петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
ПРОНАЛАСЦИ

Летеће ватрене стреле

Претеча ракете датира из 13. века када су се Кинези бранили од Монгола помоћу барута
Аутор: Р. М.уторак, 15.10.2019. у 20:00
Руска мобилна интерконтинентална балистичка ракета „РТ-2ПМ топол” (Фото: EPA / YONHAP)

Када су 1232. године Монголи опседали кинески град Кaјфенг на њихове нападе браниоци су узвраћали оружјем описаним као „летеће ватрене стреле”. Кинези су, такође, бацали и бомбе описиване као „подрхтавајући небески тресак” и по томе је већина истраживача утврдила да је већ у то време био познат барут који је коришћен за експлозив, али и као погонско пуњење. Многобројни стручњаци сматрају да баш ова направа представља претечу модерног балистичког пројектила.

Иначе, човек је практично од свог настанка покушавао да пронађе што ефикасније и убојитије направе које су му служиле у одбрани, али и нападу. Још пре нове ере људи су користили катапулт да би лансирали тадашње пројектиле – најчешће камење, комаде стена или ватрене лопте.

Током векова истраживачи су усавршили летеће пројектиле који су временом постајали све моћније оружје. Упркос чињеници да су познати научници покушавали да проникну у тајну функционисања ракета, тек у прошлом веку изграђен је први оперативни балистички пројектил модерног типа В-2. Овај пројектил изумели су током Другог светског рата Немци, а процењује се да је ово разорно оружје постизало брзину од 5.000 километара на час и погађало циљеве са удаљености од чак 320 километара. Ракета В-2 покретана је мотором на течно гориво и вођена је жироскопским стабилизатором.

Прва идеја о „ваздушном торпеду” приказана је 1909. у британском филму научне фантастике „Ваздушни брод разарач”, где се торпеда бежично управљају и са њима се руше ваздушни бродови који бомбардују Лондон, што на одређен начин асоцира на идеју о крстарећој ракети.

Године 1916, Лоренс Спери је патентирао и направио „ваздушни торпедо”. То је у ствари био мали авион двокрилац без пилота који је носио експлозив. Управљање је било са ауто-пилотом, а висина је одржавана са давачем барометарског притиска. Инспирисана овим експериментом, америчка војска је развила сличну летећу бомбу са називом „кетеринг баг”. У периоду између два светска рата у Уједињеном Краљевству развијен је „РАЕ ларинкс” који је имао неколико испитивања 1920.

Историјски гледано, прву крстарећу ракету у правом смислу развили су Немци. То је В-1, која је лансирана у правцу Енглеске и западне Европе у 1944. године, током Другог светског рата. Немци су 1943, развили програм „Мистел”, који се може сматрати као базно ваздухопловно лансирање крстареће ракете. Одмах после рата, у америчком ваздухопловству текао је развој 21 различитог типа вођених ракета и пројеката, укључујући и будуће крстареће ракете. Сви ти програми били су отказани до 1948, изузев четири.

Током периода хладног рата и трке у наоружању, између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза, даље се експериментисало са концептом „летеће бомбе” без људске посаде. Тражена су решења за примену крстареће ракете са копна, подморнице и авиона.

Један од модерних пројектила који је настао у последњим деценијама 20. века је ИКБР (intercontinental ballistic missile – интерконтинантална балистичка ракета) – ракета са дометом од 11.000 километара и брзином од 24.000 километара на час.

У последњим годинама прошлог и првој овог века, захваљујући развоју технологије и открићима на пољу ратне индустрије створени су разорни пројектили који могу да се лансирају не само из друге државе већ и са другог континента. Нажалост, са јачином пројектила расте и број жртава које ове убојите направе стварају.


Коментари1
21524
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
Уз дужно поштовање,V-1 није ракета.То је беспилотни млазни авион,с тзв. пулсним млазним мотором.V-2 јесте ракета.Програм "Мистел" опет није ракета.Ту се радило о споју бомбардера без посаде(најчешће Не-111) и ловачког авиона који је с бомбардером(пуним експлозива)био повезан алу конструкцијом и целом том скаламеријом је управљао пилот ловачког авиона.Кад би дошао до циља отакачио би се и радио везом наводио бомбардер на циљ.Нигде нема ракете.Иначе амерички пројектил Tomahawk је праунук V-1.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља