среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:02

ММФ упозорава да свету прети банкрот тежак 19 билиона долара

Глобална привреда пред највећим је изазовом од кризе из 2008. године, оценила је Кристалина Георгијева, нова извршна директорка ове финансијске установе
Аутор: Тања Вујићсреда, 16.10.2019. у 19:30
Кристалина Георгијева на заседању ММФ-а у Вашингтону (Фото EPA/Erik S. Lesser)

Светска привреда забележиће ове године најнижи раст од финансијске кризе 2008: америчко-кинески трговински рат гурнуо је глобалну економију у „несигурну” ситуацију, упозорио је јуче ММФ у полугодишњем извештају у перспективама светске економије, објављеном пред почетак заједничког јесењег заседања ММФ-а и Светске банке у Вашингтону, коме присуствује и делегације Народне банке Србије. Међународни монетарни фонд је, према очекивањима, снизио прогнозу глобалног привредног раста (3,8 одсто у 2017. 3,3 одсто пролетос) на само три одсто. То је иначе најнижа стопа раста од глобалне рецесије 2009. Обарање прогнозе глобалног привредног раста „углавном је због чињенице да су царине нарасле и да коштају глобалну економију”, наводи се у извештају ММФ-а. Истовремено, квартет највећих глобалних економија (Кина, САД, еврозона и Јапан) у следећих пет година неће исказати побољшање привредног раста, процену ММФ-а пренео је лондонски „Фајненшал тајмс”.

***

„Глобална привреда је данас пред највећим изазовом од кризе из 2008. године и налази се у стању ’синхронизованог посустајања’. Након што је 2017. године 75 одсто држава забележило приметан привредни раст, данас готово 90 одсто земаља очекује економска успоравање, које би могла да потраје и догодине. Истовремено, компаније широм света су у ери екстремно ниских камата назидале толико дугова да ризикују банкрот тежак 19 билиона долара ако дође до великог економског успоравања.” Ову драматичну поруку упутила је Кристалина Георгијева, нови извршни директор Међународног монетарног фонда (ММФ) уочи заједничког јесењег заседања те институције са Светском банком у Вашингтону.

На први поглед, глобални привредни раст од „око три одсто” (који предводе земље у развоју, са Кином на челу) веома је далеко од „нултог раста” забележеног 2009. године у јеку прве ововековне финансијске и привредне кризе огромних размера. У том контексту, бројна страховања о скором доласку следеће глобалне рецесије могу деловати безразложно. Оно што је данас другачије од кризе 2008. године – изазване урушавањем америчког хипотекарног тржишта – јесте то што је индекс могућих „окидача” следеће кризе далеко бројнији него пре једне деценије (царински ратови, манипулације валутама, претећа технолошка надгорњавања...).

Истовремено, глобални банкарски сектор је од 2008. до данас – борећи се са последицама претходне кризе – истрошио главнину „стандардне муниције”.

„Трговински сукоби, брегзит и геополитичке напетости распирују данас бројне неизвесности и повлачење инвеститора. То зауздава економске потенцијале и сви плаћају цену трговинских сукоба. Чак и ако би привредни раст поскочио у 2020, текући расколи могли би довести до промена које трају генерацијама. До ’дигиталног берлинског зида’, који би присиљавао државе да бирају између технолошких система, прекинутих ланаца снабдевања, одсечених трговинских сектора”, нагласила је Георгијева.

Према проценама ММФ-а, кумулативни ефекат трговинских сукоба догодине би могао достићи цену од око 700 милијарди долара, то јест 0,8 светског БДП-а. У преводу, трговинске зађевице прете да свету догодине одузму вредност целокупне привреде Швајцарске. Последице текућег замирања глобалне трговине већ се осећају у индустријском сектору и убрзо би се могле прелити у домен масовне потрошње, чиме би обим „колатералне штете” постао далеко масовнији него данас, процењују у врху ММФ-а.

„Оно о чему се не говори много јесте то да су домаћинства са нижим примањима најдраматичније изложена последицама трговинских конфликата, јер њима бројне неопходне робе и услуге постају све скупље и недоступније услед осујећења слободне светске трговине и размене”, нагласила је Георгијева.

„Уместо распиривања свађа, државе би требало да превазиђу међусобне разлике и усредсреде се на тражење заједничког решења за најозбиљнију претњу у последњих 10 година. Али, док потреба за усаглашавањима расте, воља за заједничким ангажманом опада”, забринуто је приметила Георгијева.


Коментари17
a6a49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
''Kreditna ekonomija'' kako su je nazvali Nemci pretpostavlja dugove. Dugovi pretpostavljaju potrazivaoce u ''jedan prema jedan'' odnosu (obligaciono pravo) dok stecaj vise pogadja potrazivaoce nego duznike. Posle stecaja ''ajde Jovo na novo''. ''Ko bi gore ode dole...'' itd.
Raca Milosavljevic
... kakva prica za malu decu ....ali zasto niko ne objasni da je sve to pohlepa za novcem i zivotom bez rada ... desetine miliona zive bez ikakvog rada ... bankari,tkzv berzanski investitori,trgovci derivatima,pljackanje,otimanje tudjih dobara od strane velikih koncerna... to je slika i prilika ovog upozorenja-analize ...
Bojsa
Pitam se da li je rast globalne privrede od 0% stvarni problem i zasto to mora da se kvalifikuje kao recesija? Da li je ovo smisljena ili "novo usvojena" kategorija, sa novim merilima koje idu uz nju, ne bi li se konstantno zadovoljavale berze i velike banke sa njihovim nezaustavljivim apetitima. Kako je svet funkcionisao pre 30 godina?
Jimmy
Isto kao i danas.
Препоручујем 3
Славиша Милошевић
Играју се са туђим парама, улажу и даље у најризичније акција које им доносе огроман профит, нико не улаже у привреду, затварају постојећа радна места, чиста шпекулација капиталом, а очекују привредни раст. На жалост, када пукне овај финансијски мехур сапунице, рачун ће бити испостављен обичном народу, а државе ће спасавати велике банке које су у својој похлепи за екстремним профитом кризу и изазвале. И опет Јово наново.
Иван Ђорђевић
Играју се непостојећим парама, а не туђим. Отуда и потиче финансијски мехур
Препоручујем 4
Petar,Zagreb.
Ja sam obnovio baštinu đeda Peke. Posadio blitvu,rikulu,razne vrste zeljastog povrća ,mladi krompir biti će do Božića i petla sa četri koke koje mi nose jaja. U rezervi sam ostavio sredstva (4 talira koja mi je ostavio đed Peko pod jastuk kada sam se rodio)za kupnju koza. Mislim da će mi ostati i za kupnju jedne magarice,što će mi njakati pod prozorom da me razveseli. A ja ću joj se pridružiti i zajedno sa njom njakati na ek.krizu. Obnovimo baštine! I uopšte mi se ne vraća sa sunca u maglu.
Milos miokovic
.... Petar ZG@svaka cast Petre!!!!!!!!...
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља