Шабац – На кући у Улици краља Александра број 15 у Шапцу, у којој је од 1909. до 1912. године живела књижевница Исидора Секулић (1877–1958), јуче је откривена спомен-плоча, дар шабачке црквене општине. Свечаном чину присуствовали су владика шабачки Лаврентије, др Љубомир Ранковић, уредник издавачке куће „Глас цркве”, која је покренула овај подухват, гости из Лознице и Републике Српске, као и други званичници.
За постављање спомен-плоче није случајно изабран месец октобар, истакао је Љубомир Ранковић, јер се најумнија Српкиња свог доба, прва жена члан Српске академије наука, почетком октобра 1909. године доселила у Шабац, пошто је актом Министарства просвете Краљевине Србије постављена за привремену разредну учитељицу Српске краљевске више женске школе у овом граду.
Исидора је у Шапцу предавала немачки језик и математику у свим разредима и гимнастику у трећем и четвртом, а такође, у октобру 1911, уз постављење за сталну разредну учитељицу, министар просвете јој је послао и сведочанство о њеном прелазу у српско поданство. Рођена 16. фебруара 1877. године у Мошорину у Бачкој, она је до тада званично била држављанка Аустроугарске, у којој је 1892. дипломирала математику и природне науке на Педагошкој академији у Будимпешти, а 1922. докторирала у Немачкој.
Виша женска школа налазила се у истој улици, на углу где је у другој половини двадесетог века подигнута управна зграда шабачког агроиндустријског комбината. У сећањима своје ученице Даринке Крстић Бертолино, открива мр Соња Бокун Ђинић, нова наставница је остала као једна од првих које су подсекле косу, па су је звали „шишава Исидора”. Према ђацима је била ледена и врло строга и много се нервирала због њиховог незнања.
Исидора Секулић је учествовала у културном животу Шапца и женске школе: у раду Француског клуба, који је био зборно место грађанске елите, свирала је клавир у кући композитора Роберта Толингера, пратила позоришне представе... Поводом посете Београдске опере у Шапцу, у тексту за „Ново време”, она закључује да гости нису стекли популарност у овом граду.
„За време боравка у Шапцу, Исидора Секулић улази на велика врата у српску књижевност као суптилни прозни писац, као луцидни есејиста, као изграђени критичар и преводилац с енглеског. У шабачким годинама су настали радови: ’Госпођа Кири’, ’Француска академија’, ’Песници који лажу’, ’Виц господина Бернарда Шоа’, ’Поза’, ’Паланка’”, истиче Соња Бокун Ђинић.
Епископ Лаврентије каже да је поносан што је Исидора Секулић толико година провела у Шапцу, што је заволела овај град и писала о њему и његовим житељима у својим делима. „Треба се угледати на њу, вредноћу, љубав према српском роду. Она је пример каква треба да буде српска жена. И да је среће, требало би, кад год се оснива неко женско удружење српског народа, да носи или име Исидоре Секулић или мајке Ангелине”, истиче владика, који је као млад богослов присуствовао опелу и сахрани славне српске књижевнице 5. априла 1958. у Београду.