среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:10

Филм „Дечје прихватилиште Сисак” фалсификовање историје

четвртак, 03.10.2019. у 13:01
Једини концентрациони логор за децу био је у Независној држави Хрватској (Фото Википедија)

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта оценио је данас да се докуметарним филмом „Дечје прихватилиште Сисак” још једном фалсификују догађаји током којих су у НДХ страдала козарачка деца и негира геноцид над Србима.

Линта је у саопштењу оцењује да је у Хрватској редовна и нормална појава да се јавно негира геноцид над српским народом који је почињен за време НДХ и да се у тој земљи „слободно објављају и одржавају промоције ревизионистичких књига и филмова чији је циљ да се Јасеновац прикаже као радни логор у коме су логораши имали пристојне услове живота и гледали позоришне представе и бавили се спортским активностима”.

Додаје да се објављују и књиге и текстови у којима се негира геноцид над српским народом почињен на бројним другим местима широм НДХ, као и да није законски санкционисано јавно негирање геноцида над Србима, што је, наводи, само један у низу доказа да је темељ данашње Хрватске усташтво и НДХ.

Линта сматра и да је крајње вријеме да се сними филм Деца Козаре, како би се на истинит начин приказала трагедија.

Линта је у саопштењу навео да је током офанзиве, која је почела 10. јуна 1942. године на Козари сатрла скоро све српско, да је на подручју Козаре и Поткозарја убијено око 40.000 српских цивила, а око 70.000 протерано и одведено у логоре.

Додаје да мноштво докумената, изјава људи и сведочанстава потвђују неспорну чињеницу да је у Сиску био прави усташки концентациони логор за децу, а не дечије прихватилиште.

У логору је од августа 1942. до јануара 1943. године било затворено око 7.000 дечака и девочица, Срба са Козаре, али и са Баније, Кордуна, Славоније и других подручја.

Линта наводи и да је дечји логор у Сиску био неколико месеци место ужаса и страве, да сведочења говоре да су деца била гола и боса без покривача и да су лежала су на голим подовима и бетону или са нешто мало сламе, као и да је смртност деце због стравичних услова живота и заразних болести била је велика,преноси Танјуг.


Коментари12
a21fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Драгоје Лукић : "Једног децембарског дана 1941. усташе су затекле Драксенић на спавању. Становнике су угурали у цркву.Колевке пуне и топле поредали су крај ограде.Онда су пуцали из митраљеза на широка црквена врата.Пуцали су и у сваку колевку.Пуким случајем остао је само један сведок, али он не може испричати страхоту тог злочина.Био је тада сувише мали да би то могао запамтити." ( Објављено 1962,)
FORMICA
Omiljena zabava u regionu je lažiranje istorije, a izgleda su u tome naročito uspješne mlađe nacije.
Maja
Nedavno sam o ovome o cemu govori Linta raspravljala sa Hrvatima. Dali su mi na znanje da oni u te price veruju onoliko koliko veruju i u bajke koje su napisala braca Grim.
Jovo Kovačina
Kao dete od sedam godina, odveden sam iz sela Sedlari, Popovo polje, Hercegovina, i bio u logoru u Sisku u četvrtom tromesečju 1943. g. Nekim čudom sam preživeo tu golgotu. Ali to nisu preživeli moj rodjeni brat Lazar od 2,5 godine i brat od strica Gojko od 3. godine. Boravili smo u maloj prostoriji, spavali na malo slame na patosu bez ikakvih higijenskih uslova. I brzo je počeo da hara tifus od koga su deca redom umirala. Ja sam spašen tako što sam odveden u bolnicu.
Деда
Недавно је на Пулском фестивалу прву награду освојио филм “Дневник Диане Будисављевић”, посвећен херојском подвигу загребачке грађанке која је из ужаса усташких логора спасла око 12 000 српске деце. Била је то вероватно највећа акција спашавања деце у Другом светском рату, о којој се нажалост врло мало знало.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља