четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Одлука о премештају учитеља из Врања у рукама инспекције

Већ два месеца Миомир Дејановић из Основне школе „Светозар Марковић” покушава да се избори да остане у старој учионици, на свом досадашњем радном месту, како би могао да брине о аутистичном сину
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 12.10.2019. у 11:09
Лазар и Миомир Дејановић (Фото лична архива)

Ни месец дана после почетка школске године није пала коначна одлука да ли ће Миомир Дејановић, један од најбољих учитеља врањанске ОШ „Светозар Марковић”, бити принуђен да из матичне школе пређе у сеоску, упркос чињеници да га тај премештај онемогућава да брине о аутистичном сину. О напредним и деци пријемчивим методама рада које користи овај наставник, овенчан титулама најбољег едукатора Србије, али и бивше Југославије, „Политика” је писала у више наврата, пре него што га је затекла понуда да прихвати премештај у издвојену школу, или да закључи уговор о раду.

Дејановић истиче да њему не смета рад у сеоској средини, већ то што премештај значи и поклапање школске смене са оном у коју иде његов болесни син па због неће моћи да га води кући из школе и чува док супруга, такође наставница, не дође с посла из друге сеоске школе. Свог осмака Лазара не може да поведе са собом у сеоску школу јер је она четворогодишња, а свестан је да није могуће да цео колектив у издвојеном одељењу у Доњем Нерадовцу, у које га шаљу, пређе на рад у другој смени, како би удовољио његовим породичним потребама.

Иако не спори да један од учитеља који су у ОШ „Светозар Марковић” у јуну извели генерацију четвртака мора прећи у издвојено сеоско одељење, јер је у Врању уписан разред првака мање, Дејановић сматра да није праведно што је тај „врућ кромпир” пребачен њему. Штавише, он мисли да је то дискриминација, јер је неколико година раније колегиници из исте школе која такође има дете са потешкоћама у развоју директорка Тијана Ђокић изашла у сусрет и омогућила јој да ради само у тој установи. Неправда је да шаљу мене, каже учитељ Миомир, пошто је у школи 20 учитеља, а он је на ранг-листи трећи, захваљујући првенствено убедљиво најзапаженијим резултатима што их на такмичењима постиже са својим основцима.

– Потез директорке Тијане Ђокић да баш мене премести није етичан јер зна да ће на тај начин мом сину онемогућити даље похађање врањске ОШ „Радоје Домановић”, у којој би требало да заврши осми разред. Често се дешава да се он у школи узнемири, па нас зову да одемо раније по њега – истиче Дејановић.

Тијана Ђокић је за „Политику” недавно изјавила да је ранг-листа коју помиње Дејановић незванична, а да деца у сеоској школи заслужују најбољег учитеља. То је написала и у одговору који је 13. септембра упутила Дејановићу.

– Написала је и да су људски фактор и емпатија присутни у њеном раду, али не могу бити приоритет у односу на одговорно обављање посла директора школе – преноси Дејановић. –. Појаснила ми је да је основни и једини критеријум за моје премештање то што ђаци у Доњем Нерадовцу заслужују баш мене као квалитетног учитеља. Захтевао сам од школског одбора да се испита етичност те одлуке. Директорка је сазвала одбор и присуствовала седници на којој су одбили моју молбу да се одлука преиспита. Скандалозно је што је школски одбор одлучио пре него што је инспекција рекла своју реч. Градски просветни инспектор, којем сам се жалио, на основу 18, 19, и 20. члана Закона о раду, предмет је проследио инспекторима за рад пчињског управног округа, ради преузимања мера у оквиру њихове надлежности – истиче Дејановић који очекује да општински просветни инспектор опет посети школу и провери да ли је директорка преиспитала одлуку, како јој је наложио.

Учитељ је у међувремену на боловању јер је под стресом и мора да буде уз дете коме је према мишљењу неуропсихијатра неопходан „значајно појачан надзор и обавезно перманентно присуство оба родитеља због раптуса” – излива беса и могућности повређивања.

– Тачно је да је школа у Доњем Нерадовцу удаљена само три километра, али за некога ко има аутистично дете које не говори пуно је и 300 метара. Плашим се да бих ове зиме могао да се заглавим негде на путу по леду и снегу баш када ме хитно позову да дођем у школу јер Лазар има напад. Једнако бих се побунио и против пресељења у неку другу школу у Врању, удаљену колико је ова сеоска. Моја супруга већ путује свакодневно 15 километара до школе и ја морам бити близу болесног детета. Али, моја директорка као да никада није чула за инклузију, педагогију и психологију – истиче Дејановић и додаје да доктори препоручује да се не мења рутина на коју је навикао мали матурант са таквим обољењем.


Коментари7
9d3a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

EvGenije
Nije mi jasno zašto u tu seosku školu nije raspoređen prvi sa rang liste, pa bila ona i nezvanična, ako već đaci te seoske škole zaslužuju najboljeg učitelja.
Mita
Zloba, zavist i pakost direktorke ove skole kao i njegovih kolega nastavnika je dovela dotle da se nastavnik koji je proglasen za najboljeg nastavnika u Srbiji i regionu premesti da predaje u seoskoj skoli. I direktorka i njegove kolege pucaju od ljubomore jer je on dobio ovu nagradu. Na zalost u nasoj Srbiji haraju ove prizemne osobine jer nemamo propise kojim bi zabranili njihovo ispoljavanje prema ljudima, prema zaposlenima, prema bolesnima, prema ucenicima....I kod drugih naroda postoje zloba, zavist, pakost, ljubomora ali zabranjeno je njihovo ispoljavanje, pa se samim tim one sputavaju i suzbijaju a kod nas to je osnovni parametar kada se odlucije o necijoj sudbini, o necijem radnom mestu, o necijem detetu, o necijem lecenju.....Toliko su te osobine kod nas rasirene da je to postalo zastrasujuce a te osobine ako se ne sputavaju one se sire i postaju sve zesce.
Đorđe
Žao mi je što živimo u društvu gde najgori odlučuju o sudbini najboljih. Jadno i čemerno.
Viktorija
Tonemo,tonemo kao nacija,ovde nema empatije koju prosveta treba da probudi kod dece,ovo je besmisao smisla,samovolja,bahatost i predstava moci jedne jadne neprofesionalne duse.Svaka cast,mislite na buducnost i svoju decu...
Jovica.G
Nije tesko zakljuciti zasto se ovom coveku desava to sto mu se desava. Ocugledno da nije politicki podoban ili odsupa od stranacke strukture kadrova u skoli pa je za direktorku koja je kadar SNS-a (inace nebi ni bila to sto jeste) to bio jedini logican potez. Srbija se nikada nece nauciti demokratiji ali rado zadrzava rezim ponasanja iz 70-ih i 80-ih godina ,tada se znalo ako zelis polozaj ili neko bolje radno mesto i gace ces morati da nosis u crvenoj boji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља