уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:13
ИНТЕРВЈУ: Кокан Младеновић, редитељ

Позориште је природна опозиција свакој власти

Јавни језик се идентификовао са језиком лажи и манипулације. Ту на сцену ступа тај лековити Шекспир, неко ко нас је познавао боље од нас самих, ко је знао да убоде у болне ране нашег несавршенства и да нас постиди показујући нам свет који је могао да буде бољи
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 08.10.2019. у 20:00
(Фото Танјуг/Б. Стекић)

Редитељ Кокан Младеновић враћа се са Шекспировим рукописом у позоришни живот Београда. Премијера Младеновићеве представе „Сан летње ноћи, Пројекат Шекспир” у преводу Александра Петровића је у уторак увече, 8. октобра (19.30 сати) на великој сцени Народног позоришта у Београду. Адаптацију су потписали Кокан Младеновић, Димитрије Коканов и Жељко Хубач. У глумачкој екипи су: Радмила Живковић, Лидија Плетл, Александра Николић, Душанка Стојановић Глид, Ивана Жигон, Марија Вицковић, Данијела Угреновић, Вања Ејдус, Вања Милачић, Милена Ђорђевић, Ивана Шћепановић, Бојана Бамбић, Јована Беловић, Сања Марковић, Исидора Симијоновић и Нина Нешковић.

„Сан летње ноћи”, једнa од најлепших комедија у светској драмској литератури, посвећена је слободи, игри, илузији, машти… Зашто сте одабрали да је режирате са поделом у којој је 16 глумица?

„Сан летње ноћи” је једна од најлепших прича о слободи, слободи љубави, маште, свега онога што театар представља. Стављајући је у контекст женског затвора желели смо да у простор неслободе ставимо причу која се том простору опире, онако како би сваки уметник и грађанин требало да се опире сваком простору неслободе. Женска подела је, у овој представи, нешто што појачава емоционалност тог сукоба, многе односе ставља у неочекивани контекст и отворено реплицира Шекспировом театру у коме су играли искључиво мушкарци. Интимно, ја дубоко верујем да су мушкарци на лидерским позицијама уништили све што су могли и да је, вероватно, време, да се поправљање оваквог света препусти женама.

У Шекспировој комедији испало је да је највећа луда уједно и највећи мудрац, баш онако како су то говорили апостол Павле и Еразмо Ротердамски. У чему је кључ за ову сценску интерпретацију?

Неслобода у којој живимо, поништавање грађанских слобода и унижавање уметничких вредности, неки су од основних порива за управо овакав „Сан летње ноћи”. „Пројекат Шекспир” који се реализује у једној казненој установи, постаје лакмус читања изопачења система у коме живимо, интензивира простор репресије и манипулације и показује нам, онако како је то Шекспир радио, време које је „изашло из зглоба”, време које тражи нашу реакцију.

Како ћемо и зашто на сцени видети да нам је ова Шекспирова „мала драма као рођена за смех” данас потребна?

Ауторска и извођачка екипа представе брзо су се и лако споразумеле да комичност овог Шекспировог комада, ни на који начин, није наш императив. Управо се у трагању за контрастима, за сучељавањем забавног и трагичног, спонтаног и репресивног, одвијао наш процес трагања за коначним обликом „Сна летње ноћи”. Уосталом, нису ли они који управљају нашим животoм тако провидно комични, фарсични преваранти, водвиљске кукавице, бурлескни фалсификатори реалности, па опет, њихов је учинак на наш живот више него трагичан. Трагично је, код Шекспира, увод у комично, а комично је предворје трагедије. У томе je он заувек наш савременик.

Чини се да је позориште којим се сада бавите много личније него оно када сте почињали с режијом?

Позоришна режија јесте мој начин комуникације са светом. Тај се свет, с годинама, пунио бесом, разочарањима, девастацијом система вредности и претворио се, како Шекспир каже, у велико глумиште будала. Немам никакав мотив да учествујем у нашем позоришном или грађанском животу, ако то што радим неће представљати промену у односу на свет у коме морам да живим.

Комедија „Сан летње ноћи” називана и чудом композиције је прича о љубав. Права слобода за којом људска душа жуди, о чему говори и Шекспир, је заборављена. Да ли се љубав, слобода могу купити?

Живимо у земљи у којој је све на продају: поштење, част, докторске и факултетске дипломе, мандати посланика итд. Купују се судске пресуде, јавно мњење, резултати анкета, избори и још толико много ствари да ја ово наше позоришно путовање сматрам нужним каменчићем у ципели једне изопачене земље који ће покушати да нажуља нашу савест и скрене пажњу на неке готово заборављене вредности, као што су љубав, правдољубивост или уметност као таква.

Дијалог са временом водите посредством своје уметности. Зашто вам је језик режије и сценских слика све ближи од овог говорног?

Јавни језик се идентификовао са језиком лажи и манипулације. Толико је око нас лажи и свакојаких облика кривотворења истине, толико неумесног саморекламерства носилаца највиших државних функција, да је нормално што престајемо да верујемо у изговорено. Е, ту на сцену ступа тај лековити Шекспир, неко ко нас је познавао боље од нас самих, неко ко је знао да убоде у болне ране нашег несавршенства и да нас постиди показујући нам свет који је могао да буде бољи, да смо га били достојни.

Често знате да кажете да се наше позориште препознаје у сопственом кукавичлуку и аутоцензури. Односно да је сајам сујете… Мора ли позориште да критикује сваку власт?

Позориште је природна опозиција свакој власти, јер позориште тежи апсолутној истини, а власт апсолутној манипулацији. А кад је реч о нашој актуелној власти, која баштини у себи све најгоре особине политичког једноумља, недемократичности, сплетки и прљавштина, онда је критика такве власти морални и уметнички императив сваког ко се усуђује да себе назива уметником.

Чини се да више немате жељу да учествујете у колективном поправљању света?

Позориште је мој простор поправљања света. Његов утицај на формирање јавног мњења, на усмеравање токова друштва, је огроман, уколико позориште има храброст да га користи. Не верујем у политичке партије, колективне заносе и поштење оних који нам нуде слику колективног бољитка. Редитељ је увек сам и његов глас је увек резултат личног става и храбрости, без обзира на то да ли се са тим ставовима ико идентификује и подржава их.


Коментари5
ad9ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Gledao sam premijeru, genijalna ! Sekspir je sve predvideo. Sto se tice zastave, nju rašiva šesnaestogodišnja devojčica i od nje pravi haljinu s kojom počinje novi život jer, posle smrti oca, ne može drugačije da preživi. Haljina crvenoplavobelo, srpska je za celo !
Џејми Шеј
Позориште је природна опозиција свакој власти, јер позориште тежи апсолутној истини, а власт апсолутној манипулацији. - Pozoriste dobija novac od svake vlasti pa joj ne moze biti opozicija. Tvrditi da gluma, reziranje, imitiranje stvarnosti tezi apsolutnoj istini je laz mada je tacno da svaka vlast tezi manipulaciji i odrzanju. Pljuvanje po zemlji u kojoj ste rodjeni je nedostojno bilo koje osobe - izgleda da bi ovakve "umetnike" morali izdvojiti jer su toga dostojni.
Родољуб
Позориште може да буде природна опозиција власти, али не народу и држави. И не свакој власти уопште, као да је позориште некакво збориште бунтовника. Шта има било која пролазна власт са државном заставом? Ако је недостојна управљања државом онда се критика упућује власти, а не држави и народу који је умирао за њену слободу! Немојмо мењати тезе и правити се наивни, сматрати се којекаквим високим ''интелектуалцима'' и ''уметницима'', а на другој страни газећи преко најосновнијих чињеница.
Заврам
Шекспир лековит, поезија лековита...А после уништавања Заставе Србије у Лесковцу, током извођења представе, ( редитељ овај с фотографије), ја почех да болујем. Од срамоте, коју су "врррллллиии" уметници приредили нашем народу, земљи, нашој светињи, под којом се поносимо, узрастамо, бранимо отаџбину, гинемо, у срцу је носимо... Ако је ово био уметнички чин, ја онда не знам шта су позоришна култура, уметност, орогинално стваралаштво...У потпуном незнању о врлинама позоришта и презрењу дивљаштва
Nebojsa
Umetnici, naročito muzičari i glumci, odlično znaju kod koga je lova i shodno tome su prirodno uz vlast. To je notorna činjenica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља