субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Одата почаст страдалима у Јајинцима

недеља, 06.10.2019. у 14:06
(Фото Д. Јевремовић)

У спомен парку „Јајинци”, месту највећег страдања невиних жртава за време Другог светског рата у Србији, данас је одржана комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних жртава, а церемонију је предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Одавање почасти почело је полагањем венаца, а први је венац положио министар Ђорђевић у име Владе Србије и као изасланик председника Републике Александра Вучића, за којим је венац положио заменик градоначелника Београда Горан Весић испред Града.

Венце су на споменик настрадалима за време Другог светског рата на највећем стратишту положили и општина Вождовац, СУБНОР Србије, Удружење логораша Јасеновац, Савез јеврејских општина Србије, Национални савет ромске националне мањине, док су представници дипломатског кора, предвођени шефом Мисије ЕУ у Србији Семом Фабрицијем, положили беле руже.

Комеморативној свечаности присуствовали су и представници Војске Србије, верских заједница у Србији, потомци логораша и други.

„Данас се у Јајинцима присећамо жртава нацистичког терора, али и великог дела које су извели наши неустрашиви преци који нису очајавали у тешком времену, када се чинило да нема наде и излаза за наш народ”, рекао је Ђорђевић.

Како је навео, храбро су преузели судбину у своје руке и ослободили свет из канџи нацистичког, монструозног поробљивача.

„Потребно је како данас, тако и у времену које је пред нама, колико год нам се чинило тешко, да мобилишемо све напредне, родољубиве и марљиве снаге у нашем народу да бисмо нашој држави осигурали дугорочну стабилност, просперитет за много година, баш као што су наши јунаци и преци успели пре 75 година у неупоредиво тежим условима”, истакао је Ђорђевић.

Одавајући почаст страдалима у Јајинцима, Ђорђевић је подсетио да су 1942. године, на потезу од логора на Старом сајмишту до стратишта у Јајинцима, озлоглашени есесовци возили гасни камион у коме гушени грађани Београда јеврејске вероисповести, без обзира на пол, узраст и политичко опредељење.

„Овим су наша понижена и поробљена земља и њен главни град постали територија која је била сасвим, како су рекли, слободна од Јевреја, јер је геноцид над јеврејским становништвом спроведен у потпуности”, испричао је Ђорђевић.

Додао је да су, међутим, многи храбри грађани Београда устали и супротставили се монструозном окупатору који је покушао на име поносног и часног белог града да стави љагу за вечна времена као место са којег је један народ систематски уништаван и коначно у потпуности истребљен.

Скоро 80.000 жртава затворених у логорима на Старом сајмишту и на Бањици, и убијених на стратишту у Јајинцима, говори не само о обиму Холокауста који су Немци спровели на овим просторима, већ и о снази отпора који су српски родољуби по цену сопственог живота пружали нацистичкој окупацији, истакао је министар.

„Злочин који се одвијао у Београду и на другим местима на простору бивше Југославије, од којих је несумњиво најкрвавији био геноцид у Јасеновцу, подстакао је најбоље синове и кћери српског народа да масовно похрле и да се против фашистичке и нацистичке звери активно бори у редовима два антифашистичка покрета - равногорском покрету и народносолободилачком покрету”, казао је.

Навео је и да је партизански покрет нарастао крајем Другог светског рата на респектабилну војну силу Европе која је бројала више од 450.000 војника у октобру 1944. године када је наш главни град био и ослобођен.

„Овај покрет је у значајној мери допринео коначном поразу нацизма у Европи израстајући у војску која је окупила све патриотскле снаге у земљи са својих 800.000 бораца”, навео је Ђорђевић.

Присутнима се обратио и преживели логораш Славко Милановић, који је поручио генерацијама које стасавају да су фашизам и национализам велико зло које сукобљава људе по раси, нацији и вери, као и да је то идеологија која не сме да има будућност и следбенике.

Милановић је, наводећи, да је од завршетка Другог светског рата прошло 74 године, казао да би требало да су фашизам и национализам далеко иза нас.

„Међутим, сведоци смо да нам нацизам и фашизам у различитим облицима, али јасно препознатљиво, поново куцају на врата. Не само у западној Европи већ и у нашем непосредном окружењу. Најсвежији примери су дешавања у нама суседној Хрватској”, казао је Милановић.

Спомен-парк „Јајинци” подигнут је на локалитету војног стрелишта које су користиле оружане снаге Краљевине Југославије, а које је током Другог светског рата постало место највећег страдања недужног становништва на територији окупиране Србије.

Сачуване фотографије и изјаве малог броја преживелих сведоче о страдању и патњама Срба, Јевреја, Рома и других талаца фашистичког режима. Новија истраживања указују да је на том стратишту настрадало 65.000 људи, преноси Танјуг.

 


Коментари4
da93f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pitam se
Gde je nestao spomenik koji je uradio Bozidar Obradovic akadenski vajar koji je oteran u zarobljenistvo u Osnabriku sa elitom Jevrejskih velikana. Spomenik je bio impozantne velicine izlivene u bronzi. Molim sve odgovorne od Vucica pa do poslednjeg policajca gde je spomenik? Lako je drzati posmrtne govore ali je tesko cuvati djelove slave mrtnim zrtvama. Pronadjite ko je odneo i gde spomenik. Gospodine Djordjevicu pitanje je upuceno direktno vama i ocekujemo brz odgovor i hapsenje pocinioca.
Pitanje za Zorana Djordjevica
Svojevremeno je u Jajincima bio postavljen spomenik izliven u bronzi u cast i secanje na zrtve koje su tu bile divljacki ubivene, rad akademskog slikara Bozidara Boze Obradovica koji je deo zivota proveo u Osnabriku do kapitulacije Nemacke u drustvu sa: Oto Bihalji Merin, Ocem Gde je spome Mise Blama kao i slikara Jovana Bjelica. Vencana kuma mu je bila Sonja Baruh majka dorcolskih heroja. Izmedju mnogih radova pored zrtvama streljanim u Jajincima uradio je i posmrtne maske, Mose Pijade.
Рака
@Milan Брате, о чему ти причаш? Читао сам пажљиво овај текст, и нико није поменуо Топлицу и Шумадију. Тачно је то шта си рекао, рат је објављен Југославији, али ју нису бранили баш сви Југославени. Дапаче.
Milan
Slava im.Geografija i politika su dve razlicite stvari.Tako da je 1941 rat objavljen Jugoslaviji a ne Sumadiji,Toplici itd.Malo je istoriju promeniti pa daj i geografiju da menjamo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља