петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 05.10.2019. у 22:00 Тома Тодоровић

Ход по мукама шестогодишње Нађе

После сазнање о беди у којој са бабом и дедом живи ова девојчица, пошто су је напустили родитељи, чак се одрекли старатељства над њом, за само двадесетак дана решен стамбени проблем и обезбеђени услови за њен нормалан живот и одрастање
Старатељи Славица (69) и Светомир Младеновић (79) са својом унуком Нађом Билбијом Младеновић (Фото Т. Тодоровић)

Ниш – Прича о девојчици Нађи Билбији Младеновић, рођеној 2013. године, која је почетком септембра кренула на предшколску наставу у припремном одељењу Основне школе „Мирослав Мика Антић”, пешачећи свакодневно по пет километара кроз њиве са бабом и дедом који о њој брину такорећи од рођења, и која је у школи први пут у животу окусила чоколадно млеко и кроасан, јер су се њени оброци до сада сводили само на маст и хлеб, потресла је све људе доброг срца у Нишу и целој Србији и пробудила хуманост грађана наше земље.

За само двадесетак дана, захваљујући ангажовању школе, нишког Центра за социјални рад, руководства града Ниша и изузетној солидарности Нишлија и грађана из свих крајева наше земље, решено је стамбено питање ове породице и обезбеђени су услови за нормално одрастање шестогодишњакиње која је до сада живела у великом сиромаштву и беди.

– Град је после иницијативе градоначелника Дарка Булатовића и његових сарадника у Градском већу донео одлуку да наш Центар за социјални рад хитно збрине ову породицу. Девојчици и њеним старатељима, баби и деди, додељен је на коришћење комфоран стамбени простор у насељу недалеко од школе, у којем ће привремено боравити све док се не реализује куповина стана средствима која су од средине септембра до данас прикупљена у добротворној и хуманитарној акцији у целој Србији. А вероватно ћемо покушати и да реновирамо њихову трошну кућицу – рекао је за „Политику” Зоран Јовић, директор нишког Центра за социјални рад „Свети Сава”.

Нађа са баком, дедом и васпитачицом (Фото Т. Тодоровић)

Шестогодишња Нађа Билбија Младеновић од рођења живи са бабом и дедом у врло тешким и нехуманим условима на периферији града, у трошној кућици, правој уџерици обложеној најлоном, налик шупи, без топле воде. Живе само од социјалне помоћи коју прима Нађин деда Светомир. Када се чуло у каквој беди и колико тешко живи ова породица, Србија се подигла на ноге и прикупљено је довољно новца да девојчица и њени старатељи добију нови дом.

– Не знам да ли постоји начин да захвалим свим људима који су нам помогли. Прикупљени новац ће бити уложен у стан који ће нам купити наша Србија, а биће уписан на име наше мале Нађе. Морам да кажем да сам свесна да је кров над главом за Нађу и нас двоје већ остареле обезбедио српски народ и заваљујући њима наша миљеница ће наставити нормално да живи и да се школује – каже нам Славица Младеновић (69), која са супругом Светомиром (79) чува унуку Нађу пошто су је родитељи напустили као петомесечну бебу и одрекли се своје кћеркице.

У ОШ „Мирослав Мика Антић” су већ првих дана после поласка Нађе у предшколско одељење схватили колико тешко живи ова шестогодишња девојчице и одлучили да јој хитно помогну, прича за наш лист директор ове образовне установе Милош Станковић.

Нађа у дворишту старог дома (Фото Т. Тодоровић)

Васпитачица Милица Маринковић, у чијој је предшколској групи мала Нађа, каже:

– Све нас је зачудило када се првог дана у школу појавила у гуменим чизмицама до колена, иако је напољу била велика врућина, и у пластичној кеси понела ужину – комад хлеба премазан свињском машћу. Нисам могла ни да слутим у каквим условима дете живи, али већ првог дана она нам је признала да је први пут овде окусила чоколаду и чоколадно млеко. Први пут је имала кроасан у рукама. Одмах сам о свему обавестила Савет родитеља и руководство школе је без оклевања покренуло акцију да се девојчици помогне. До сада је прикупљено више од 30.000 евра, што је довољно да се купи стан за Нађу и њену баку и деку – рекла нам је васпитачица Милица од које се девојчица ни тренутак не одваја..

А малена Нађа стидљиво проговара:

– Рекли су ми бака и васпитачица Милица у школи да ћемо бака, дека и ја имати нову кућу или стан, да су ми људи из целе Србије помогли. Ја ипак волим много своју досадашњу собу и понећу све играчке и неколико лутака из ње. Сада ће ми школа бити ближе и брже ћу стизати са баком до ње – радосна је ова девојчица, која је од 1. септембра сваког дана са баком пешачила пет километара од кућице на периферији Ниша до школе, пречицом кроз њиве и растиње, и исто толико назад.

Баба и деда мале Нађе причају како се и њима живот мења из темеља. Њих двоје, иако у годинама, нису себе штедели како би унучицу одгајали најбоље што могу. Испричали су нам да Нађини родитељи нису желели обавезу, да су се развели и свако је отишао на своју страну. Никада нису питали да ли дете има шта да једе, да ли има топлу гардеробу. Сами су се Славица и Светомир сналазили како су знали и умели. Зато и кажу да сада, када је цела Србија уз њих, могу одахнути јер је све много лакше. И лепше.

Коментари29
ae91f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Хлеб и маст vs чоколадно млеко и croissant
У реду је да проба и да с времена на време поједе croissant. Ипак, ако је хлеб добар, комбинација са машћу је можда и боља од њега, нарочито ако он није pur beurre, тј само са путером. Индустријско чоколадно млеко може бити практично ако је паковано у индивидуалне кутијице. Ипак, треба видети каквих тамо адитива има. Боље је лично направити чоколадно млеко. Код куће је то могуће и препоручљиво. У школској кухињи - не знам.
011
Izvinite ali promasili ste temu. Hleb i mast je u redu, mnogi nasi roditelji i stariji su pricali da rasli na hlebu i masti posto smo posle drugog rata imali NEmastinu !! Ali to ovde nije tema. Svako dete u Srbiji treba da proba cokoladno mleko i croissant.Srbija koja ima zitnice, vocnjake, obilje vode, baste..imamo uslove za stocarstvo. NE sme biti gladi ! Sto smo smislili da je rad u poljop.tezak je nasa lenjost..Ali ovde NIJE tema hleba i masti, ili mleko i croissant. Tema je briga o nejaci
NY
Takodje, ovo je jos jedan primer koji ukazuje da se zakonom MORAJU zastiti deca i porodice. Zakon o porodici molim !! Ovo je 21 vek i NEma ni jednog opravdanja da u nasoj zemlji gde je nekad bilo vise solidarnosti, vise brige za slabije ne bude tako. Na zalost sada, Srbija je surova zemlja i u to nas uverava vise nego cesto. A o ulozi medija u zaglupljivanju, podsticanju nasilja, skretanja paznja sa vaznih tema i da NE govorimo. Strasno je vazno da se izborimo za zakon i stvarnu brigu o ugrozeni
NY
Ovde je prioritet da se pomogne detetu i porodici koja ga gaji. Na zalost svuda u svetu imate roditelje koji ostavljaju decu i u bogatim i u siromasnim zemljama. To je vrlo malo broj ali slucajevi postoje. Zato drzava treba da ima jasne zakone koji ce omoguciti napustenoj deci i njihovim hraniteljima uslove da deca mogu da rastu i idu u skolu i skromnim ali pre svega ljudskim uslovima. Jeste mi iz rasejanja smo pomagali, cinili..ali mi ne mozemo biti resenje za komotne u vlastima i soc. sluzbi
Živko
Navodno nikada bolje ne živimo u Srbiji, nikada manje nezaposlenih, nikada veće plate, otkud onda ljudi kao u ovoj situaciji, valjda država treba automatski da brine o najugroženijima? Pobegoše svi živi, kada tražite posao onda vidite koliko je sati i koliko ga je lako naći i da li će vas platiti na vreme ako ga nađete, i da li će vas platiti uopšte, ali dobro cirkus se nastavlja. Koja država kada se bolesnima i najugroženijama pomaže privatno pokrenutim akcijama?
pera
ovakvih primera ima svuda oko nas. mi brinemo sta prica neko dete iz norveske a okrecemo glavu od svojih sunarodnika pod izgovorom, nisu se snasli ko im je kriv. po ulicima glavnog grada vise se hrane ostavlja za kucice i macke dok se prosijaci preskacu. daleko od toga da ne treba obracati paznju na zivotinje ipak je sve storio Boga i kao tako o svemu treba brinuti ali ne mozemo biti dobri prema zivotinjama i prorodi ako nismo dobri prema ljudima.
Biry
pera, kada bi ljudi poštovali životinje, poštovali bi ljude još više!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља