понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:23

Верица Бараћ:Системска корупција доминантна у Србији

Аутор: Танјугсубота, 31.05.2008. у 22:00
Округли сто савета за борбу против корупције Фото Фонет

Несигурне и лако рушљиве институције и непостојање контроле рада извршне и судске власти главне су институционалне препреке за борбу против корупције, која је захватила малтене све сегменте друштва, оцењено је на данашњем округлом столу одржаном у Влади Србије.

Проблем системске корупције је доминантан у Србији, указала је председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ, нагласивши да се она мора решавати успостављањем доброг институционалног оквира.

Говорећи на скупу „Институционалне препреке за борбу против корупције”, Бараћева је казала да је корупција последица начина на који се гради држава. „Очекивали смо да држава од 2000. године направи јасан институционални оквир за борбу против корупције, али је он и даље недовршен и лош”, указала је она.

Бараћева је додала да антикорупцијски закони имају пуно празнина и међусобно су неусклађени што, према њеним речима, погодује развоју корупције.

Због тога би влада убудуће требало да од струковних удружења тражи мишљење пре него што закон проследи Скупштини, казала је она.

Потпредседник Скупштине Удружења тужилаца Србије и окружни јавни тужилац у Ваљеву Златко Шуловић сматра да је, са аспекта положаја и улоге јавног тужилаштва, Устав Србије главна институционална препрека у тој борби.

Решења највишег правног акта не гарантују самосталност тужилаштва, па је оно подложно разним утицајима, указао је он.

Имајући у виду да јавне тужиоце бира парламент на предлог Владе, може се очекивати да ће корупција имати удела и код избора, а и код разрешења јавних тужилаца, рекао је Шуловић.

Проблем корупције у правосуђу није само на нивоу индивидуалног, који се може решити само репресивним мерама, већ је у великој мери системски проблем, сматра потпредседник Друштва судија Србије и судија Окружног суда у Београду, Омер Хаџиомеровић. Према његовој оцени, злоупотребама погодују велико дискреционо овлашћење судија због великог распона законом прописане казне и непрецизни прописи који дају могућности да се тумаче на различите начине.

Хаџиомеровић је навео пример казне за неко кривично дело, прописане између три и 15 година затвора, „што пружа погодно тло за корупцију, поготову ако истовремено не постоје контролни механизми”. „Дакле, могуће је за то дело учиниоцу изрећи три године затвора, ублажавањем казне и годину дана затвора, као и казну од 15 година затвора, и да то све буде у границама закона”. Председник Главног одбора Удружења судија за прекршаје Зоран Пашалић указао је на још увек недефинисан статус судија за прекршаје.

Нови Закон о прекршајима предвиђа обавезу реизбора судија сваких осам година, чиме извршна власт може директно или индиректно да утиче на одлуке судија, навео је он.

Председник Независног удружења новинара Србије Надежда Гаће рекла је да не постоји друштвени морал у Србији, за шта се морају борити медији.


Коментари4
5e17d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
Када су у улици мог пријатеља монтери постављали ормариће за струју његов комшија их је обилато частио ракијом ваљда из радости што добија струју. Пијани монтери су бетонске ормариће поставили криво дуж јавне површине тако да то нинашта не личи - просто је као у неком месту трећег света. Кад је мој пријатељ питао свог комшију зашто им даје ракију, овај се још наљутио на њега и рекао му да је то "домаћински". Питам се да ли монтери електродистрибуције смеју да пију на радном месту, да ли неко одговара за лоше одрађене јавне радове и како објаснити "комшији" да је он извориште корупције и јавашлука, а да се он не наљути.
filip mitrovic
Predsednik Skupstine udruzenja tuzilastava i Okruzni javni tuzilac u Valjevu gosp. Zlatko Sulovic je rekao: Da Ustavna resenja ne garantuju samostalnost tuzilastva, pa je ono PODLOZNO RAZNIM UTICAJIMA. Jos pre vise od 2 godine upravo sam tom cestitom coveku podneo kriv. prijavu protiv jednog advokata iz Sapca, osumnjicenog za korupciju. Advokat je drasticno zloupotrebio moje poverenje, kada je kao moj punomocnik, na prvoj raspravi gde je prisustvovao kod Trg. suda u Valjevu, povukao moj zahtev za prosirenje i dopunu tuzbe, kao i zahtev za uvodjenje privremene mere. Okruzni tuzilac gosp. Sulovic je, pod pritiskom, predmet prosledio Opst. tuzilastvu u Valjevu. Predmet je potom prosledjen Opst. tuzilastvu u Sapcu, na njihov izriciti zahtev, kako bi ceo slucaj bio zataskan. Posle toga Tuzilastvo je sve nase prijave protiv osumnjicene grupe odbacilo, to im nije bilo dovoljno pa su se stavili na stranu osumnjicenih davajuci im savete kako da oni podnesu neosnovane prijave protiv nas, koje su odmah procesuirane. Glavno osumnjicenog u pokrenutom istraznom postupku pri Opst. sudu u Sapcu zastupa upravo pomenuti advokat osumnjicen za korupciju. Interesantno je napomenuti da je osumnj. grupa, uz pomoc Opst. javnog tuzilastva u Sapcu uzurpirala jedno Akcionarsko drustvo i cak donela nezakonitu "ODLUKU" o vrednosti i strukturi kapitala i ako niko iz grupe nije bio akcionar, nitu zakonito bio clan nekog organa, niti je bio u radnom odnosu u tom preduzecu. Opst. tuzilac je vec podigao optuznicu protiv vecinskih akcionara. Tako opljackano i oteto preduzece prodaje se na aukciji. Opst. tuzilac stiti osumnjicene kriminalce koji ce otkupiti pred. u bescenje, a oni koji su ga stvorili, ulaganjem svog kapitala bice proglaseni kriminalcima. Moze li neko da mi odgovori ko je nadlezan da izvrsi proveru koji su to mocnici koji vrse pritisak na Opst. tuzioca u Sapcu, da ne postuje ZAKON ? Da li Udruzenje tuzilastva stavlja i ove pr. na dnevni red svojih organa i da li se o njima raspravlj
mihajlo
A sta tek mislite kako prolaze donkihoti koji ukazu na korupciju u svojoj sredini??
Nedeljko Subotic
Istina je da vrlo malo ljudi koji su "na polozajima" aktivno ucestvuje, i zalaze se, za borbu protiv korupcije. Zasto? Pa verovatno zato sto je korupcija stvorila tajkune u Srbiji! Ti isti ljudi ne zele da sidju sa ledja naroda, koji izrabljuju vec godinama uz pomoc korupcije, i zato cine sve sto im je u moci da OMETAJU sve one koji pokrecu pitanje KORUPCIJE! Klub "Privrednik" je verovatno mesto gde se najvise zalazu da se u javnosti ne pokrece pitanje korupcije, jer je korupcija stvorila od clanova tog kluba privilegovane "biznismene"...Srbiji nema spasa dok god tajkuni imaju toliko veliki uticaj u politickom i u ekonomskom zivotu zemlje!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља