субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:22

Младе би боља подршка одвратила од суицида

Светски дан менталног здравља у свету и код нас посвећен је превенцији самоубиства
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 10.10.2019. у 19:19
(Фото Пиксабеј)

Сваке године око хиљаду људи у Србији дигне руку на себе, док у свету укупно буде 800.000 таквих случајева, при чему самоубиство представља водећи узрок смрти у адолесценцији. То су главни разлози због којих је Светска здравствена организација одлучила да 10. октобар, Светски дан менталног здравља, ове године посвети превенцији суицида. Како у разговору за наш лист истиче др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике „Др Лаза Лазаревић”, од почетка ове године 3.418 особа окренуло је национални СОС телефон за превенцију суицида  011/7777- 000 који је 24 часа дневно доступан свим грађанима наше земље. Ова телефонска линија уведена је средином јануара да би све особе које носе претешко бреме психичких проблема могле да потраже савет стручњака.

– Иако је самоубиство вишедимензионалан феномен, одузимање сопственог живота најчешће је манифестација менталне болести – депресије пре свега. За младе разлози за суицид могу да буду лоши породични односи, несналажење у школском окружењу и вршњачко насиље. Међу особама средњег доба фактори ризика су незапосленост, проблеми на послу, финансијске неприлике, развод или одвајање, а код  старијих – одлазак у пензију, тешка соматска болест и лоша социјална подршка. Ипак, за све старосне групе најважнији фактор ризика за суицид је психијатријска болест – истиче наша саговорница и додаје да је половина особа које су извршиле суицид већ раније то покушала да уради.

Ако сумњамо да се у нечијој глави врзмају суицидалне мисли, савет стручњака је да би такву особу требало директно питати за то, јер таква питања не повећавају ризик од суицида, а дају прилику да особа исприча шта је мучи и како се осећа, а самим тим и смањи напетост, подели проблем и осети разумевање и олакшање.

Славица Ранисављев, психолог из хуманитарног центра за превенцију самоубиства „Срце” упозорава да је срећом у порасту број оних који траже помоћ стручњака – од почетка ове године више од 5.000 особа окренуло је телефонски број за превенцију суицида 0800 300 303, а током целе претходне године помоћ је затражило хиљаду људи мање.

– Позиви младих представљају петину свих телефонских позива и они су ти који најчешће траже помоћ и преко „чета” и мејла. Иако је из перспективе одраслих младост најбезбрижније животно доба, млади су често веома импулсивни, фаталистички схватају неуспехе и не прихватају да ће време донети разрешење многих проблема. Школарци нас највише зову због вршњачког насиља, академци су често несрећни због погрешног избора студија, а млади који су запловили у брачне везе или почели да раде, понекад не могу да изађу на крај са лошим међуљудским односима на послу или им се непромостивим чине породични проблеми. Они често говоре да немају коме да се обрате за помоћ – не због тога што су сами, већ зато што се осећају усамљено и имају осећај да немају на кога да се ослоне – објашњава наша саговорница.

Међу подацима о овој тешкој теми пише и да девојчице чешће покушавају, а дечаци чешће успевају да изврше суицид. Осим тога, за велики број младих људи суицид не значи жељу да умру, већ да више не живе као до тада. Суицидалне жеље и мисли могу бити „маскиране” и одређеним ризичним понашањима, као што су алкохолизам, наркоманија, брза вожња и самоповређивање. Опијање је, објашњава Славица Ранисављев, знак да се особа не осећа добро у својој кожи и покушава да утопи бол у алкохолу, не знајући да је бол добар пливач.

– Самом суицидалном чину често претходи низ епизода ризичних понашања на које нико није обратио пажњу. Наиме, особе које размишљају о самоубиству као о крају свих животних мука често се усамљују, битно мењају понашање и животне навике, песимистички су уверени да „никад неће бити боље” и наглас изговарају реченице о бесмислу живота. Све је то апел блиским особама да обавезно потраже помоћ стручњака – закључује наша саговорница.


Коментари3
9fc23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nele Simc
Suicid je inace engleska rec. Srpska rec je samoubistvo.
Bozana
Za pocetak bi bilo bolje izglasati zakon da se objavljuju clanci o samoubistvima kao sto je u Skandinaviji i na taj nacin se smanjuje broj jer se tim ljudima u nevolji i depresiji ne daju ideje. Objavljivanje tih clanaka je veoma cesto predstavlja detaljno uputstvo kako oduzeti sebi zivot.
анђелка
Млади треба да раде на себи,да се образују,развијају разне вештине,имају одговорност,развијају праве вредности.Многи воде празан живот.Ослобођени,бар у школи,обавеза,позивају се само на некаква права,све да се не муче,да им буде лако,да се не траумирају.Ако су развили своје способности,озбиљно приступили изградњи своје професије,мање је места за очај и бесперктивност.Кад једна љубав пропадне,постоје и друге вредности у животу.А биће још много прилика за љубав.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља