уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Турска офанзива – прилика за Путина

Ердогану би се напад на сиријске Курде економски могао обити о главу, док је шеф Кремља, с повлачењем Американаца, у позицији да испослује договор, али је много интереса који траже подмиривање
Аутор: Владимир Вукасовићсубота, 12.10.2019. у 22:00
Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин (Фото АП - Бета)

До трећег дана турске офанзиве на сиријске Курде, број мртвих је нарастао на око 350 људи, избеглих је већ 64.000 док је линија фронта развучена на 400 километара. Извештаји с терена нису усаглашени, али извори из Анкаре наводе да све више села у околини Тал Абијада и Рас ел Ајна, два града под контролом Курда који су на најжешћем удару, пада у руке турских снага.

Курди имају око 40.000 бораца, мада није извесно колико је ту принудно мобилисаних, за ратовање невољних и ко зна колико обучених особа. Наспрам њих је, колико је познато, око 14.000 сиријских антиасадовских побуњеника који су у савезу с турском војском, за коју није јасно колико је људи упутила на ово бојиште. Међутим, чак и привремена бројчана надмоћ Курдима не значи много јер немају ништа што би се могло мерити с турском артиљеријом и авијацијом, који крче пут офанзиви.

Ако се турска победа чини неминовном, преостаје само питање шта ће се десити када борбе буду готове: како председник Реџеп Тајип Ердоган намерава да држи подручје које буде заузео и може ли му се тријумф обити о главу на економском плану, како ће се поражени Курди уклопити у још мутну слагалицу поратне, и надаље распарчане Сирије и може ли Русија искористити ову прилику да свој утицај на Блиском истоку прошири и ван те државе.

За Ердогана ће дилема бити да ли да се упусти у оно што ни Израелу у Либану није било пошло за руком задуго – да изнутра контролише туђу територију како би потиснуо непријатељске милитанте. Ако се турски председник, не би ли поштедео сопствену армију, у томе ослони на сиријске побуњенике, ситуацију ће препустити у руке снагама несолидне чврстине. А Курди тешко да ће бити почишћени у таквој мери да и после губитка територије неће водити герилски рат за какав су се одавно извештили.

Офанзива је опет оборила турску валуту лиру тек што је она почела благо да се опоравља након драстичног пада вредности. И тај раст је остварен вештачки, сменом на челу турске централне банке и приморавањем те институције да спусти камате како би се кредити лакше давали. Но, бројне турске фирме су већ у приличним дуговима и нови кредити можда неће помоћи националној економији. Нарочито ће за њу бити опасно ако отварање новог рата призове и санкције Европске уније, евентуално и САД, и изазове страх страних инвеститора, чије је повлачење због политичке нестабилности у последњем периоду Ердоганове владавине већ много коштало турску привреду.

Економски значај ЕУ за Турску разлог је из којег Ердоган ни раније није остварио своје претње да ће ка Европи пустити 3,6 милиона избеглица које су у његовој држави. Вероватно ће стога и таква поновљена претња бити празна, колико је то до Ердогана. Но, ако се офанзива заглави, ако се и Исламска држава умеша у борбе, избеглице ће навалити ка Турској, где ће их граничари већином зауставити. Притисак с те стране Ердоган ће можда на крају бити присиљен да ублажи одвртањем вентила на супротном крају земље: тако што ће још више него сада турски чувари границе ка Грчкој жмурити док избеглице прелазе море.

Курде Русија позива на преговоре с режимом сиријског председника Башара ел Асада, али његови људи су већ поручили да нема о чему да се разговара. У комитету који треба да изради нови устав Сирије, састављеном под окриљем Русије, Турске и Ирана, има неколико Курда, али њих главна политичка снага њиховог народа не сматра својима већ лојалнима режиму. Ако своје аутентичне представнике у том комитету нису могли добити док су били на врхунцу моћи, Курди се неће за много шта изборити ни када их Ердоган, све су прилике, буде поразио. Могу потписати некакав аранжман, само што то неће угасити њихову одбојност према Дамаску, подлогу за неки будући сукоб.

Русија је ипак, сад кад председник Доналд Трамп наизглед предузима даље кораке ка потпуном повлачењу Американаца из Сирије – у перспективи и из целог региона, у позицији да испослује некакав договор међу онима који остају на терену. За то би било потребно да подмири интересе не само Ердогана, Асада и Курда него и Ирана и Израела.

Није искључена могућност да ће и Саудијска Арабија имати неку жељу око Сирије, коју би председник Владимир Путин имао у виду због намере да продуби све топлије односе с династијом из Ријада. Биће то закучаста једначина за решавање, али боља прилика за јачање руског утицаја на Блиском истоку Путину се неће опет тако лако указати. Наиме, у САД још има јаких струја, и у Пентагону и међу републиканцима и демократама блиским Израелу, које сматрају да, шта год о томе мислили Трамп, па и Барак Обама пре њега, још није ступио час да Америка занемари Блиски исток.

 


Коментари5
241d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ralence
Султан Ердоган је паметнији политичар него што Запад мисли.Дошао је у Србију да обезбеди војну помоћ из Србије и Б&Х јер је знао ако нападне Курде да ће му ЕУ увести забрану куповине оружја и муниције од њих. Он даје кредит и гради Аутопут у Србији и Босни а Балканци му то плаћају војном опремом. Заиста мудар потез лукавог Политичара.
Zeljko Adzic
Erdogan baca sve adute u igru.NATO bez Turske ne moze...a opet C-400...mozda i Su-57 je jedan pogled ruskog penetriranja u NATO.Rusenje Trumpa od duboke drzave je isto vazan faktor...koliko ce Trump odoleti pritisku uvesti ekonomske sankcije Turskoj i u kom obimu.Te mere bi bile katastrofa ekonomije Turske ali sto sa bazama NATO-a u Turskoj?Radarima uperenim prema Rusiji?Plus da Erdogan nema problem sa ISIL-om...naprotiv...na kraju i Asad koji znacajno sada cuti...kao da ga se ne tice...
Dusan T
Analiza ne uzima u obzir 16 miliona Kurda u neposrednom zaledju operacije Turaka protiv sirijskih Kurda. Njima rat nije bio u interesu, jer sami nisu imali sanse protiv Turaka. Ipak, oni su naoruzani, i u slucaju nuzde mogu da daju vise od million boraca. Njima se mogu prikljuciti iracki Kurdi, pa se Turci, koji napadaju Siriju, mogu naci u situaciji kao Nemci u Staljingradu - da im je bezbedna pozadina stotinama kilometara daleko. Takav rat se gubi u nekoliko meseci i rezultuje Kurdistanom.
Darko
Putin treba sada ima sansu da mu "naplati" obaranje Ruskog aviona onomad.
Nebojša
Kakav komentar.... pa taj avion je plaćen i sa glavnicom i najvišom mogućom kamatom...
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља