недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Како да бициклисти претворе Београд у Беч

Главни град Аустрије за 18 година проширио је мрежу бициклистичких стаза са 835 километара на 1.398, седам одсто становништа користи бицикл као превозно средство, а Беч из буџета годишње издваја осам милиона евра на развој бициклизма
Аутор: Далиборка Мучибабићуторак, 15.10.2019. у 21:00
Мартин Блум, директор бечке Агенције за мобилност (Фото Н. Неговановић)

Мартин Блум, директор бечке Агенције за мобилност Мартину Блуму, директору бечке Агенције за мобилност, требало је 15 сати да стигне из Беча у Београд. Из аустријске престонице кренуо је у недељу увече, а јуче око подне стигао је у главни град Србије путујући возом и бициклом преко Румуније. Мада би њиме стигао брже и комфорније, авион је избегао из једног јединог разлога – он загађује животну средину.

Да је Блум заљубљеник у бициклизам, уверили смо јуче када смо се са њим срели у центру Београда – имао је расклопиви бицикл којим ће се данас превести до „Белекспоцентра”, где учествује на Фестивалу паметних градова. Тема о којој ће говорити је одржива мобилност са акцентом на бициклизам.

Ако га пажљиво буду слушали, званичници Београда од њега би могли много тога да науче – како је Беч за 18 година дужину бициклистичких стаза увећао са 835 километра на 1.398. У истом периоду смањио је број аутомобила на улицама и емисију угљен-диоксида. Из градског буџета годишње издвајају осам милиона евра за развој бициклизма, а 120 милион евра за изградњу путева.

Седам одсто житеља аустријског главног града лане је користило бицикл као превозно средство, њих 26 процената је пешачило и 38 одсто путовало јавним превозом. Серијом пројеката агенција на чијем је челу Блум од 2011, када је основана, промовише вожњу бициклом у граду, а од 2013. и пешачење: поставили су видљиве бројаче бицикала и јавне пумпе за надувавање гума, организују и финансирају курсеве и обуке вожње за децу, старије особе, жене и мигранте, кроз игру децу у вртићима уче о мобилности. Беч је у једној од тих кампања за први купљени транспортни бицикл грађанима донирао половину износа до 800 односно 1.000 евра уколико је реч о електричном бициклу, теретни бицикл за превоз намирница може се изнајмити тако што се у радњама оставља добровољни прилог…

Али, услов свих услова била је изградња инфраструктуре. Блум за „Политику” открива да је Беч осамдесетих година прошлог века почео готово од нуле. Тада једва да је било бициклиста на улицама, а бициклистичким стазама најпре су повезана важна места за одмор попут Дунавског острва.

– Отварање једносмерних улица за бициклисте (тако да су они једини који њима могу ићи и у контрасмеру – прим. ’Политике’) веома је олакшало ову врсту мобилности у Бечу. Такође, значајна је била и одлука о изградњи бициклистичке мреже у целом граду, на којој се од тада ради део по део и још нисмо завршили с тим – истиче Блум.

Свака стаза и сваки пут за бицикле пажљиво су испланирани. Особе из градских институција које су, између осталог, ангажоване на изградњи путева међусобно блиско сарађују, а у процес планирања укључују општине, привреду и све оне на које се измене односе.

– Наравно да се дешава и отпор. Али, изградња бициклистичких стаза је један од приоритета да бисмо остварили климатске циљеве града. Стазе претежно настају тако што се део саобраћајне траке претвара у бициклистичку стазу. Будући да се број регистрованих аутомобила у централним градским општинама смањује, све је мање потребе за паркингом. На другим местима могуће је сузити саобраћајне траке или их потпуно изоставити. Битан фактор је и ширење зона са наплатом паркирања, које су у међувремену уведене у већини бечких општина – објашњава Блум.

Београд и Беч могу да се пореде по броју становника, имају сличну климу, ниједан од њих није саграђен на терену који је „равна тепсија”, али српска престоница има свега стотинак километра бициклистичких стаза. Уместо да их гради јер декларативно тежи развоју града у којем би пешаци и бициклисти имали предност, њу засад даје аутомобилима.

– Беч је успео да такав тренд преокрене вишегодишњим и непрестаним проширивањем јавног превоза и бициклистичких стаза. Наплаћивање паркинга је знатно утицало на ту промену. Пре неколико година је Улица Маријахилфер позната по великом броју продавница и куповини претворена у 1,6 километара пешачке зоне. Страховало се да ће то проузроковати застоје и гужве у другим улицама, али се, супротно очекивањима, саобраћај у околини смањио – каже Блум и додаје да су градски саобраћајни системи много флексибилнији него што се често претпоставља.

Чему стреми главни град Аустрије  – смарт сити стратегија

Смањење емисије CO2 у саобраћајном сектору за 50 одсто до 2030. и за 100 процената до 2050. по глави становника

Смањење потрошње финалне енергије у саобраћајном сектору за 40 одсто до 2030. и 70 процената до 2050. по глави становника

Повећање удела стаза у Бечу за еколошка превозна средства на 85 процената у 2030, а до 2050. и више од 85 одсто

Смањење степена моторизације на 250 возила на 1.000 становника до 2030.

Краће релације до пет километара треба да чине најмање 70 процената свих путовања у Бечу и у највећој мери биће намењене бициклистима и пешацима

Смањење саобраћаја на ободу града за 10 одсто до 2030.

Доставни и привредни саобраћај у граду до 2030. године биће увелико CO2 неутралан


Коментари18
8f2fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gandra
Jos da sunarodnici nauce da je u nasem jeziku imenica bicikl muskog roda...
Nizbrdice za vetar u kosi
Svaka bicikla danas ima menjace tako da nije problem toliko brdoviti Beograd koliko zelja da se ucini nesto za svoje i tudje zdravlje. Uostalom gde pise da uz svaki breg i brdo mora da se vozi bas do samog vrha - hocu reci vozis uzbrdo dok mozes i hoces a ako je bas tesko pri vrhu sidjes i protegnes noge tih kojih par destine metara do vrha ... a posle toga nizbrdica - milina bozja.
Decak
Sva sredstva prevoza su dobrodosla. I gradska i privatna, i automobili i motorcikli i bicikli i trotineti. Naravno, pesak je bio i ostaje CAR. A kad se porede Beograd i Bec, nas grad je dosta brdovit, tako da bi najbolje odgovarali bicikli i trotineti na elektricni pogon. Sa baterijama koje se pune i traju 50 - 80 sati.
Djecko Edin
Cuvena beogradska brda, od Surcina preko Bezanije do Zemuna i novobeogradskih blokova? Pa sve do Usca? A jos ona brda od Dorcola do Ade Ciganlije? Na ovom podrucju zivi vise od pola miliona ljudi? Zive, rade, idu na posao u skolu... Koliko njih pesaci ili vozi bicikla? Da ne govorim o onima iz centra grada koji savladavaju planine iduci od Vuka ili Slavije do Kneza ili Kalemegdana? Izgovori, izgovori... Svi znamo da je status vazan nasim su"gradjanima": zato, auto i to bez saputnika!
Препоручујем 8
pera
Sumarice nisu samo V/3 ima toliko mesta gde stari mogu da odaju pocast poginulima. Od celog Desankinog venca za saobracaj je zatvorena mozda petina. Po meni je ovo jedan od boljih poteza u Kragujevcu, treba jos da se zna da se od tog dela koji je zatvoren za saobracaj nadovezeju biciklictice staze do Drace i Rogojevca(oko 15km, jesu primitivne ali za pocetak vise nego dobre). Ovo je primer za sve gradove jer se tako podize svest o bicikli kao prevoznom sredsvu i zdravom zivotu
Jedna mama
Ako računamo da smo mi na nuli, za jedno 40 godina eto nama infrastrukture! Šalim se naravno. Kada pomislim da pojedina naselja nemaju ni trotoare za pešake, uhvati me muka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља