среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:22
ИНТЕРВЈУ: професор др МИЛОВАН БОЈИЋ, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”

Нема шумова на вези с министром здравља

Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 14.10.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Сваке године неколико стотина лекара и медицинских сестара из Србије одлази због добрих пословних понуда у стране болнице, али има и случајева да угледни стручњаци ухлебљење потраже баш у нашој земљи. Најинтересантнији пример је запослење познатих лекара др Томислава Клокочовника, професора Медицинског факултета у Љубљани, професора др Ота Дапунта, из Граца, и професора др Јоханеса Милера, кардиохирурга, иноватора и електроинжењера из Берлина, у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”.

У разговору за „Политику” професор др Милован Бојић, директор Института, каже да су ови професори добили стални радни однос у наредних годину дана и да ће он бити продужен на још једну годину, како би заједно са српским стручњацима „отшкринули” врата клинике „Дедиње 2”, која је у изградњи. Циљ је да ови лекари помогну да се наши медицинари едукују за бављење најсавременијим методама, да име Института постане престижно и да се не осети смена генерација.

Због чега су познати инострани лекари дошли да раде баш у Институту „Дедиње” и да ли зарађују више од наших доктора?

Институт „Дедиње” је Европска унија у малом. То је идеалан пример којим показујемо да се из Србије само не одлази, већ да се у њу и долази. Странцима се допада наша визија и имам позиве лекара из разних држава који желе да раде овде. Немамо магичну моћ да их плаћамо много. Они зарађују исто као наши професори, који су запослени у Институту. Није све у новцу. То потврђује долазак најбољих кадрова код нас из Словеније, Аустрије и Немачке.

Могу ли они да помогну да се смање листе чекања за операције и повећа број интервенција на срцу?

Ја не владам овде страхом него поштовањем. Када сам пре две године постао директор „Дедиња” поједине операције на срцу су се чекале четири године. А сада се чекају четири месеца. То смо успели бољом организацијом посла и правилним избором пацијената. А то све с истим бројем запослених. Оваквом динамиком рада ми ћемо те листе „потаманити” и учинити све да их уопште не буде. Прошлу годину смо завршили с 2.208 операција на отвореном срцу и делили смо пето место међу установама у Европи по броју урађених операција, као и по квалитету лечења, смртности, која је испод предвиђеног нивоа, дужини болничког лечења и великом задовољству пацијената. Ову годину ћемо завршити с више од 2.500 урађених интервенција на отвореном срцу, што је у поређењу с установама сличног типа из Немачке, којих има 78, знатно више. Бити пре Немачке значи бити први у Европи. Није нереално очекивати да крајем године постанемо болница која је урадила појединачно највећи број операција на отвореном срцу на свету.

Ипак, и даље не обављате трансплантације срца?

Када ћемо опет то радити, зависи од Министарства здравља и Управе за биомедицину. Када нас буду уврстили на листу установа које могу да приме орган донора, ми ћемо почети истог момента. Имамо школован кадар и сву неопходну опрему за то. Зашто нас не зову вероватно је питање неког усменог договора. Битно је да ова кућа иде напред и да министру здравља Институт не представља проблем. Ми смо заслужили да радимо тај посао. Године 1995. успешно смо извели пресађивање срца и јетре. Ти пацијенти и данас живе, што је најважнија сатисфакција.

Да ли то можда зависи и због потенцијалне нетрпељивости између министра здравља др Златибора Лончара и вас, јер у јавности влада мишљење да ту постоје „шумови на вези”?

Нас двојица никада нисмо имали „шумове на вези”. Ти односи су професионални и коректни. Министар је мени два пута указао поверење: први пут када ме је поставио за вршиоца дужности директора клинике, а други пут за директора. Да није хтео – не би то урадио.

Али знате да се у медицинским круговима спекулише да вас двојица не разговарате?

И он и ја смо много заузети. Чињеница је да чекамо сагласност министра здравља да аминује то да смо научна установа јер онда можемо да укључимо људе у највеће истраживачке пројекте. Верујемо да је министар много заузет јер од априла чекамо ту сагласност од њега, али се надамо да је питање момента када ће она стићи. Вероватно има много обавеза па не може да је потпише. То нам је битно због укључивања у научне пројекте. Бићемо на мапи светске науке и то ће доносити новац.

Колико су тачне инсинуације да од када је постављен камен темељац за изградњу клинике „Дедиње 2” није много тога урађено?

Свакодневно слушам „музику” машина које неометано раде. Задовољан сам како до сада све тече. Камен темељац је постављен 16. јуна, а радови су кренули сутрадан. Ради се о специфичном терену, падини, која када се засече може да буде клизиште, па се води рачуна и о темељима суседне болнице КБЦ „Др Драгиша Мишовић”. За сада су одлично урађени земљани радови и приступна саобраћајница, изместили смо водоводне, канализационе, електричне и гасне разводе, а притом нисмо имали великих хаварија. Ови такозвани земљани радови су најтежи. Чим се крене с бетонском конструкцијом, све ће ићи брже. „Бојићева рупа”, где теку радови, стајала је 20 година, а зашто се није раније градило није питање за мене.

Када очекујете да ће зграда бити завршена и да ће пацијенти моћи да се лече у њој?

Према плановима Канцеларије за управљање јавним улагањима, очекујем да ће то бити завршено за две године. Оног момента када се заврши зграда „Дедиња 2”, целокупни капацитети из постојећег објекта биће пресељени у њега, како би он могао да се реновира. На крају ће обе зграде бити функционално увезане и представљаће будући национални центар за срце и крвне судове. Обе зграде ће имати око 30.000 квадратних метара и у њима ће се налазити и садржаји које нисмо имали. Не знам ниједну установу у свету која је постизала тако добре резултате у скученом простору. Изборили смо се да добијемо гаражу и директан прилаз болници како се не би губило драгоцено време.

Постоје ли опструкције одређених људи због изградње клинике?

Не постоје више опструкције од оног момента када је председник Србије Александар Вучић положио камен темељац за изградњу нове установе заједно с патријархом Иринејем. Тог момента су престале све могуће опструкције и евентуалне препреке за изградњу.

Отпори и препреке су пратећи део сваког човека који вуче напред. Успех се у Србији не опрашта. Али никако да схватимо да треба прихватити успех, јер он доноси добро и ономе ко му се опире. Бити успешан у лечењу кардиоваскуларних болести је национални стратешки циљ јер су то убице број један нашег народа.

Осим руковођења установом, планирате ли да се нађете на некој изборној листи, јер ће избори на свим нивоима највероватније бити одржани на пролеће?

Нећу се наћи ни у каквој кампањи, јер је моја кампања искључиво медицина, а моја мисија је само „Дедиње”. Срећан сам што ми се после 17 година указала прилика да се вратим на место одакле сам почео да стварам. Ово је мој животни пројекат. Подржавам оно што ради председник Србије Александар Вучић. Био сам дуго део власти, али мислим да нико у Србији више од њега није подарио више запослења, фабрика, ауто-путева, инфраструктуре...

Па ви подржавате и навике председника Вучића јер као и он почињете да радите у цик зоре?

Знам га. Он је велики радохолик и човек невероватне енергије. И ја волим да радим. У четири ујутру стижем на посао, тада гледам која су најновија стремљења и референце у медицини. Друге не малтретирам да морају исто тако да раде. Моје колеге и менаџмент углавном долазе око шест часова у клинику, други запослени од осам сати. С колегама из менаџмента имам два сата ујутру да дискутујем о проблемима, јер их не стављамо под тепих. Одличним радом и увођењем 11 нових процедура даровали смо много тога српској кардиоваскуларној медицини.

А ако вас позове Војислав Шешељ и замоли вас пред изборе да се придружите кампањи Српске радикалне странке?

Шешељ зна да је политика за мене прошлост и колико сам сада предан мојој мисији на институту. Брине се за мене колико сам томе предан и зашто почињем радни дан толико рано.

Имао сам 800 информативних разговора

Воде ли се против вас кривични поступци због наводних малверзација и огромних дуговања када сте раније били на челу „Дедиња”?

Имао сам близу 800 информативних разговора и 118 рочишта, а променило се 19 тужилаштава и 15 судских већа. Од свих оптужби сам ослобођен регуларним судским поступцима. Неоправдано су се појединци из Института жалили на мене, а плашили су се шта ће бити с њима када се вратим на чело установе, и то они који су претили да ће ћерку да ми ошишају до главе. Никоме од њих не фали длака с главе. Своје непријатеље не прогоним, они су најбољи хроничари мојих успеха. Освета доноси задовољство само за један дан, а опроштај за цео живот. Зато сам им све опростио.

Нисам у контакту с породицом Мире Марковић

Да ли сте у контакту с породицом покојне Мире Марковић, оснивача Југословенске левице и супруге некадашњег председника Слободана Милошевића, јер је познато да сте били пријатељи и када је отишла у Русију?

Мира и ја смо били у контакту готово све до њене смрти. Нисам знао да је болесна, једино ми се жалила на болове у кичми. Одржао сам говор на њеној сахрани. Нисам био у контакту с њеном децом, Маријом и Марком Милошевић. Видео сам само њеног унука Марка и снају Милицу. Пријатељства не поричем, нити се пријатеља одричем.

 


Коментари6
173cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Stručnjaci dolaze, ako imaju odlične radne uslove, ako ih se dobro plati za njihov rad i znanje. Kapitalizam je, hteli smo ga, rad, vrhunsko znanje i iskustvo ima cenu.Kad bi tako bilo, popodansko tezgarenje lekara bi bilo retko, koverte takođe. Profesor Klokočovnik, je vrhunski stručnjak, odličan učitelj, odličan čovek i lekar u pravom smislu te reči.
Bidza
"Институт „Дедиње” је Европска унија у малом. То је идеалан пример којим показујемо да се из Србије само не одлази, већ да се у њу и долази." Svake godine ode iz Srbije po 50.000 ljudi a on za dolazak tri coveka kaze da je primer kako se eto u Srbiju i dolazi. To je ipak idealan primer beskrupulozne manipulacije.
Branko
A na ruci mu sat od 20-30.000 evra, jel to od plate?
Срба
@Мирослав: Не засмејавајте нас.
Препоручујем 9
milovan
sat na ruci vredi 12.000 dinara i moze se kupiti u svakoj radnji u bg
Препоручујем 4
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља