недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:48

Поротници суде за 300 динара по сату рада у судници

Високи савет судства расписао је конкурс за именовање 2.383 судије-поротника за 112 судова на мандат од пет година
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 14.10.2019. у 20:00
Енглеска порота, слика Џона Моргана из 1861. године (Фото Википедија)

Судије-поротници у Србији зарађују 300 динара по сату проведеном у судници. Пре више година су штрајковали, јер су плаћани 500 динара дневно. Неки од њих, којима су ионако мале накнаде касниле више месеци, тужили су судове. Ни данас не успевају да зараде много – свега две и по до три хиљаде динара месечно, јер нису ангажовани сваки дан.

Високи савет судства расписао је пре неколико дана конкурс за именовање 2.383 судије-поротника у 112 судова, на мандат од пет година. Први основни суд у Београду, који је највећи суд у Србији, тражи чак 158 поротника.

Претпоставља се да ће највише пријављених бити из редова пензионера и незапослених. Међутим, како сазнајемо, за поротнике не могу да буду бирани грађани старији од 70 година. Благу предност имаће кандидати који су просветни радници, васпитачи или педагози, јер се они по правилу ангажују у малолетничким кривичним предметима, као и у бракоразводним парницама у којима се одлучује о поверавању деце.

За судију-поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије који је достојан функције судије-поротника. Судија-поротник не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин.

При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари. Судија- поротник именује се на пет година и може бити поново именован.

Судија-поротник полаже заклетву која гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, савесно, предано и непристрасно”. Поротник не може бити адвокат ни пружати правне услуге и стручне савете уз накнаду. Са функцијом судије-поротника неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штетни по углед суда.

У најтежим кривичним предметима класичног криминала суди веће петорице, које чине троје судија-поротника и двоје судија који су професионалци. Међутим, у предметима организованог криминала и ратних злочина суди веће тројице, састављено искључиво од судија професионалаца.

Готово да не постоји ниједан новинар који је пратио велика суђења у Палати правде у Београду, а да није бар једном видео поротника како спава. Неретко се дешавало да их председник већа опомиње. Било је оних који су на суђењима читали новине, а један судија имао је у већу пензионерку која је редовно носила вуницу и игле да штрика џемпер за унука. Није јој било дозвољено да штрика у судници па је за ручни рад користила паузе.

Бити поротник у Србији подразумева много слободног времена и зато су најчешће у већу пензионери и незапослени, мада је било и грађана који су у радном односу и за присуство на суђењу морају да траже слободан дан. Неки од њих раде тај посао зато што им је занимљиво да слушају суђења, а неки – да им прође време и да се нађу „међу светом”.

Њихов глас о кривици и казни готово увек је у Србији у сагласности са одлуком председника већа, па многи стручњаци сматрају да је њихово присуство само симболично.

У неким земљама чланство у пороти је грађанска дужност.

– Када је повећана накнада за поротнике, коментарисали смо да радимо 300 на сат. Међутим, када се све сабере, ми месечно зарадимо само од две до три хиљаде динара јер немамо више од шест рочишта током месеца. Сада сви хоће у кривицу, јер у парници нису ангажовани у споровима чија је вредност мања од 50.000 динара – каже за наш лист једна поротница, иначе пензионерка.

За распоред поротника на суђењима одговара председник суда. Сваки судија је дужан да судској управи пријави потребу за поротницима, која зависи од тежине кривичног дела и распореда суђења. Накнаде поротницима исплаћује Високи савет судства, из свог буџета, исто као и плате за судије. Разлика у примањима судија професионалаца и поротника, као правних лаика, огромна је.

Правни историчари тврде да су поротници у комунистичкој Југославији установљени да служе „тековинама револуције”, а данас се сматрају доказом демократије. „Глас народа” треба да се чује, али он не сме да буде главни критеријум када се одлучује о кривици и казни. То је посао за професионалне судије, који познају и примењују закон.

За разлику од Србије, где посао поротника раде само они који то желе и испуњавају услове, у неким земљама чланство у пороти је грађанска дужност. Американац може да одбије позив да буде поротник само из оправданих разлога, као што је на пример тешка болест. Неоправдано одбијање је деликт за који је запрећено новчаном казном. Такав је случај и у Немачкој.

Према подацима Високог савета судства, од укупно именованих 2.579 судија поротника у 2015. години, незапослених је било 43 одсто, пензионера 48 одсто, а запослених девет одсто.

Професор правне историје др Марко Павловић, са Правног факултета у Крагујевцу, сматра да пороту треба укинути.

„Ако се претпостави да у суду седе ваљани правници професионалци, њима ни за изреку пресуде ни за њено образложење нису потребни лаици, који опстају само захваљујући једној демократској догми – да су поротници представници народа. Супротно идеји о владавини права, поротници у судство уносе идеју о владавини људи – лаика, са свим њиховим предрасудама, заблудама и непознавањем права”, каже др Павловић.


Коментари7
a5e92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

пља ч ка
Mени је Привредни суд у Бгд наплатио 5.000 дин. за судске трошкове једног јединог изласка на суд од 15 минута у којем сам ослобођен кривице у бесмисленом поступку. Ко то онда узима новац од грађана?
Глас Народа
Шта пише: 300 дин?! Смешно! Да је бар 3 хиљаде дин по сату па ајде, де ... То је одговоран умни посао који захтева пристојан психички напор.
Саша
Увек се треба запитати: "Какав ће тачно проблем решити ново оравило"? Хајдемо редом. 1. Брзина поступка краћа? Не јер то зависи од броја судија и помоћника који раде на предмету 2. Број жалби на пресуду? Опет не јер из искуства знамо да је то у свакој земљи иста ствар 3. Квалитет одлуке тј у ком проценту ће порота донети у односу на не једног него две судије? Не знамо јер те цифре немамо. 4. Број притисака на судију да утиче на суђење ? Исто не јер се врши "губљење" и одуговлачење предмета.
Miodrag
Ovo sto vi pisete, pogotovo o porotnicima u Americi je totalno nepoznavanje uloge porotnika. Sudija utvrdjuje cinjenice koje sa sigurnoscu moze dokazati a porotnici donose odluku da li je optuzeni kriv ili ne. Ako porotnicu donesu odluku da je optuzeni kriv sudija mu odredjuje visinu kazne u skladu sa zakonom, koji se u svakoj drzavi (50) SAD razlikuje. U drzavama gde ne postoji smrtna kazna covek u zavisnosti od ucinjenog krivicnog dela moze biti osudjen i na 150 godina robije. S postovanjem,
Sarka
Bolje je da sudijama dodele sudijske pomoćnike, srazmerno broju predmeta, nego što bacaju novac na porotnike koji ne doprinose efikasnosti i kvalitetu rada sudova.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља