уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:42
ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ СПЦ

Одоре владара и Јефимијин златни вез

Половина од седам стотина изложених дела први пут пред очима јавности, а бисер ове поставке је плаштаница Светог краља Милутина с краја 13. века
Аутор: Јелена Чалијауторак, 15.10.2019. у 12:00
Благовести, зограф Лонгин, 16. век (лево), Плаштаница краља Милутина (Фото Музеј СПЦ/ Александар Радосављевић)

Обележавање осам векова самосталности Српске православне цркве које почиње данас у манастиру Жича на нивоу целе цркве, завршиће се у Београду јединственом изложбом Музеја СПЦ „Осам векова уметности под окриљем СПЦ”.

Дуго и пажљиво припремана у част великог јубилеја, на изложби, међу седам стотина дела које ће посетиоци моћи да виде, више од половине први пут се излаже јавности у музеју који се налази у згради Патријаршије у Београду.

Посебно треба издвојити јединствену, овим свечаним поводом припремљену поставку 120 рукописних књига на пергаменту и папиру, двадесетак штампаних књига и неколико уметничких окова јеванђеља, датираних од 13. до 19. века, што је највећа изложена целина те врсте данас у Србији, истиче ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ.

– Изложена је и јединствена галерија српског иконописа од 14. до 20. столећа у којој су изузетно значајне иконе из времена цара Душана – архангела Гаврила и Богородице Пелагонијске, као и иконе најбољих српских сликара друге половине 16. и 17. века, зографа Лонгина и Радула. Поред ремек-дела црквено-уметничког веза каква је похвала монахиње Јефимије израђена златним нитима на свили, одоре светог кнеза Лазара и вредних архијерејских митри, бисери изложбе су три најзначајније плаштанице у Срба: плаштаница Светог краља Милутина с краја 13. века, плаштаница Антонија Хераклејског с краја 14. столећа и Лонгинова плаштаница с краја 16. века – каже Радовановић.

Он додаје да ће у просторији посвећеној уметничким предметима од метала први пут бити изложени ранохришћански крстови-привесци и крстови-реликвијари од 7. до 12. века, као и дечански крст цара Душана. Део поставке су и оригиналне повеље манастиру Хиландару, први кивот у који су положене мошти Светог краља Стефана Дечанског (око 1343) и његова житијна икона. У част јубилеја, читава поставка прожета је галеријом оригиналних портрета патријараха, митрополита и епископа СПЦ.

Изложени црквено-уметнички предмети од 12. до 20. века непроцењиве вредности, рукописи и штампане књиге, повеље, дела иконописа, текстила и веза, дубореза и интарзије, свештени сасуди и друга остварења примењене уметности израђена од метала, слоноваче, полудрагог камења, део су музејске збирке, али међу њима су и дела из ризница манастира Пећке патријаршије, Високих Дечана, Студенице, Крке, као и иконе из Призрена и уништених цркава са простора Косова и Метохије.

– Највећи број рукописних књига се први пут излаже. Никада до сада нису била изложена три монументална позлаћена престона крста великих димензија из Патријаршије у Пећи који су стајала на часној трпези у олтару. Први пут се у Музеју излаже вредан епитрахиљ „Светог Саве” из 15. века, везен златним нитима, а пред јавношћу ће се први пут после завршене конзервације наћи плаштаница Антонија Хераклејског из ризнице манастира Студеница. Из колекције Музеја Српске православне цркве први пут икада излажу се две вредне архијерејске панагије – енколпиони из 12. и 15. века са представом Христа: један је израђен од сардоникса, у златном окову, други од рога, а оба потичу из манастира Ново Хопово. Надамо се да ће због контекста који је дат предметима, амбијента, избора и начина излагања посетиоци први пут моћи да заправо виде једну богату црквену ризницу осмовековног уметничког стваралаштва Српске православне цркве која је доступна свима који су за то заинтересовани – каже Владимир Радовановић. 

Радослав Грујић спасао свете мошти

Музеј СПЦ поводом великог јубилеја први пут излаже и сребрну митру с позлатом, рађену техником филиграна, која се чувала у кивоту са моштима Светог деспота Стефана Штиљановића (1498–1543), објашњава наш саговорник.

– Митра представља дар Викентија Поповића, архимандрита шишатовачког из 1760. године. Мошти Светог Стефана Штиљановића у целини су сачуване и данас се налазе у београдској Саборној цркви. За ове свете мошти и митру везује се име проф. др Радослава Грујића, историчара, теолога и управника Музеја СПЦ, који је током Другог светског рата, када су усташе скрнавиле светиње бомбардованих и разорених фрушкогорских манастира, од немачког барона Фон Рајсвица измолио да се спасу мошти великих светитеља наше Цркве. Као резултат ове мисије, 14. априла 1942. су возом у престоницу стигле мошти светог кнеза Лазара из манастира Врдника (Нове Раванице), Светог цара Уроша из манастира Јаска и Светог деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовца, које су у свечаној литији пренете у Саборну цркву – наводи Радовановић.


Коментари0
f76d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља