега-3 масне киселине. Рибе су добар природни извор ових здравих масти. Омега-3 може утицати на смањење масноћа у крви и снизити крвни притисак, чиме се смањује и фактор ризика за болест бубрега.
9. Маслиново уље – од свих уља најбољи избор, јер садржи високоолеинске киселине, полинезасићене масне киселине, које могу помоћи смањењу упале у организму. За салате користите девичанско, а за печење уље комине маслине.
10. Хељда – високо хранљива, пружа добру количину витамина из групе Бе, магнезијума, гвожђа и влакана. Такође је и зрно без глутена и садржи незнатне количине натријума, калијума и фосфора.
11. Беланца – Јаја су пуна протеина, али жуманца имају велику количину фосфора. Особе са хроничном болешћу бубрега могу правити омлет или кајгану користећи само беланца.
12. Шитаки печурке – могу да се користе као биљна замена за месо код особа које не смеју да уносе пуно протеина. Оне су одличан извор Бе витамина, бакра, мангана и селена. Садрже довољно биљних протеина и прехрамбених влакана, а занемарљиве количине натријума и фосфора. Шитаки печурке имају знатно мање калијума од шампињона.
Лекари ће већину особа са хроничном болешћу бубрега ставити на одређену дијету како би се избегли минерали које бубрези прерађују, као што су натријум, калијум и фосфор.
Превише фосфора може представљати велики напор за бубреге. Истраживања су показала да постоји повезаност између високог уноса фосфора и повећаног ризика од дугорочног оштећења бубрега. Фосфор садрже месо (поготово црвено), млечни производи, већина житарица, махунарке, орашасти плодови, риба.
Одабир праве количине калијума такође је важан за бубреге, јер се могу појавити проблеми када ниво калијума постане превисок или низак.
Особе са хроничном болешћу требало би да имају за циљ да једу здраву храну која има мало минерала, али и даље дају организму друге храњиве састојке.
Они које желе да заштите своје бубреге од даљих оштећења могли би да размисле о томе да избегавају или једу ове намирнице умерено: кромпир, црвено месо, спанаћ, кељ, млечни производи, слатка пића, авокадо, банане, поморанџе, киви, конзервирана храна, кисела храна, алкохол, жуманца.
Оболелима може бити важно и да смање унос протеина, јер када тело користи протеин, он се претвара у отпад који бубрези морају да филтрирају.
Студија рађена 2017. године потврђује да исхрана са мање протеина може заштитити од компликација које прате хроничну болест бубрега, нпр. метаболичка ацидоза, која се јавља како се функција бубрега погоршава. Истраживачи су истакли да конзумирање исхране богате воћем и поврћем и мало протеина може помоћи у смањењу ових ризика.
Оболели од хроничне болести бубрега требало би директно да сарађују с нутриционистом како би заједно дошли до одговарајућег плана исхране.
Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com
