Златибор – Под стресом је 46 одсто лекара опште медицине, а њих 43 одсто су на корак од добијања синдрома сагоревања, који настаје као последица хроничног стресног стања и психофизичке исцрпљености, показало је истраживање Секције опште медицине Српског лекарског друштва. Синдромом сагоревања је захваћено 8,8 одсто од 455 испитаника који су били обухваћени истраживањем. Као важни параметри у испитивању били су преотерећеност послом и администрацијом, незадовољство због норматива који диктирају кратко време за обављање прегледа, проблеми са пацијентима јер превише очекују од лекара па долази до конфликта, лоша сарадња са претпостављенима и „шумови” у комуникацији међу лекарима различитих нивоа здравствене заштите.
Прим. др Милоранка Петров Киуриски, председница Научног одбора Секције опште медицине Српског лекарског друштва, каже за „Политику” да је познато да је депресија повезана са синдромом сагоревања и утицајем професионалног стреса који лекар опште медицине има на свом радном месту. Симптоми су губитак воље и мотивације, недостатак воље за бављење додатним активностима и породицом, немање времена за хоби, незадовољство животом.
– Очекивали смо да проценат оних са синдром сагоревања буде и већи, а анализом смо закључили да већина лекара сматра да је стрес саставни део професије, па га не препознају као проблем. Зато треба наставити истраживање како бисмо видели колико лекара заправо зна да препозна шта је стрес. Проблеми се не завршавају када истекне радно време. Ми наше пацијенте „носимо” са собом кући, па проблемима оптерећујемо породицу – истакла је др Милоранка Петров Киуриски на 10. Конгресу лекара опште медицине на Златибору.
Наша саговорница тврди да специјалисти опште медицине нису препознати као специјалистичка грана медицине и да се у систему не вреднују, као и да је Србија једина од земаља у окружењу која нема породичног лекара, што је велики проблем.
– Када би се ти проблеми решили, смањио би се и професионални стрес код лекара. Решење проблема лежи у самим лекарима, јер они себи најбоље могу да помогну. Здравствени систем је општу медицину потиснуо на маргине и преоптеретио је послом. Ми смо одређени да морамо да чувамо здравствени динар, да чувамо капију здравственог система, да решавамо 85 одсто здравствених потреба код наших пацијената. Нормативи нам диктирају да дневно морамо да прегледамо 36 пацијената, с тим да је препорука надлежних да морамо да закажемо толико прегледа и додатно примимо све оне који дођу као акутни случајеви. То је велико оптерећење, јер лекар нема времена да се посвети пацијенту – каже др Милоранка Петров Киуриски и додаје да је можда наше лекаре срамота да признају да имају све симптоме синдрома сагоревања.
И док су с једне стране лекари преоптерећени и под стресом, с друге стране су пацијенти незадовољни, јер због брзине прегледа не стигну да питају доктора све што желе, а уједно често пију много лекова прибојавајући се да то признају изабраним лекарима. Многи од њих пате од проблема полипрагмазије, односно од синдрома који подразумева конзумирање више од шест лекова.
Истраживање је показало да од 1.516 испитаника, чак 58 одсто њих пије шест и више лекова, а 40 одсто испитаника узима више од 10 медикамената. Код двоје пацијената је утврђено да конзумирају свакодневно чак 25 лекова.
Како појашњава др Милоранка Петров Киуриски, сваки специјалиста даје своју терапију пацијенту, па он догура до тога да узима огроман број лекова. Када му лекар опште медицине каже: „Хајде да направимо корекцију јер није нормално да узимате толико лекова”, он одговори: „Ко си ти да мени мењаш терапију кад су специјалисти рекли да то треба да пијем. Имаш да ми даш рецепте за то”.
– И самолечење је велики проблем, јер су лекови роба и има их свуда. Пацијенти мисле да ако пију само један или два лека – то ништа не може да им помогне. Они хоће да што пре оздраве, да немају тегобе и сматрају да се све решава великом употребом лекова. Ако им кажемо да неки проблем могу да реше променом начина исхране и бављењем физичким активностима, они сматрају да то није тачно. Лакше им је да попију таблету и да једу и пију како су навикли. Додатни проблем је што такозвана помоћна лековита средства пацијенти не доживљавају као медикаменте, то се рекламира на сваком кораку, а самим тим их и они купују јер их сматрају безопасним – истиче наша саговорница.
Прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва, објашњава да је проблем и то што пацијенти немају евидентиран исход своје болести код својих изабраних лекара, јер доктори опште медицине не знају шта се са њима догађа када имају неке озбиљније здравствене проблеме.
– Када имају проблем са на пример респираторним инфекцијама, долазе код нас, али када их муче неке хроничне болести они се шетају од специјалисте до специјалисте, а исход болести се не пријављује нама и не знамо шта им је помогло а шта није, иако су стално под неким терапијама. Не можемо више да контролишемо колико лекова пију, јер је просек 6,7 лекова по пацијенту. Имала сам осамдесетосмогодишњег пацијента који је пио 18 лекова и коме су почели због тога бубрези да отказују рад – каже др Димитријевић
Највећи проблем узимања великог броја лекова лежи у чињеници да један може да потире дејство другог ако лекар није проценио шта све пацијент пије, а ту су и нежељена дејства и алергијске реакције.
