четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

С бакиним цегером у заштиту околине

Одлука Београда да се следеће године укину пластичне кесе не подразумева њихово потпуно избацивање. – У употреби ће остати биоразградиве кесе, а инсистираће се да суграђани што више користе платнене торбе
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 13.10.2019. у 21:21
(С. Печеничић)

Призори као из филма „Америчка лепота”, где се у кадру обична, бела, пластична кеса уздиже високо у небо требало би да постану прошлост у Београду већ од 1. јануара предстојеће године. Оне хиљаде и хиљаде кеса које лете престоницом када зазвижди кошава најзад би могле да се нађу тамо где треба – у преради отпада.

У борби против обичне пластичне кесе у последњих неколико месеци кренуло се прво ударом на џеп потрошача. Наплатом два динара по најјефтинијој кеси у већим трговинским ланцима и продавницама бар за 70 одсто смањена је потрошња, а од пре неколико дана наш град је добио и алтернативу – папирне кесе.

Колико једна и друга мера имају ефекта, да ли ова градска одлука подразумева да више нећемо имати у шта да бацамо ђубре, да понесемо воће, поврће, месо, рибу и шта је решење појаснио је Филип Абрамовић, помоћник министра задужен за управљање отпадом у Министарству заштите животне средине.

– Пластичне кесе у суштини не чине велики део пластичног отпада, али представљају проблем због штете коју чине животној средини. Сви смо сведоци како завршавају и где све могу да се нађу ако се неадекватно одлажу. Због тога смо и покренули иницијативу да се реши питање њиховог одлагања, као дела пластичне амбалаже. Први корак био је усмерен ка трговинским ланцима. Нисмо хтели да идемо на то да се кесе потпуно забрањују јер би то било контрапродуктивно. То не постоји нигде у Европи. Зато је одабран овај начин и показао се као делотворан. Од како је уведена ова мера, производња пластичних кеса се преполовила, а за око 70 одсто се смањио број оних који их користе – каже Абрамовић и истиче да одлука коју је донела Скупштина града не значи потпуно укидање пластичних кеса.

Циљ је да се ко­ли­чи­на ке­са сма­њи са 300, ко­ли­ко их је до про­шле го­ди­не у про­се­ку
ко­ри­стио гра­ђа­нин Ср­би­је, на 90  (Фо­то Д. Јевремовић)

– Није реч о забрани комплетне пластичне амбалаже. Говори се за сада о укидању једнократних пластичних кеса дебљине од 15 до 50 микрона које не могу да се рециклирају и нису биоразградиве по саставу. Коришћење биоразградивих кеса биће дозвољено јер се лако разлажу у природи и не загађују тло и воду као ове које су сада у употреби, пластичне од 15 до 50 микрона. Ми, наравно, не заговарамо употребу биоразградивих, али су боље решење  и од садашњих и од папирних чије коришћење доводи до новог проблема. Зато је, можда, употреба памучних цегера, које су некада користиле наше баке, најбоље решење. Они су дуготрајнији и подложни су разградњи јер су од природних материјала. За одређену робу, попут рибе, меса, воћа... користиће се оне танке кесе које се лако разлажу. Оне ће остати у употреби јер имају најмањи проценат штетних материја, а могу и да се рециклирају. Оне нису идеалне, наравно, али су боље од ових које су се до сада користиле – објашњава Абрамовић.

За разлику од биоразградивих кеса које се у природи разложе за неколико година, за уништење оних класичних потребно је више стотина година.

Европским директивама предвиђено је њихово смањење и то у два таласа у размаку од пет година. Циљ је да се количина кеса смањи са 300, колико их је до прошле године у просеку користио грађанин Србије, на 90, а затим и да пратимо европске токове и сведемо их на 40 по становнику.

– У првом кругу смо ишли на једну врсту добровољног учешћа трговинских ланаца и у том пакету економских мера изражених у наплати кеса остварени су заиста добри резултати. У томе смо у рангу Европе. У преговорима смо и са удружењима мањих трговинских ланаца, али и оних продавница које нису у овом систему да се и они укључе у ову причу. Циљ нам је да овим програмом обухватимо целу Србију. С наше стране није било неког посебног подстицаја, већ ће људи у складу са својом еколошком свешћу и корпоративном праксом спроводити оно што се ради и у развијеним земљама Европске уније. Надам се ће инструкције пратити сви у локалној самоуправи, као и они који своју робу продају на пијацама – каже Абрамовић и истиче да је министарство до сада имало бројне разговоре са представницима локалних самоуправа па и града Београда, где је донесена одлука да се од 2020. године забрани употреба пластичних кеса које нису биоразградиве.

– Одлучили смо да предложимо измене закона. Оне су већ у процедури и њима би се локалним самоуправама дала могућност да саме на својој територији бирају начин на који ће да управљају употребом пластичних кеса. Министарство ће пратити њихов рад, усклађивање са европским прописима и помоћи ће им у целом процесу колико може – прича Абрамовић.

Највећи удар на профит због укидања пластичних кеса имали су произвађачи ове амбалаже па се поставило питање како ће одлука Београда као највећег потрошача пластичних кеса у земљи утицати на пословање фирми које се баве овим послом.

(Фо­то Д. Јевремовић)

– Имали смо доста састанака са произвођачима кеса, и оних у удружењима и оних појединачних, када је кренула прича о забрани одређене врсте. Ником од нас није циљ да некога оставимо без посла због чега и нисмо ишли на ригидне мере. Идеја је била да се производња полако оријентише на биоразградиве кесе – напомиње Абрамовић.

До ове године у Србији се годишње производило између 7.000 и 9.000 тона отпада од пластичних кеса.

– Надам се да су ове мере утицале да се тај број смањио испод 5.000 тона. Циљ нам је да што је више могуће смањимо употребу пластичних кеса и да за њих нађемо адекватну замену која неће утицати на животну околину – истиче Абрамовић.

Пластичне кесе забрањују и у Њујорку

Идеја да се пластичне кесе повуку из употребе појавила се у више земаља Европе, Америке, Африке, па и у Индонезији. Почетком априла гувернер Њујорка Ендру Куомо предложио је да се у овој држави једнократне кесе од марта 2020. године избаце из употребе. Према подацима, у Њујорку који чине 62 округа, годишње се произведе 23.000.000.000 пластичних кеса, а 50 одсто њих заврши на депонијама или пловним путевима.

Њујорк је трећа америчка држава која забрањује употребу пластичних кеса. Пре ње то су учинили Калифорнија и Хаваји. Идеја да се укину једнократне пластичне кесе јавила се и у Немачкој, а ова директива предложена је и у Кенији, Зимбабвеу, на Балију...

За тону папира – 17 стабала

Да ли и је и папирна кеса добра замена за пластичну и да ли је то решење најбоље још није на први начин процењено. Америка је, рецимо, пре више година прешла на папирне кесе што је довело до тога да је за производњу папирне амбалаже исечено шест милиона стабала, а за тај посао искоришћено четири милиона барела нафе.

За производњу једне тоне папира, према неким проценама, потребно је исећи 17 стабала, а дрвна индустрија у којој се производи папир један је од десет највећих загађивача околине.

Еколошка замена

Биоразградиве и компостирајуће кесе уведене су као еколошки прихватљива замена обичним неразградивим пластичним кесама. Обично се израђују од обновљивих сировина као што су скроб или целулоза или био-синтетизовани материјали. Полимери који се тренутно користе за производњу биоразградивих врећа већином су дизајнирани тако да се у кратком времену разграде у воду, угљен-диоксид, метан и биомасу микробиолошком активношћу у стандардним условима (земљиште, кућни или индустријски компостни објекти).


Коментари1
f177e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Blombop
Nazalost, u ovom domenu je takodje preovladala logika severne Evrope, u kojoj se pazari sa platnenim kesama, a onda se kupuju posebne plasticne kese za djubre. Takodje u radnjama je vec sve upakovano u plastiku a u juznoj Evropi stoji roba na tezgi i tek treba da bude upakovana. Stice se utisak da su po sredi nepromisljeni potezi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља