среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:08

Дуплирање државних органа са истим надлежностима – скупо и неефикасно

Аутор: Мр Зоран Пашалић*недеља, 20.10.2019. у 11:49
Драган Стојановић

Иницијатива за оснивање заштитника права детета (дечјег омбудсмана) постоји у јавности дуги низ година. Последњих дана поново се нашла у жижи јавности, овога пута и конкретно, кроз давање мишљења државних органа и институција на текст Нацрта закона о правима детета и заштитнику права детета о којем је, између осталих, и заштитник грађана дао свој суд.

Основна примедба заштитника грађана на Нацрт закона о правима детета и заштитнику права детета који је стављен на увид јавности јесте да предложени механизам не нуди новине у области заштите права детета у односу на већ постојећи у институцији таштитника грађана Републике Србије. Поред тога, активности новог органа, како их је прописао Нацрт закона, већ су део надлежности и овлашћења заштитника грађана, те је нејасно које би заправо новине увела нова институција и тиме оправдала нова и велика издвајања из буџета.

Кључно питање које се поставља у вези са оправданошћу успостављања новог дечјег омбудсмана јесте дефинисање надлежности и овлашћења у односу на заштитника који се тиме бави, али и његове функције у гломазном државном апарату што је већ скуп и неефикасан. Хоће ли две институције заједно радити на предметима, или ће једна препустити другој да реагује, или ће, што је најчешћи случај међу државним органима са функцијама која се преклапају, међусобно дописивати и пребацивати надлежности једна на другу и губити драгоцено време. Ко ће радити случајеве породичног насиља, вршњачког насиља које захтева хитно реаговање а где већ постоји велико искуство и обучени кадар?

У Нацрту закона о заштитнику права детета нема новина у раду новог органа кад је реч о механизмима за заштиту детета, a предвиђено је: поступање у појединачним случајевима, што већ чини заштитник грађана, законодавна иницијатива коју такође има заштитник грађана, Панел младих саветника - тело што га је у правни поредак Србије увео заштитник грађана, као и да промотивне и унапређујуће активности којима се преко дванаест година бави заштитник грађана.

А није предвиђено да дечји омбудсман поступа у заштити права детета у ситуацији која је предмет притужбе пред судом. Нова институција би, по свему судећи, уљудно одбила децу жртве породичног или другог насиља (јер се воде судски поступци,) попут жртве родитељског занемаривања или злостављања (јер се воде судски поступци), децу кориснике новчаних давања (јер се воде управни спорови), децу у сукобу са законом (јер се воде кривични или прекршајни поступци). Оно што се не налази у Нацрту закона о правима детета и заштитнику права детета постоји у Закону о заштитнику грађана. Заштитник грађана се већ 12 година бави испитивањем конкретних случајева повреде права детета, иако се воде судски поступци.

Други аспект ове компликоване приче је економски. За оснивање нове институције потребно је, према ауторима Нацрта, у овој години 30 милиона динара, без рачунице о платама руководилаца и запослених – тај број није пројектован.

Основна примедба заштитника грађана на Нацрт закона о правима детета и заштитнику права детета који је стављен на увид јавности јесте да предложени механизам не нуди новине у области заштите права детета у односу на већ постојећи у институцији заштитника грађана Републике Србије

Заштитник грађана годинама уназад упозорава да се издвајају недовољна финансијска средства за услуге кад је реч о деци, као и да су неке чак и укинуте. Такође, указивао је на последице смањивања броја запослених у службама и установама домског типа које се баве децом, пре свега стручних радника у центрима за социјални рад, стручних сарадника у школама, здравствених радника за децу, васпитача и неговатеља у домовима за децу, као и да нема довољно пара за услуга подршке деци са сметњама у развоју и њиховим породицама. Уместо да се ове службе оснаже, сада се предлаже опредељивање буџетских средстава за успостављање новог органа који би се бавио пословима што их већ обавља заштитник грађана.

Институција заштитника грађана има адекватне кадровске капацитете које чине запослени различитих образовних профила, обучени на међународним обукама и тренинзима, добро изграђене стандарде у поступању, чији су резултати рада препознати у међународним оквирима. А новим Законом о заштитнику грађана, који је у изради, превиђено је да се један од заменика бави искључиво правима детета, без других додатних области права и да тај сектор буде кадровски ојачан.

У прилог ове тезе говори и да је у досадашњем раду, од 2008. до 2019. године, у области права детета заштитник грађана примио 3.600 притужби и упутио око 1100 препорука које су извршене у више од 80 одсто случајева. Ова институција је упутила више десетина иницијатива за доношење или измену прописа ради унапређења остваривања права детета које су допринеле значајним променама у нормативноправном оквиру за остваривање и заштиту права детета. Заштитник грађана је члан међународних организација у области права детета, али и оснивач Панела младих саветника – саветодавног тела заштитника грађана које чини 30 чланова узраста од 13 до 17 година из целе Србије.

Дуплирање државних органа са истим надлежностима и овлашћењима, „сударање“ истих функција различитих органа а готово идентичних назива, у околностима где су поједине друштвене области недовољно покривене, представља расипање државних и друштвених ресурса што заштитник грађана не може да подржи.

*Заштитник грађана Републике Србије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари0
995b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља