Од свих електричних превозних средстава, која последњих деценија освајају планету, Срби су једино масовно прихватили – тротинет. Возила на струју још су далеко од мере просечног џепа Теслиног народа, па таквих четвороточкаша има једва двестотинак у нашој земљи. Ипак, то није разлог да се „правимо мртви” пред овим изданком саобраћаја будућности, који обрће значајан капитал, упошљава велики број радника и мобилише разнородан научни и технички потенцијал. Управо тако су резоновали и оснивачи Националне асоцијације аутономних и електричних возила (НААЕВ), када су пре три године кренули у мисију популарисања „електрификованог” саобраћаја и агитовања какве све научноистраживачке и еколошке добробити он доноси.
– Аутомобилска индустрија је у фази историјског престројавања. Наша земља има капацитет знања да допринесе том процесу, али је нужна финансијска и организациона помоћ државе – каже Иван Вуловић, председник Управног одбора НААЕВ-а, непрофитне организације, која је, осим десетак партнерских високотехнолошких компанија, успела да уговорно интегрише и 12 најзначајнијих техничких факултета и института из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.
Показало се, међутим, да је најтежи корак подстакнути државу да се ухвати у саобраћајно струјно коло. Пре тачно годину дана, НААЕВ и Удружење инжењера електротехнике формулисали су Програм за електромобилност у 10 тачака, а Влади Србије предложили да формира радну групу за развој и употребу електричних возила и пратеће инфраструктуре, као и за доношење законске регулативе у овој области. Иницијатива је начелно прихваћена, али је у реализацији дошло до „пада напона”.
– Изгубили смо годину која је могла да се искористи за прављење акционих планова, студија оправданости и дела техничке документације. Технолошке револуције се данас одигравају брже него икада, па је изгубљена година знатан заостатак. У возу будућности још има места, али она не чекају на нас, морамо да их заузмемо пре других – наглашава Вуловић.
А пример ефикасног садејства државе и научне заједнице нам је надохват руке – у Мађарској. Тамо се, у организацији НААЕВ-а, недавно запутила експедиција од 16 стручњака наших техничких факултета и представника Министарстава саобраћаја и инфраструктуре. Циљ је био Залагерсег, инжењерски „дизниленд” површине 265 хектара, смештен 220 километара југозападно од Будимпеште. Реч је о огромном полигону за тестирање иновација саобраћаја будућности и испитивања могућности 5Г мреже у управљању аутономним, тј. возилима без возача. Пројектима руководи „Зала кластер”, који чине мађарски привредници, индустрија и научници.
– У ову футуристичку оазу Мађарска држава је од 2016. уложила 150 милиона евра, а инвестираће и убудуће. Не само да би одржала конкурентну понуду услуга највећим играчима ауто-индустрије већ и да би унапређивала властите истраживачке потенцијале – наглашава Вуловић, додајући да је посета завршена потписивањем меморандума о разумевању између НААЕВ-а и „Зала кластера”, што је темељ даље билатералне и мултинационалне сарадње.
У НААЕВ-у су уверени да је наша научноистраживачка заједница способна и за више од гостовања у међународним пројектима, али јој је за утакмице на домаћем терену потребан „национални стадион”. У конкретном случају, био би то „5Г истраживачко-развојни и тест центар за аутономна возила и дронове”. Иницијатива за такав подухват предата је почетком јула премијерки Ани Брнабић, а потписници су, осим НААЕВ-а, Академија инжењерских наука и Удружење инжењера електротехнике. Град Ниш је исказао заинтересованост да обезбеди одговарајућу локацију а, како је наведено у образложењу иницијативе, пројекат би у наредних 10 година ангажовао више од 10.000 инжењера и доктора наука. Био би то полигон за тестирање иновативних производа и услуга, с потенцијалом за стратешко повезивање са светским технолошким гигантима. И, што је посебно наглашено, „овим подухватом бисмо демонстрирали одлучност државе и друштва да останемо релевантни на научној сцени Европе и света”.
На одговор из кабинета председнице Владе се још чека. А места у возу будућности се сваким даном попуњавају...
Врабац и електромобилно пролеће
Шта стоји на путу остварења визије НААЕВ-а да на путевима Србије до краја 2022. буде барем 2.500 електричних возила, а у градовима и дуж друмова 250 пуњача за њихове батерије? Главна препона је цена – таква возила су 50 одсто скупља од истих класичних модела. Та препрека би се могла прескочити применом модела какав користи Хрватска, где државне субвенције иду и до 35 одсто цене возила. Развијена мрежа пуњача је такође битна компонента подстицаја за потенцијалне купце, а ту су и друге погодности, попут резервисаних паркинг-места, вожња жутом траком у градовима, могућност уласка у централне градске зоне. Електровозила јавног превоза нарочито су пожељна у градовима који су погођени загађењем. Позитиван пример те врсте је „Врабац сервис”, односно три електрична минибуса који саобраћају у пешачкој зони Београда. Наравно, три врапца не чине електромобилно пролеће...
