Мало више од трећине жена у Јапану које граде каријеру суочавају се са разним менталним проблемима који су углавном настали због разних врста малтретирања која трпе на послу. Драматичне податке из истраживања објавила је влада Јапана, пренео је Си-Ен-Ен.

Јапан је изразито патријархална земља у којој расте дискриминација према женама, поготово на радном месту. Према последњим подацима објављеним на Светском економском форуму, од 149 земаља Јапан заузима 110 место по проценту дискриминације.

Земља излазећег сунца је, такође, на дну лествице земаља из групе Г7 по једнакости између полова, иако се премијер Шинзо Абе обавезао да ће да уради све да побошља положај жена на радном месту.

Код Јапанаца је традиција да се што дуже остаје на радном месту (Фото ЕПА/Aleksandar Plavevski)

Резултате истраживања о менталном здрављу жена организовало је Министарство здравља, рада и социјалне заштите. У анкети су учествовале 2.374 особе које пате од менталних болести у периоду од јануара 2010. године до марта 2017.

Од 740 жена које су учествовале 19.7 одсто је истакло да су биле жртве сексуалних напада а 16.6 да су трпеле малтретирања, насиље и злоупотребу службеног положаја од стране шефова. Петина испитаних жена, тачније, 21.9 одсто су рекле да су оболеле због трауматичних догађаја у којима су учествовале, као што су разне несреће или природне катастрофе.

Влада је објавила истраживања у циљу спречавања смрти на радном месту, а све због претераног рада. Јапан је познат као земља где је популарно да се што дуже остане на радном месту по цену угрожавања сопственог здравља.

Од 1.634 мушкараца који су учествовали у истраживању, већина је посао окривила за настанак здравствених проблема. Безмало четвртина, односно 23.1 одсто мушкараца тврди да су менталне проблеме добили због промене посла или радног места, 15.9 због малтретирања или надређених који су злоупотребљавали своја овлашћења. Даље, 15.3 одсто мисли да су здравље изгубили због проблема са надређенима, док 12.8 каже да је то због непрекидног рада и по две недеље без дана одмора.

У истраживању се помиње и број самоубистава због посла. Први на листи су канцеларијски радници, за њима су продавци и возачи.