четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Најмање депресивних у Шумадији

Парадоксалан је податак да у региону где постоји највећи број психијатара по глави становника, има највише оних којима је потребна помоћ стручњака, мада 60 процената њих нису препознати као потенцијални пацијенти
Аутор: Катарина Ђорђевићпетак, 11.10.2019. у 22:00
Фото Пиксабеј

Сваки четврти становник наше земље има симптоме депресије, а највећи број људи који носе претешко бреме туге живи у региону јужне и источне Србије, показало је велико национално истраживање које је спровела компанија „Алкалоид” у готово свим домовима здравља на узорку од 2.060 испитаника, узраста од 18 до 87 година. Како у разговору за наш лист објашњава др Милан Латас, психијатар на Клиници за психијатрију и доцент на Медицинском факултету у Београду, резултати овог истраживања такође показују да свака четврта особа у нашој земљи осећа нервозу, забринутост и стрепњу од блиске будућности.

– Ово истраживање започели смо пре годину дана, а у узорак су ушли пацијенти лекара опште праксе који су услуге примарне здравствене заштите користили из различитих разлога – почев од грипа до кардиолошких проблема. Другим речима, они су дошли код лекара због потпуно других здравствених проблема, али смо њихов долазак искористили да установимо да ли имају симптоме депресије и анксиозности. Да би дошли до ових одговора питали смо их да ли имају смањено интересовање за обављање свакодневних активности, да ли се осећају празно и нерасположено, имају ли проблем са несаницом или прекомерним спавањем, да ли осећају стални умор, смањен или појачан апетит, да ли имају проблема са концентрацијом или негативну слику о себи.

Такође смо их питали да ли се често осећају нервозно, да ли претерано брину о различитим стварима, имају ли проблем са опуштањем и да ли се лако наљуте или изнервирају – објашњава наш саговорник, који ће са овим истраживањем данас упознати стручну јавност на 46. едукативном семинару Клинике за психијатрију КЦС под називом „Психијатрија и култура”.

Анализирајући одговоре анкетираних, аутори овог истраживања дошли су до закључка да четвртина особа у општој популацији има симптоме депресије, а петина њих пати од анксизности и живи са константним страхом од будућности.

– Оно што нас је посебно забринуло јесте чињеница да код око 60 одсто особа симптоме депресије и анскиозности лекари нису препознали, па оне нису тражиле помоћ стручњака нити лечене – иако те особе немају дијагнозу, имају симптоме ових менталних поремећаја. Парадоксалан је податак да у региону јужне и источне Србије, где постоји највећи број психијатара по глави становника, има највише депресивних особа. Резултати овог истраживања такође показују да у Шумадији и централној Србији живи најмање депресивних особа у земљи – закључује др Милан Латас.

Такође је истраживањем утврђено да је 17 одсто особа код  којих су сада констатовани симптоми депресије, раније имало ову дијагнозу а шанса да се „оболи” од меланхоличног погледа на свет расте са старошћу. Осим тога, образованије особе ређе имају депресивне епизоде.

Иако статистика Светске здравствене организације сведочи да се свака четврта особа на планети суочи са неким менталним проблемом током живота, психијатријски болесници често осећају да су одбачени од друштва и неприхваћени. У жељи да испита ставове наших суграђана и будућих доктора о особама са душевним сметњама, др Нађа Марић са Клинике за психијатрију КЦС је у сарадњи са својим колегама урадила истраживање на узорку од 506 особа из опште популације и 562 студената Медицинског факултета и Војномедицинске академије, чији су резултати показали да су наши суграђани већински благонаклони према овој популацији.

– Што су људи образованији, имају мање предрасуда o особама са менталним сметњама. Важи и обрнуто – они што мање знају, нетолерантнији су према другачијима од себе. Охрабрује податак да у нашем друштву, ипак, преовлађују позитивни ставови према особама са душевним сметњама, а идеја о оснивању центара за ментално здравље масовно је прихваћена. Будући доктори медицине имају повољније ставове од опште популације, док мушкарци и особе у трећем животном добу показују вишак предрасуда и мањак толеранције – што смо старији емпатија се смањује – закључила је др Нађа Марић.


Коментари18
4a435
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дон Кихот
Да образованије особе ређе имају депресивне епизоде, је паушална и неутемељена, олако изречена или написана конастатација. У разговору са једним реноминараним неуропсихијтром са дугогодишњим искуством, сам сазнао да је управо супротно, и да од депресије обољевају образовани и паметни људи који уочавају проблеме око себе. Необразовани и глупи немају пробем са депересијом госођице Ђорђевећ Катарина. Пазите шта пишете. Неко текстове чита ко се више интересује за епизоде од вас.
Katarina
Postovani Don Kihote, s obzirom da ja pazim sta pisem, molim i Vas da pazite kako citate. U tekstu nigde ne pise da "neobrazovani i glupi nemaju veze sa depresijom" vec pise da "obrazovanije osobe redje imaju depresivne epizode". Ova recenica nije ni pausalna, ni neutemeljena vec je nalaz istrazivanja o kome u tekstu govori dr Milan Latas, psihijatar i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Srdacan pozdrav od gospodje Katarine Djordjevic
Препоручујем 1
pera
kako onda da se u selima desavaju najgora moguca ubistva? ti ljudi se nisu znojili i ono njih nisu letele pricice....nema to veze sa tim o cemu vi pricate
лтеле
ко се пристојно озноји у току дана на отвореном небу, тешко може бити депресиван, нема времена, плус ту су брежуљци и планине, шумарци, кривине, потоци, птичице, у даљини да покажу да си мали. незгодно у равници, Банат, ако радиш исти посао, пољопривреда, сам си, ветар дува, нема шумарака, хладовине, брежуљка, птичица, сваки корак исти као претходни, као јуче. да ветра нема мук би био.
Шумадија српска Тоскана
Домаћински народ отвореног срца, предивно поднебље - шуме, брежуљци, виногради, воћњаци, извори, језера... Тешко је ту бити депресиван :-)
Шумадија српска Тоскана
@depresivan-ne И Ви бисте били, да сте у протеклих педесет и више година, од тадашње власти систематски запостављани, да не употребим неки други израз.
Препоручујем 12
depresivan-ne
al pomalo zaguljen...
Препоручујем 2
Боро
Зато ште се у Шумадији очувала шљива ранка, а она је доказани највећи анти депресив природни са наших поднебља, уз рен, наравно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља