Ко први пут учини кривично дело, биће кажњен по закону, а ако има довољно олакшавајућих околности, суд ће му казну највероватније ублажити испод прописаног минимума.

Ко се други пут огреши о закон, за њега више нема никаквог ублажавања. Суд ће бити обавезан да га казни не мање од доње границе прописане казне.

Ко и трећи пут направи кривично дело – мора да му се изрекне најмање пола од прописане казне. Значи, што даље од минимума, а ближе максимуму.

То је правило које је уведено изменама Кривичног законика и примењиваће се од 1. децембра, подједнако за сва умишљајна кривична дела, а познато је у свету као институт „три ударца”.

Мало је познато да овај институт потиче из америчког фудбала, а то је јавности открила доценткиња Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду др Ивана Бодрожић када је на недавно одржаном саветовању кривичара на Златибору објаснила како ће ово правило бити примењено у Србији.

– Институт „три ударца”, као категорија кривичног права, води порекло од правила у америчком фудбалу, које подразумева да уколико „бацач” прими три ударца током свог времена у игри, бива искључен. Удаљење играча из игре поистовећује се са уклањањем са улице учинилаца који два и више пута понове кривично дело – навела је др Бодрожић.

Ово правило се већ деценијама примењују у Калифорнији где је Закон три ударца усвојен у марту 1994. године и предвиђа пооштравање распона казне за 50 одсто за поновљено кривично дело (други ударац), док за треће дело подразумева изрицање казне затвора у трајању од 25 година или доживотну казну затвора (трећи ударац).

Код нас је ово правило постављено мало другачије, јер важи за сва кривична дела подједнако, а не само за најтеже злочине, па суд само треба да прати доњу границу прописане казне и половину распона казне за конкретно кривично дело учињено у поврату. Постоји, међутим, опасност да „три ударца” у Србији нанесу још један ударац на претрпане затворе, који су већ пуни повратника. Они би сада остајали све дуже иза решетака са сваким поновљеним кривичним делом.

– Када је овај закон усвојен у Калифорнији, као моћан инструмент казненог популизма, затворска популација је повећана на 100.000. То је довело до преоптерећености затвора, па је Врховни суд САД 2011. године донео одлуку да се затворска популација смањи на број од 46.000 – наводи др Бодрожић.

Слично као сада у Србији, где је доживотни затвор уведен после иницијативе поводом убиства девојчице Тијане Јурић, тако је и у САД казнена политика пооштрена после злочина – убиства девојке Дијане Баласиотес 1988. године, коју је усмртио раније осуђивани силоватељ, док је био на радном отпусту из затвора. Мајка убијене девојке и један телевизијски коментатор почели су кампању за строже затворске казне.

– Реч је о кривичноправном реаговању на поврат, који није резултат неефикасности кривичног правосуђа, него недовољног утицаја претходно издржане казне, када је очигледно да се том казном није ништа постигло, јер се претходно кажњавани учинилац други или трећи пут одлучује за вршење кривичног дела – наводи др Бодрожић.

Институт „три ударца” примењује се и на Новом Зеланду, у Немачкој и Мађарској, али само за поједина кривична дела. Циљ је да делује превентивно на конкретног преступника, да га застраши пооштреном казном, али да укаже и на извесност кажњавања.

– Тужилац је и до сада могао, већ у оптужном акту, да предложи строже кажњавање због тога што је учинилац дело извршио у поврату. Међутим, усвојене измене Кривичног законика сада обавезују суд да строже кажњава за поврат – каже др Бодрожић.

Поврат више неће бити само отежавајућа околност којој суд може дати мању или већу тежину приликом одмеравања казне, већ ће директно утицати да казна за повратника у старту буде тежа него за оног који је учинио кривично дело први пут.

Кривичари сматрају да се увођењем „три ударца” остварује циљ сразмерности и праведности. Казнена политика, према њиховом мишљењу, не треба да буде ни блага ни строга него – адекватна.

Правило „три ударца” односи се само на кривична дела учињена са умишљајем, уз услов да између новог дела и осуде за претходно дело није прошло више од пет година.

До сада је КЗ само искључивао могућност ублажавања казне у случају специјалног поврата – када се понавља исто или слично дело. Криминолози сматрају да „специјалне повратнике” карактерише интензивна злочиначка воља и „висока криминална техника”, што их чини више опасним за друштво, за разлику од „генералних повратника”, који понављају неко другачије дело, знатно различито од првог или другог. Ипак, генерални повратници су спремни на различите врсте криминала, па се ни они не могу сматрати безопасним.