Месец дана пошто су 1958. године млади научници који су радили с реактором у Институту за нуклеарну науку „Винча” били изложени прекомерном зрачењу, у Паризу им је урађена трансплантација костне сржи. Добровољни даваоци пронађени су у Француској, а професор др Жорж Мате им је признао да не сме да прогнозира исход лечења. Наиме, трансплантације су тада рађене само на основу подударности крвних група прималаца и давалаца. Срећом, епилог је био тај да су сви преживели.

Неколико деценија касније, значаја који имају матичне ћелије постали су свесни и они који немају превише везе с овом граном медицине, али и те како имају њух за бизнис. Широм планете представници страних компанија родитељима и сада објашњавају због чега је добро да сачувају узорак матичних ћелија из крви пупчаника бебе, наводећи их да поверују како су за неколико хиљада евра купили свом детету гаранцију „вечитог здравља”. Како се ширио тај бизнис тако су расла и обећања, па су поједине приватне банке матичних ћелија тврдиле да оне помажу и у отклањању стреса, бора, па чак и синдрома сагоревања на послу…

– Примена матичних ћелија није безопасна терапија. Прате је многобројни ризици, попут опасности од малигних болести, постоји и опасност да се дате ћелије развију у непожељне ћелије… Рецимо, забележен је велики број смртних случајева код оних људи који су се подвргавали подмлађивању матичним ћелијама. Узрок је био карцином који је карактеристичан за децу у раном периоду – објашњава за „Политику” проф. др Драгана Вујић, начелница Одељења за трансплантацију костне сржи београдског Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”.

Наша саговорница каже да су у најширој примени крвотворне матичне ћелије и упозорава да се оне не могу користити за све болести, већ само за неке облике леукемије, малигне туморе, урођене слабости костне сржи…

– Вероватноћа да ће крвотворне матичне ћелије из крви пупчаника остављене у приватним банкама бити искоришћене износи свега око 0,04 процената. Матичне ћелије из пупчаника су пре свега малобројне и могу да се користе само док пацијент не пређе тежину од 40 килограма. Такође, уколико пацијент има леукемију, он мора узети костну срж друге особе. Неки ће на ову тврдњу рећи да је ту генска терапијa, али је она скупа и неизвесна. Ни аргумент да је решење у умножавању не стоји, јер ћелије мењају ћуд, могу постати малигне, изгубити функцију… – додаје наша саговорница, иначе професор на београдском Медицинском факултету.

Како би се људи снашли у мору информација, од којих су многе и нетачне, она упозорава да су медицински једино оправдане јавне породичне банке и да је то назначено и у документима Европске уније. За сада, у нашој земљи постоји Национални регистар добровољних давалаца костне сржи и породична банка крви пупчаника која се налази у оквиру Института за мајку и дете.

– У породичној банци родитеље лечење не кошта ни динара, јер трошкове покрива Републички фонд за здравствено осигурање. Такође, до краја 2020. очекујемо да ће почети да ради и јавна банка. У овим банкама је, за разлику од породичних, донирање јавно доступно. Дакле, матичне ћелије донатора се замрзну и чувају док не буду потребне неком коме одговарају. Надам се да ће се отварањем јавне банке увећати број донатора што ће повећати шансе за налажење несродног даваоца крвотворних матичних ћелија – појашњава проф. др Драгана Вујић.

Док је 1973. забележено свега 16 трансплантација и то у само пет земаља, 2015. тај број био је знатно већи – 37.626 трансплантација урaђено је у 655 центара широм Европе. Подаци говоре и да је у 86 одсто случајева била реч о одраслим особама, а само 14 одсто пацијената су била деца.

Наша саговорница даје и рецепт како да се стане на пут злоупотребама матичних ћелија. Каже:

– Јасна и строга законска регулатива и добра обавештеност људи.