понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
ФИЛМСКА КРИТИКА

Постистина и чаша француског вина

Филм: „Двоструки животи”, сценарио и режија: Оливије Асајас, улоге: Жилијет Бинош, Гијом Кане, Венсан Макењ, Криста Тере, Нора Хамзави, трајање:108 минута, производња: Француска: 2018.
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 10.10.2019. у 22:00
Жилијет Бинош и Гијом Кане у филму „Двоструки животи” (Фото: Дистрибутерска кућа „Мегаком филм”)

После полумртвог биоскопског лета пуном паром се захуктава јесењи репертоар, обогаћен и једним шармантним и згодним француским филмом. Његов аутор је сценариста и редитељ Оливије Асајас, потписник 30 телевизијских и биоскопских филмова различитих жанрова, међу којима су и „Чиста”, „Лични купац”, „Облаци Силс Марије”, ненадмашни „Карлос”, као и недавно у Венецији виђен, „Осиња мрежа”. Филм „Двоструки животи”, његов претпоследњи филм, такође је имао светску премијеру у Венецији, али прошле године (2018) и под називом „Non-fiction”. Видела га је зимус и Фестова публика, а сада се коначно уселио и у српске биоскопе.

„Двоструки животи” је шармантан и згодан, иако распричан и веома пријатан филм. Позива гледаоце да размисле о ономе што цене, како на екрану тако и у животу. Да размисле и о постојању постистине коју нам намеће дигитална револуција чије резултате многи тумаче као крај, а исто тако и као спас модерног света. У овом филму врата су широко отворена и за дебату: о електронским књигама које мењају и укус и мирис и цену старих добрих папирних књига што красе полице домова; о томе како се језик друштвених медија наругује култури и уметности, па и њиховој материјалној вредности; о питањима да ли форсирање радикалне отворености иде на штету приватности; као и за дебату о томе које су етичке границе живота и уметности...

Још много тога чини тематске оквире ове Асајасове слатко-опоре комедије из миљеа савременог француског књижевног живота, у којој све фино тече и клизи као по лоју. Њени јунаци су средовечни интелектуалци, књижевници, издавачи, глумци, експерти за медије и политички пи ар. Њихово окружење је Париз наших дана, тачније – њихови домови, канцеларије и омиљени кафеи, у којима ће се дружити, причати и причати, уз чашу вина и укусан залогај. Тако типично француски.

И баш то – типично француски – Оливије Асајас, уз примесе ироније и сарказма, користи као удобан оквир за пласирање бујице критика на рачун огромних технолошких промена које утичу на све живо. Од политике, преко уметности, забаве, до приватног живота. Користи и као згодан оквир за причу о брачним паровима, брачним односима и згодним играма заобилажења истине. У овом филму свако сваког вара, али нико никога не лаже. Истина се једноставно заобилази.

У том колоплету међусобних односа, непрестаних паметних разговора и љубавно-партнерских игара, Асајас софистицирано проналази просторе за пласирање хумора. Он се пре свега везује за међусобне љубавне преваре и стрепње његових протагониста над непознаницама тектонских помака унутар средњег животног доба.

Пред вратима кризе средњег доба су баш сви јунаци овог филма. И збркани романописац Леонард (Венсан Макењ) који стално пише исту књигу о својим љубавима и ликовима из стварног живота само промени име. И његов пријатељ и издавач Ален (Гијом Кане) који скупља храброст да саопшти да му неће штампати нову књигу. И Леонардова партнерка Валери (Нора Хамзави, позната стендап комичарка), жена практичног ума страственија према напретку политичара чију кампању води него према књижевно-издавачким мукама. Коначно и Аленова супруга Селен (Жилијет Бинош), глумица у успешном телевизијско-полицијском серијалу у којем већ четврту сезону, онако већ уморна од те врсте ескапизма, игра стручњака за кризни менаџмент...

Сва та четири главна лика у међусобној интеракцији и кроз брзопотезне дијалоге које је Асајас написао да се изговарају са лакоћом, готово спонтано, нуде гледаоцима филма велико уживање. Глумци су изврсни. Ноншаланцију у међусобном раду и боемском дружењу, са лакоћом са великог платна преносе на гледаоце. „Двоструки животи” је добро написан и врло добро осмишљен егзистенцијалистички филм. Поучан и забаван. Успешан, иако је рађен без великих претензија.


Коментари1
b556a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дечак
Надам се да ће у Србију ускоро стићи филм “Дневник Диане Будисављевић”, посвећен херојском подвигу загребачке грађанке која је из ужаса усташких логора спасла око 12 000 српске деце. Била је то највећа акција спашавања деце у Другом светском рату, о којој се нажалост врло мало знало.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља