уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ИНТЕРВЈУ: ХЕРМАН ВАН РОМПЕЈ, почасни председник Европског савета

Балкан припада Европској унији

ЕУ је далеко највећи донатор Србије и никада не би уложила толику енергију и средства без чврсте вере у европску судбину ове земље
Аутор: Драган Вукотићуторак, 15.10.2019. у 22:55
(Фото EPA/Andy Rain)

Херман ван Ромпеј, који данас долази у Београд, препознатљиво је име у високој европској политици. Осим низа утицајних функција које је обављао у родној Белгији, био је је и први председник Европског савета, у периоду од 2009. до 2014. године, а данас је почасни председник тог тела. Куриозитет који су запазили аналитичари јесте да ће у новом сазиву евроуправе Европском савету после Пољака Доналда Туска председавати поново Белгијанац – досадашњи премијер Шарл Мишел. „Белгијски политичар је добро припремљен за улогу у европској политици. Савезни премијер Белгије је навикао на компромис, не само између четири до шест странака у својој влади већ, пре свега, између странака које припадају двема културама и двема језичким заједницама. Такве две културе налазимо и другде у еврозони. Зато је Белгија својеврсна лабораторија за рад у ЕУ”, коментарише у интервјуу за „Политику” овај феномен Ван Ромпеј.

Панел дискусија на којој данас учествујете са председником Србије Александром Вучићем носи назив „ЕУ и Србија: заједничка судбина?” Који би био ваш одговор на то питање, то јест дилему?

За мене је очигледна чињеница да Белгија, Европска унија и Србија деле заједничку судбину, што је уједно и разлог зашто ЕУ остаје одлучно посвећена подстицању Србије на њеном европском путу. То је питање елементарне географије, заједничке историје и културе, и ЕУ то стално изнова потврђује. Балкан припада Европској унији и има много тога да јој понуди. Политика ЕУ у сфери проширења не огледа се само у речима већ и у износу од око 200 милиона евра годишње у финансијској и материјалној помоћи коју пружамо у бројним областима како бисмо Србији помогли да се приближи европској породици и подстакли њен развојни потенцијал. Грантови су одобрени за разне иницијативе и пројекте у домену саобраћаја, владавине права, енергије, животне средине, и то независно од зајмова које Европска инвестициона банка даје за инфраструктурне пројекте и подршку српским малим и средњим предузећима. Европска унија је далеко највећи донатор Србије и никада не би уложила толику енергију и средства без чврсте вере у европску судбину ове земље. Ипак, да би се то и остварило, обе стране морају остати потпуно привржене том процесу и његовом циљу. Придруживање ЕУ заиста подразумева посвећеност процесу: оно изискује одговорно, често храбро и увек усредсређено понашање руководства, које треба да инспирише и покрене цело друштво.

Као председник Европског савета, свесрдно сте подржавали процес проширења ЕУ на Балкан. У међувремену, мало тога се променило. Које су, по вашем мишљењу, највеће препреке на српском путу ка ЕУ?

И даље подржавам проширење и желео бих да нагласим да је Србија остварила одржив напредак на свом путу ка чланству у ЕУ. То се огледа и у сталном отварању преговарачких поглавља. Међутим, истина је да у неким пољима напредак није био онолики колико се очекивало. Поготово у владавини права напредак је до сада дао неуједначене резултате. Добра вест је да је кључ за убрзавање процеса придруживања Србије у потпуности у њеним рукама. Правне тековине ЕУ, које морају бити усвојене пре чланства, добро су познате и треба их спроводити, како у закону, тако и у пракси. Извештај Комисије о напретку за 2019. је јасно дао до знања где треба остварити напредак, уз конкретне предлоге. У том смислу, желео бих да се осврнем на кључна поглавља 23 и 24 која покривају владавину права, реформу правосуђа, демократију, слободу медија, основне вредности, као и борбу против корупције и организованог криминала. Побољшања у тим областима могу знатно убрзати читав процес. Уверен сам да је руководство Србије врло свесно ових изазова и утицаја који позитиван исход добро вођеног процеса реформи може имати на добробит грађана. Даћу пример: инвеститоре ће за њихове компаније и нова радна места привући сигурно пословно окружење, где независно и праведно судство омогућава владавини права да заштити легитимне интересе свих грађана.

Након што је одлазећи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер изјавио да би Србија и Црна Гора могле да уђу у ЕУ до 2025, тај временски оквир је постао својеврсна мантра међу српским политичарима, иако су неки европски лидери отворено одбацили ту идеју. По вашем мишљењу, када је заиста изводљиво да Србија уђе у ЕУ?

Та 2025. година се заиста спомиње у Стратегији Европске комисије за западни Балкан из 2018. године као потенцијални датум до ког би Србија могла бити спремна да постане чланица ЕУ ако – а ово је врло важно – све захтеване реформе буду до краја спроведене. Како се процес придруживања заснива искључиво на заслугама, датум придруживања зависи од земље која се придружује. Стога сматрам да је боље удвостручити напоре у испуњење реформи него спекулисати о могућем датуму. Уверен сам да брзина процеса у великој мери зависи од политичке воље да се остваре дати циљеви.

После избора на Косову, који би био могући след дешавања између Београда и Приштине?

Не бих улазио у детаље, то је на садашњим лидерима, али верујем да се до трајног свеобухватног решења може доћи само када обе стране седну за сто и разговарају. Стога ми је жао што прекид дијалога између Београда и Приштине траје толико дуго и надам се да ће нова политичка гарнитура на Косову отворити нове могућности за наставак „бриселског дијалога”, под покровитељством ЕУ. Да би се то догодило, обе стране треба пре свега да буду вољне да допринесу одговарајућој клими за преговоре. Тек тада се може створити простор неопходан за изналажење решења која ће готово неизбежно бити компромисна. Исход без апсолутних „победника” или „губитника” може бити сам по себи веома частан, знак праве, одговорне и храбре државничке вештине, у корист свих укључених народа.

 

Неки би рекли да ЕУ каска на ту тему, а да други играчи, пре свега САД, преузимају вођство. Како бисте ви дефинисали тренутни приступ Европе у решавању косовског питања?

Европски приступ је остао непромењен и дијалог између Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, је и даље основни форум на коме се разговара о овим питањима. Треба поменути да је добар знак што су САД повећале своје интересовање за миран исход дијалога, постављањем специјалних изасланика, који ће моћи да подрже посредовање којим управља ЕУ. Након европских избора у мају, нова Комисија ЕУ ће у року од неколико недеља бити у потпуности оперативна, а Жозеп Борел, нови високи представник ЕУ за спољне послове и политику безбедности, прошле недеље је потврдио да ће дијалог између Београда и Приштине бити један од његових првих приоритета. Његова прва посета након ступања на дужност биће у Приштини, што је јасан знак да дипломатија ЕУ остаје у истој брзини како би повећала шансе за наставак блокираног дијалога.

Некада сте били један од осам чланова тзв. Франкфуртске групе (коју су чинили Кристин Лагард, Ангела Меркел, Никола Саркози, Марио Драги, Хозе Мануел Барозо, Жан-Клод Јункер и Оли Рен), који су заправо били ти који су доносили праве одлуке у Европи. Ко су политичари који ће највише обликовати европску политику у наредним годинама?

Франкфуртска група је имала улогу у кризи еврозоне, али одлуке је доносио Европски савет и 28 шефова влада. Сама чињеница да су састанци били учестали и да су трајали толико дуго је знак да није било претходно уговорених договора. Наведена осморка није тамо седела у своје лично име, већ у својству званичника. Њихови наследници сносе исту одговорност.


Коментари14
2b6df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
ПРИПАДА? СВОЈИНА?
Nišlija
Ovaj gospodin ima zadatak da srpskim urođenicima prodaje EU pamet, u koju srbi odavno ozbiljno sumnjaju.
RosaLux
S'obzirom da je EU nadledna tvorevina Hitlera onda Srbiji nije tu mesto. Geografski je Srbija bila I biće dalje deo Evrope!
Иван Радић
Нижи банкарски чиновник који никада није биран на изборима дели савете. И још нас онако својата.
Vlatko Vojnovic
Zivimo u vreme felericnih ljudi I nista nas nesme iznenaditi, zato cuvajte svaki pedalj nase svete zemlje ako to nestane nestace I bozije zastite I pravoslavlja uopste.Oni siptari koji su se ogresili o Srbe ce u teskim mukama izumreti, nestace im svaki trag.Nestace I drugi koji oskrnavise srpske bogomolje, obolece I teskom smrti poumirati, a Bog je svemocan, to su Klintonovi uvideli najbolje, tesko oboleli I tu opaku bolest doneli medju siptare kojima a nikako nepise dobro dok se ne povrate bogo

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља