четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:12

Гимназијалци постају истраживачи

Од наредног септембра у трећој години, а 2021. и у четвртој години ученицима ће бити понуђено девет изборних програма, а oпредељиваће се за по два у оба разреда
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпетак, 11.10.2019. у 20:00
Карловачка гимназија (Фото А. Васиљевић)

После реформисане наставе која је претходне школске године спроведена у првом гимназијском разреду, а од 1. септембра и у другом, стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања сада упоредо праве програме за трећу и четврту годину тих школа. Посао ће бити окончан пре Нове године, најављује Дејана Милијић Субић, заменик директора ЗУОВ-а, а обједињен је како би издавачима било дато више времена да саставе уџбенике, који су каснили при увођењу реформи у прва два разреда. Највећа новина коју ће од наредног септембра у трећој години, а 2021. и у четвртој години донети измењени концепти учења је понуда девет изборних програма од којих ће гимназијалци у оба разреда бирати по два.

Како објашњава Дејана Милијић Субић за разлику од прве и друге године, када су ове програме слушали један час недељно, старији гимназијалци ће их имати по два часа седмично. Они, како каже, подразумевају добар истраживачки рад уз помоћ дигиталних технологија. Програми, у ствари, мењају сам приступ настави која више није предавачка, већ представља активно учење кроз много пројектних задатака. Стручњаци завода при увођењу ове новине користе позитивна искуства европских земаља и наставничких мрежа што постоје широм света.

– Изборни програми су већ уведени у први и други разред и део наставника их је одлично применио у настави. Незванично сам сазнала да се део професора баш и није снашао, па су им неопходне додатне обуке за овај истраживачки процес. Морамо да их научимо како да у школи спроведу учионицу 21. века. Чули смо да наставници на изборним програмима чак и испитују ученике, иако им је у методичком упутству јасно напоменуто да не сме бити класичног пропитивања и оцењивања. Иако се ђаци и на програмима оцењују нумерички од 1 до 5, то мора да се спроведе, на пример, уз помоћ чек листа за процену тимског рада где наставник вреднује да ли ђак даје иницијативу при истраживању и је ли вредан или опструира рад групе, поштује ли туђа мишљења и слично. Уз такав начин рада, гимназија припрема ученика за пословни свет где се све динамично мења и усавршава – истиче Дејана Милијић Субић.

Најбитнија измена која ће у трећој и четвртој години бити уведена у предмет српски језик и књижевност је детаљније проучавање смањеног броја књижевних дела. Пред наставником ће се наћи корпус обавезних и изборних садржаја, којих је више.

– Битно је да наставник сваког ученика доведе до тачно одређених исхода у знању, а остављена му је велика аутономија како ће до тога да стигне. У трећој и четвртој години гимназијалци ће на часовима биологије, физике и хемије имати обавезне вежбе. Колико ће оне бити заступљене зависи од смера који похађају – објашњава Милијић Субић.

На пример, у трећем разреду на општем гимназијском смеру из биологије и хемије су седмично планирани по један сат теорије и пола сата вежби, док су из физике у плану по сат теорије и по сат вежби. У  четвртој години за сва три предмета планирана су по два теоријска часа.

 

Дигитализација не прати реформу гимназија

Иако ће израда нових планова и програма рада у гимназијама ускоро бити приведена крају, ниједан издавач још није ЗУОВ-у послао предлоге дигиталних издања уџбеника за гимназијалце на одобрење.

– Ништа их не спречава да то учине и верујем да хоће када буду спремни. Очигледно је да је издавачима потребно много више времена да направе квалитетан дигитални уџбеник за гимназију – истиче Милијић Субић и додаје да је у ЗУОВ на преглед стигло тек неколико дигиталних уџбеника из комплета који су направљени за реформисане разреде основне школе.

То значи да само неколико дигиталних издања које користе основци има одобрење Министарства просвете, док се остале електронске књиге користе искључиво као огледне у дигиталним учионицама и тек треба да прођу провере стручњака.

 

Изборни програми у трећем и четвртом разреду гимназије:

– Основи геополитике

– Религије и цивилизације

– Економија и бизнис

– Примењене науке 1(које воде ка факултетима техничких усмерења)

– Примењене науке 2 (које воде ка факултетима медицинских усмерења)

– Методологија научног истраживања

– Савремене технологије

– Образовање за одрживи развој

– Уметност и дизајн

 

*последња два су у понуди од првог разреда гимназије

 


Коментари8
4af50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jedna mama
Jednom sam uzela američki pdf udžbenik od 500 strana i uzela da učim. Jedan primer kroz celu knjigu, uz objašnjenja. Definicije se ne uče kao takve. Moraju se za nešto zalepiti. Funkcionalno znanje je ono koje se upija.
Врабац
Таква банализација, такво срозавање нашег образовног система Србија још није видела. Министру је вероватно омиљена Бројгелова слика "Слепци воде слепце". То је пут којим се иде...
Marina
Veliki problem je taj što ti “stručnjaci” iz zavoda, koji nama nastavnicima drže obuke i uče nas kako bi trebalo da radimo, nikada nisu kročili u učionicu. Oni pojma nemaju šta je realno ostvarivo, a šta nije. Ko ih je zaposlio tamo takve diskutabilno je, kao i sve ostalo u javnom sektoru u ovoj zemlji.
Zlatana
,,biznis,, !! Neverovatno je kakve bisere od predloga nude neznalice iz Zuova i Zvkov-a! Dovoljno je samo pogledati sta su uradili sa srednjim strucnim skolama (npr profil Elektrotehnicar telekomunikacija -gde je uzasan predlog predmeta, vezbi ,prakticne nastave i veliki broj lica sa zavrsenim visim strukovnim skolama koji predaju a trazi se zavrsen fax.Takodje , vecina skole nema potrebnu opremu, laboratorije...)
Dusan T
"стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања сада упоредо праве програме за трећу и четврту годину тих школа" Obaveza je novinara da naprave intervju sa tim strucnjacima, da bi javnost imala prilike da vidi o kome se radi i da proceni njihove strucne kapacitete, da bi mogla mirno da saceka kraj reformi. Obrazovanje je, od sistemskih stvari, bilo jedino sto je valjalo u Srbiji. Javnost mora da razume ko i zasto to reformise.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља