понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:33
ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА

Верност светосавском завету омогућила да преживимо

За осам векова, колико је прошло од добијања аутокефалности СПЦ, духовна снага Цркве чврсто и непромењиво усмерава све велике догађаје у историји српског народа, без ње опстанак српског народа на тлу увек немирног Балкана не може се ни замислити
недеља, 06.10.2019. у 10:20
Патријарх Иринеј (Фото Н. Неговановић)

Захваљујући завету Светога Саве који нам је оставио 1219. године када је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, српски народ је успео да преживи и победи сијасет искушења и невоља које су га пратиле а, како видимо, и данас прате наш народ, поручио је патријарх Иринеј.

Патријарх је у посланици поводом обележавања 800 година аутокефалности СПЦ, коју преноси Танјуг, истакао и да је српском народу у исто време тај завет помогао и да не поклекне.

Пре 800 година када је Свети Сава успео да издејствује аутокефалснот Српске православне цркве српски народ се, баш као и данас налазио на географској, духовној и политичкој вододелници истока и запада, навео је патријарх Иринеј у посланици поводом јубилеја СПЦ додајући да је успон средњовековне српске државе, предвођене Стефаном Првовенчаним и Светим Савом плод ангажовања свих најбољих, добро организованих и обједињених снага народа, покренутих јединством вере, мисли, речи, дела и циља.

„Под окриљем аутокефалне Цркве, архепископ Сава, са седиштем у манастиру Жичи, успео је да покрене све стваралачке снаге народа, да одушеви, да понесе, да упали огањ вере и унесе Јеванђеље Христово у сваку душу, у све односе, у васцели народни живот. У томе је тајна духовног, материјалног и политичког успона Србије у средњем веку. У томе је тајна златних векова српске средњовековне државе”, рекао је патријарх Иринеј.

Према његовим речима, захваљујући опредељењу Светога Саве омогућено је и довршено идентитетско уобличавање и сазревање српског народа, што је и формирало Светосавски завет, односно, како наводи, завет безграничне жртвене љубави према свом народу, његовој Цркви и његовој држави, према истини, правди и слободи.

„Из тог Завета изникао је и потоњи Косовски, светолазаревски Завет, као и сва друга, у одсудним временима заветна опредељења и дела српског народа. Захваљујући томе, преживели смо и победили сијасет искушења и невоља које су пратиле, а, како видимо, и данас прате историјску судбину нашег народа”, истакао је патријарх.

Подсетио је да је српски народ уз помоћ тог завета преживео вишевековно ропство под Османлијама, албанску Голготу и страховити покољ становништва у Првом светском рату, злочине окупатора и њихових савезника у Другом светском рату...

„Верност Светосавском Завету омогућила нам је да преживимо, али и да не поклекнемо. Није довољно само преживети, треба усправно стајати! Преживели смо и терор и егзекуције обезбожених Срба над сопственим народом, његово цепање на нове, тобожње нације, арнаутске побуне и злочине од давних турских до наших времена, као и различита искушења на крају другог и почетку трећег миленијума, све време остајући усправни”, навео је поглавар СПЦ.

Наводећи да је током искушења страдала и сама Црква, патријарх каже да упркос томе, светосавски дух чини да и даље, у истој мери, Црква ствара, преображава и спасава своју децу.

Зато се у нади, казао је Иринеј, Црква моли да „верност светосавском путу оспособи српски народ да очува своју свету и заветну покрајину - Косово и Метохију, своју милу Боку и поносну Црну Гору, као и све оне друге крајеве и земље над којима су се надвиле руке силника овога света са циљем да их насилно и неправедно отму”.

Како додаје, за осам векова колико је прошло од добијања аутокефалности СПЦ, духовна снага Цркве чврсто и непромењиво усмерава све велике догађаје у историји српског народа, односно без ње историја и опстанак српског народа на тлу увек немирног Балкана, раскрсници многих етничких кретања, духовних и културних утицаја и разних освајачких амбиција, не може се ни замислити.

„Наш народ у највећем периоду своје историје није био обједињен унутар истих државних граница, па ипак није изгубио свој идентитет, јер га је чврсто укотвио у Цркви. Тако и данас, тамо где је присутна у српском народу, Црква чини темељ његовог идентитета. Посебно у крајевима где је угрожен, народ у Светосавској Цркви налази снагу за даљи опстанак, налази тихо пристаниште и утеху за свакодневни живот. Без Светосавске Српске православне цркве, ми Срби, као народ, данас не бисмо ни постојали”, истакао је Иринеј.

Али, како додаје патријар, СПЦ не слави овај велики јубилеј само да би подсетио на стару славу, већ да би истакли јасно и гласно „да ми желимо и хоћемо да ходимо Савиним траговима, да идемо путем који нам је он завештао”.

У том смислу подсетио је на значај Савиног дела, који је, каже, издејствовао аутокефалност Српској цркви и као њен први архиепископ организовао њен духовни живот, који је преусмерио развој српске сакралне архитектуре изградњом храма Спасовог у Жичи и отворио нове хоризонте српског живописа сликарским програмима Студенице и Жиче.

Патријарх Иринеј подсећа да је Свети Сава отац српске књижевности као писац Житија Светог Симеона и аутор писама и беседа, да је утемељио српско црквено право како типицима за Карејску испосницу и манастире Хиландар и Студеницу тако и чувеним Законоправилом и хрисовуљама које је са оцем и братом писао.

Такође, Свети Сава је обављао важне државне и дипломатске мисије са Бугарима и Угрима, наводи Иринеј, неговао добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир међурелигијског дијалога са исламом.

Иринеј је подсетио и на то да су наши преци крштавани постепено, током столећа, све до деветог века, као и да су у тим временима као и, каже, у данашњем времену, области насељене Србима биле у погледу државне управе раздељене и разједињене.

Добијање аутокефалије за СПЦ десило се напоредо са учвршћивањем и развојем средњовековне српске државе, наводи Иринеј и додаје да је тако један првенствено црквени догађај имао и велики политички значај.

„Области са различитим политичким традицијама, окупљене у једну државу, сада су повезане у јединствену духовну целину”, појашњава Иринеј и додаје:

„Несумњиво је да је Свети Сава, тражећи аутокефалију, имао у виду и национални, државни интерес српског народа.”

Како је навео поглавар СПЦ, добијање аутокефалије је догађај који обележава сву историју српског народа у свим областима живота, науке, културе, духовности и државности, јендом речју, идентитет и самог историјског бића и опстанка нашег народа.

Додаје да се СПЦ за осам векова никада није „затворила у уске националне оквире”, већ је отварала своја врата и пунила своје крстионице свима онима који су у Христу Богочовеку препознавали свога Спаситеља, без обзира на националну припадност, боју коже, језик којим говоре и простор на коме живе.

Честитајући свима јубилеј СПЦ, Иринеј је пожелео да светим молитвама Светога Саве Господ благослови, укрепи, надахне, сачува и спаси српски народ и његов отаџбину у свим временима и на свим просторима на којима се налази.


Коментари2
36c70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Томос СПЦ
Томос СПЦ (из Никеје), заједно са томосима осталих аутокефалних православних цркава налази се у Цариградској патријаршији, и под именом Србска архиепископија (а Сава је архиепискох свих србских земаља) наведена је на 6. месту: Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Србска, Румунска, Бугарска, Грузијска. Томосом Цариградске патријаршије (1922.) признато је уједињење свих православних црквених области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у садашњу Српску православну цркву.
Мр Радомир Шћепановић
Не могу отети Косово без нашег пристанка, али ту су политичари и разне рачунџије!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља