среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:07

Кад психијатри и пацијенти заједно засвирају

У Специјалној болници за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу већ пет година постоји бенд „Ремисија” у коме су и лекари и њихови штићеници
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 14.10.2019. у 12:34
Радни терапеут Светлана Калнак, психијатар Сања Калаба, психијатар Вук Вуковић и економ болнице Филип Калнак (Фото: лична архива)

Петак је, по подне. Последњег радног дана у недељи млада лекарка на специјализацији из психијатрије Сања Калаба проверава да ли су сви њени пацијенти збринути, а потом одлази у свечану салу Специјалне болнице за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу, где је нестрпљиво чекају колеге с којима већ годину дана свира и пева у болничком бенду „Ремисија”. У саставу овог необичног бенда, чији назив означава фазу током лечења у којој долази до побољшања менталног здравља пацијента, тренутно се налазе два лекара, економ, радни терапеут и један пацијент. Аудиција за бубњара недавно је отворена и Сања се искрено нада да ће то „радно место” ускоро попунити још један пацијент.

Пре него што је уписала медицински факултет Сања је скоро цео живот певала у хоровима – прво у основној, потом у средњој школи, затим у црквеном хору, културно-уметничком друштву и етнобенду „Теодулија”. Када се пре годину дана запослила у Специјалној болници за психијатријске болести чула је да је у болници постојао бенд у коме су свирали лекари и пацијенти, али није обраћала много пажње на ту причу. А онда је једног дана директорка Татјана Воскресенски позвала у своју канцеларију и у шали упитала: „Зашто ти не кажеш да знаш да певаш?”

– У првом моменту сам се збунила, али сам онда у једнако шаљивом тону одговорила „Нисам знала да то треба да ставим у Си-Ви када конкуришем за посао психијатра”, али сам од тог момента врло озбиљно почела да вежбам с бендом у коме бас гитару свира психијатар Вук Вуковић, гитариста Филип Калнак запослен је као економ, а његова супруга Светлана, која свира клавијатуру и пева као пратећи вокал, по професији је радни терапеут – прича Сања Калаба.

На питање како усклађује професионалне, породичне и обавезе око бенда, Сања одговара да свако јутро у пет возом путује за Београд, где се тренутно налази на „кружењу”, односно стручној пракси коју обавља на једној психијатријској клиници. У Вршац се враћа у поподневним часовима, где је жељно чекају супруг и петогодишњи син, а када јој он уз ручак исприча све догађаје из вртића, Сања се враћа у болницу где с колегама два пута недељно пева највеће хитове Шаде, Тине Тарнер, Таните Тикарам... Када се ради посао који се воли, једноставно се заборави на умор и неиспаваност, констатује наша саговорница.

Њен колега психијатар Вук Вуковић, који се у бенду „Ремисија” налази од почетка, с поносом истиче чињеницу да су наступали на џез фестивалу у Вршцу под називом „Џезтроникс”, у Кнез Михаиловој улици у Београду и дневној болници за пацијенте.

– Бенд смо основали пре пет година и од почетка смо имали идеју да у њега укључимо и пацијенте, јер музика благотворно делује на њихово ментално стање. Важно је разумети да душевна болест није сметња креативности, али је сметња да стваралаштво дође до публике. Сама музика је лек за душу, чак постоји и посебан правац у психотерапији који се зове музикотерапија. Болест не уништава уметнички идентитет особе – многи сјајни сликари, вајари, писци, песници и музичари имали су душевне сметње, које их нису спречиле да човечанству оставе уметничка ремек-дела. Свирање у заједничком бенду омогућава нам да се приближимо пацијентима и уклонимо психолошку баријеру коју ствара „бели мантил”. Први заједнички наступ у новом саставу планирамо за новогодишње празнике – каже др Вуковић.

Директорка Специјалне болнице за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу др Татјана Воскресенски не скрива задовољство због чињенице да је уметност ујединила лекаре и пацијенте и оцењује да је ово добар пример социјалне инклузије.

– Оснивањем „мешовитог” бенда на веома илустративан начин показујемо како се треба борити против стигматизације душевних болесника. Скидањем радне униформе ми показујемо да не постоји хијерархија, већ људска равноправност, а изласком из психијатријске установе у јавни простор желимо да смањимо страх од психијатријских пацијената и покажемо да су они једнако талентовани за уметност – закључује др Татјана Воскресенски.


Коментари3
16650
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Kad se sretnem sa ovakvim tekstom uvidim da jos uvek negde ima i ljudi i Boga. Hvala im.
Branko Rovcanin
Gde je snimak...???
Alisa
Lepo i interesantno. Svaka cast doktorki.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља