У ишчекивању наставка посусталих трговинских преговора, ових дана се отворио нови фронт између Кине и САД. Није само америчка НБА лига навукла бес Пекинга због тога што је један од њених челника исказао подршку протестима у Хонгконгу. „Народни дневник”, гласило КП Кине, оптужио је „Епл” да је саучесник у демонстрацијама и да фактички потпомаже насиље због тога што је дозволио да се на ајфонима користи апликација која учесницима протеста олакшава да избегну полицију.

„Форбс” пише да је америчка компанија прво два пута одбила да уврсти спорну апликацију у своју онлајн продавницу, али да је на крају попустила, вероватно због негодовања корисника друштвених мрежа. „Епл” је ишао по танкој жици: да не угрози тржиште с којег годишње добија 50 милијарди долара и да се не замери борцима за демократске вредности.

У истом процепу је америчка професионална кошаркашка лига. Због твита директора „Хјустон рокетса” спонзори раскидају милионске уговоре. Кинеска државна телевизија је отказала пренос утакмица у предсезони, а неизвестан је уговор НБА и кинеског „Тенцента” вредан 1,5 милијарду долара за пренос преко интернета.

Ситуација ће се одразити и на произвођаче спортске опреме који са звездама НБА имају астрономске рекламне уговоре и страхују од бојкота „џорданки”. Акције „Најка” су прекјуче пале за три процента.

На кинеском интернету се дигла галама и због рекламе јувелирске компаније „Тифани” због тога што личи на наклон демонстранткињи која је недавно изгубила око на протестима у Хонгконгу. Реклама је, наравно, експресно повучена.

Нове тензије показују колико су разни сектори америчке економије зависни од Кине. У коментарима у америчким медијима преовлађује оцена да све моћнија Кина користи потрошачку силу од скоро милијарду и по људи да угуши критике ван својих граница, као што је досад чинила на домаћем терену.

Оштрица критика је истовремено усмерена на америчке корпорације од којих се очекује да бране слободу говора и остале либералне вредности, а не да удовољавају недемократским режимима. „Вашингтон пост” истиче да, уместо очекиване либерализације кинеске политике и друштва услед отварања тржишта за западне фирме, најновији догађаји показују да је „корозиван утицај Кине на западне норме”. Ако Кина сада преваспитава стране фирме тако лако, шта ће тек бити за две или три деценије, када богатији кинески потрошач буде много више утицао на глобалну економију, пита се коментатор.

Дугачак је списак оних који су се извињавали због тога што су на својим сајтовима истакли Тајван, Макао или Хонгконг као засебне државе. „Мерцедес” се покајао што је у реклами навео цитат далај-ламе, јер је он за Пекинг агитатор за независност Тибета.

Аналитичари кажу да је ударање пацки популарној спортској лиги начин да Пекинг пошаље поруку што ширем кругу људи у тренутку док у западној штампи и на друштвеним мрежама расте подршка протестима у Хонгконгу.

Док коментатори критикују компаније да су зарад профита спремне да издају америчке вредности, Холивуд се већ годинама муче да удовољи кинеским цензорским захтевима. Кина је највеће тржиште после америчког по заради и прошле године су холивудски студији тамо приходовали две милијарде долара. „Њујорк тајмс” подсећа да је „Црвена зора” у постпродукцији измењена тако да су главни зликовци Севернокорејци а не Кинези, како је оригинално било.

Амерички кошаркаши су у уторак стигли у Пекинг где играју ЛА Лејкерси и Бруклин Нетси и неки су већ понудили маслинову гранчицу домаћинима, рекавши да им је жао и да воле да играју у Кини. Сви чекају шта ће рећи Леброн Џејмс, који се досад није либио тога да се изјасни о друштвено-политичким темама (критиковао Трампа, говорио против расизма и полицијске бруталности). Он је потписао доживотни уговор да рекламира „Најк” наводно вредан милијарду долара и од тада је са том компанијом 12 пута путовао у Кину. Према „Волстрит џорналу”, приход ове компаније у Кини је од почетка године укупно 6,2 милијарде долара.