уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:35
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: НЕБОЈША ШАРАНОВИЋ

Хазардер

Аутор: Маријана Авакумовићнедеља, 06.10.2019. у 21:00
Д. Стојановић

Небојша Шарановић је усијао Загребачку берзу куповином „Крашових” деоница и уписао се у историју незапамћене трговине акцијама у Хрватској. Њихова вредност је у последњих неколико недеља утростручена, а тамошња јавност не престаје да пребраја крвна зрнца српском бизнисмену, покушавајући да открије намере сада већ респектабилног, другог по величини, деоничара њиховог националног кондиторског бренда.

Тешко је докучити његов економски резон ако се зна да су до сада из месне индустрије браће Пивац и „Краш-Есопа” долазиле поруке како неће продавати својих заједничких око 50 одсто деоница с правом гласа. Тамошња јавност се пита да ли је склопио неки тајни дил с неким од њих, што би дало одређени смисао целом овом ризичном пројекту.

Ризичном због тога што Шарановићева фирма „Капа стар”, преко које купује акције, може доћи до 45 одсто власништва, а да га при даљем преузимању одбију друга два деоничара. Тако би испало да је дао око 30 милиона евра за компанију у којој не би могао да постане већински власник, а којој је дигао вредност на око 200 милиона евра.

Можда иде и на методу исцрпљивања, којом намерава да примора некога од ова два деоничара да пристане на високу цену и прода свој удео. Тада би његове загребачке аквизиције добиле пуни смисао јер би у кондиторској индустрији прешао границе Србије (у којој већ поседује фабрике бисквита „Јафу” и „Банини”) и добио прилику да постане регионални играч. Да иронија буде већа, управо је „Краш” намеравао да преузме „Јафу” пре десетак година, када их је Шарановић глатко одбио. Зато хрватски медији ово укрупњавање на тржишту кондиторских производа описују као буразерски регионални трилер.

Шарановић у овом, по многима хазардерском, подухвату као да се држи савета свог некадашњег послодавца Мирослава Мишковића, који је својим сарадницима говорио да ће их сматрати бизнисменима тек када изгубе првих 100.000 немачких марака, објашњавајући како приликом улагања у посао треба бити спреман и на ризик и када изгубиш ићи даље.

Био је један од најближих сарадника Мирослава Мишковића и међу првих пет запослених у предузећу „Делта М” 1991. године. У ову фирму је дошао преко конкурса, а када га је примио Мишковић је рекао: „Човек се осети кроз разговор. Био је амбициозан и успешан, али је увек желео више.”

Показао је изузетан таленат за трговину и 1993, у договору с Мишковићем, одлази у Русију због пословања компаније, мада није знао ни реч руског. Брзо је научио језик, а захваљујући хазардерским вештинама успео је за ово предузеће да направи велике послове. Међу његове највеће успехе убраја се куповина већинског пакета у руском гиганту „Бајкалски целулозни комбинат”. Иако је и сам признао да није знао шта значи целулоза, први милион долара је зарадио у том бизнису. Зову га Краљем папира, јер је по одласку из „Делте” 2004. почео да купује фабрике папирних производа. Власник је Фабрике картона „Умка” Београд, „Папир сервиса ФХБ” Београд, „Екостар пака” Београд, а почетком ове године је продао фабрику картона „Авала АД” за око 130 милиона евра.


Коментари5
ea1dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zvezdana
Poslodavac Miskovic ovog " berzanskog mestra " ( kada bi se zezali ) je naucio kako se sve sto se kupuje placa nepostojecim novcem i hartijama od vrednosti sa cijim postojanjem Centralni registar HOV nije uloznat tacnije realno su nepostojece. Postoje samo na tajkunskim ugovorima u kojima oni kupuju i prodaju tudju imovinu, bez obzira sto sve ugovorene finansijske obaveze navedene u ugovorima nisu izvrsene ! Znaci ugovori nisu pravno valjani i ne proizvode pravno dejstvo !
Dragan Pik-lon
Sto je veci riziko to je veca zarada.To zna svaki kockar....!
Твртко
У капитализму је апсолутно небитно ко је газда. Уосталом, Шарановић сигурно неће наметнути ћирилицу као корпоративно писмо у Крашу, нит ће захтевати од радника да славе крсну славу. Ако већ неће запослене прекрстити и променити им културолошки образац, какве везе има што је Србин? Тешко ми је да уочим разлику између газде Србина и газде Хрвата, посебно ако неко постане "газда" на уређеном тржишту капитала. Берза и јесте берза само онда ако обезбеди АНОНИМНОСТ трговања. Дакле, нација-небитно.
Aca
Ali zato su hrvati kod nas uveli svoja pravila i doneli svoj jezik, pa se radnicima obraćaju sa priopćenjima i Bog stari, jer su oni većinski vlasnici konditorske industrije u Srbiji! Oni su vlasnici 550 preduzeća u Srbiji a srbi iz Srbije u Hrvatskoj 5. Svi znamo kako se odvijala prodaja Karlovačke mlekare.
Препоручујем 17
Nenad
Nebih se slozio sa vama. Jako je bitno ko je gazda. Zasto onda Njemci ne dozvoljavaju Kinezima da kupuju akcije Mercedesa? Zasto onda Kanadjani nedaju amerikancima da ulazu u njohive banke? Zasto onda amerikanci nisu dali Rusima da kupe Opel nego je zavrsio u rukama Pezoa?
Препоручујем 33

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља