петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Лекари преморени, а пацијенти пију шаку лекова дневно

Истраживање Секције опште медицине Српског лекарског друштва показало да су 43 одсто доктора кандидати за добијање синдрома сагоревања због обавеза у ординацији
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпетак, 04.10.2019. у 22:40
(Фото Д. Јевремовић)

Златибор – Под стресом је 46 одсто лекара опште медицине, а њих 43 одсто су на корак од добијања синдрома сагоревања, који настаје као последица хроничног стресног стања и психофизичке исцрпљености, показало је истраживање Секције опште медицине Српског лекарског друштва. Синдромом сагоревања је захваћено 8,8 одсто од 455 испитаника који су били обухваћени истраживањем. Као важни параметри у испитивању били су преотерећеност послом и администрацијом, незадовољство због норматива који диктирају кратко време за обављање прегледа, проблеми са пацијентима јер превише очекују од лекара па долази до конфликта, лоша сарадња са претпостављенима и „шумови” у комуникацији међу лекарима различитих нивоа здравствене заштите.

Прим. др Милоранка Петров Киуриски, председница Научног одбора Секције опште медицине Српског лекарског друштва, каже за „Политику” да је познато да је депресија повезана са синдромом сагоревања и утицајем професионалног стреса који лекар опште медицине има на свом радном месту. Симптоми су губитак воље и мотивације, недостатак воље за бављење додатним активностима и породицом, немање времена за хоби, незадовољство животом.

Милоранка Петров Киуриски (Фото: Д. Д. Кесар)

– Очекивали смо да проценат оних са синдром сагоревања буде и већи, а анализом смо закључили да већина лекара сматра да је стрес саставни део професије, па га не препознају као проблем. Зато треба наставити истраживање како бисмо видели колико лекара заправо зна да препозна шта је стрес. Проблеми се не завршавају када истекне радно време. Ми наше пацијенте „носимо” са собом кући, па проблемима оптерећујемо породицу – истакла је др Милоранка Петров Киуриски на 10. Конгресу лекара опште медицине на Златибору.

Наша саговорница тврди да специјалисти опште медицине нису препознати као специјалистичка грана медицине и да се у систему не вреднују, као и да је Србија једина од земаља у окружењу која нема породичног лекара, што је велики проблем.

– Када би се ти проблеми решили, смањио би се и професионални стрес код лекара. Решење проблема лежи у самим лекарима, јер они себи најбоље могу да помогну. Здравствени систем је општу медицину потиснуо на маргине и преоптеретио је послом. Ми смо одређени да морамо да чувамо здравствени динар, да чувамо капију здравственог система, да решавамо 85 одсто здравствених потреба код наших пацијената. Нормативи нам диктирају да дневно морамо да прегледамо 36 пацијената, с тим да је препорука надлежних да морамо да закажемо толико прегледа и додатно примимо све оне који дођу као акутни случајеви. То је велико оптерећење, јер лекар нема времена да се посвети пацијенту – каже др Милоранка Петров Киуриски и додаје да је можда наше лекаре срамота да признају да имају све симптоме синдрома сагоревања.

И док су с једне стране лекари преоптерећени и под стресом, с друге стране су пацијенти незадовољни, јер због брзине прегледа не стигну да питају доктора све што желе, а уједно често пију много лекова прибојавајући се да то признају изабраним лекарима. Многи од њих пате од проблема полипрагмазије, односно од синдрома који подразумева конзумирање више од шест лекова.

Истраживање је показало да од 1.516 испитаника, чак 58 одсто њих пије шест и више лекова, а 40 одсто испитаника узима више од 10 медикамената. Код двоје пацијената је утврђено да конзумирају свакодневно чак 25 лекова.

Како појашњава др Милоранка Петров Киуриски, сваки специјалиста даје своју терапију пацијенту, па он догура до тога да узима огроман број лекова. Када му лекар опште медицине каже: „Хајде да направимо корекцију јер није нормално да узимате толико лекова”, он одговори: „Ко си ти да мени мењаш терапију кад су специјалисти рекли да то треба да пијем. Имаш да ми даш рецепте за то”.

– И самолечење је велики проблем, јер су лекови роба и има их свуда. Пацијенти мисле да ако пију само један или два лека – то ништа не може да им помогне. Они хоће да што пре оздраве, да немају тегобе и сматрају да се све решава великом употребом лекова. Ако им кажемо да неки проблем могу да реше променом начина исхране и бављењем физичким активностима, они сматрају да то није тачно. Лакше им је да попију таблету и да једу и пију како су навикли. Додатни проблем је што такозвана помоћна лековита средства пацијенти не доживљавају као медикаменте, то се рекламира на сваком кораку, а самим тим их и они купују јер их сматрају безопасним – истиче наша саговорница.

Невенка Димитријевић (Фото: Д. Д. Кесар)

Прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва, објашњава да је проблем и то што пацијенти немају евидентиран исход своје болести код својих изабраних лекара, јер доктори опште медицине не знају шта се са њима догађа када имају неке озбиљније здравствене проблеме.

– Када имају проблем са на пример респираторним инфекцијама, долазе код нас, али када их муче неке хроничне болести они се шетају од специјалисте до специјалисте, а исход болести се не пријављује нама и не знамо шта им је помогло а шта није, иако су стално под неким терапијама. Не можемо више да контролишемо колико лекова пију, јер је просек 6,7 лекова по пацијенту. Имала сам осамдесетосмогодишњег пацијента који је пио 18 лекова и коме су почели због тога бубрези да отказују рад – каже др Димитријевић

Највећи проблем узимања великог броја лекова лежи у чињеници да један може да потире дејство другог ако лекар није проценио шта све пацијент пије, а ту су и нежељена дејства и алергијске реакције.


Коментари12
a36ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gile
kakvo je to lečenje tabletama? Na šta to liči? Ko se izlečio lekovima?????????
Радован ЧЕТВРТИ
Браво!
Ђорђе Бодиновић
У Јагодини имате да једног ортопеда по смени. Значи 2 ортопеда за један дан. На простору града живи 36.000 становника + 36.000 становника на сеоском подручју! Зато различитих домара имамо на претек.
Веља
Хронични сам болесник, врло бахат и арогантан однос лекара био је према мени када сам дошао без заказивања да тражим помоћ која ми је требала, уз претњу да ме идући пут неће примити да идем код приватног, а заказивање за кроз два месеца, како ја да знам да ће ми лекарска поћ требати кроз два месеца ? Пре подне у дому здравља 6 сати рада 5 дана недељно није никакво изгарање, паре плаћане у здравствено осигурање бачени су новац.
Д. З.
За све поштеен људе данас је много тешко, па и за поштеен лекаре. Али, то не значи да смемо и да помислимо да кренемо путевима заобиалзним и непоштеним. Терет који не можемо, из много разлоаг. мормо вући или носити. Једино тако се можемо надати мирној савести.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља