среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:55

Нови договор за регион велика корист за привреду

Декларација о успостављању слободног протока људи, робе, услуга и капитала на западном Балкану, коју су потписале Србија, Северна Македонија и Албанија, предвиђа бржи проток људи и робе што је пре могуће и не касније од 2021.
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 16.10.2019. у 21:00
(Фото Танјуг)

Декларација о успостављању слободног протока људи, робе, услуга и капитала на западном Балкану, коју су потписале Србија, Северна Македонија и Албанија, требало би да омогући путовање само уз личну карту, као и несметан пролазак услуга, капитала и радне снаге.

Председник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Северне Македоније, Еди Рама и Зоран Заев, потписници овог документа, обавезали су се да ће радити на унапређењу регионалне сарадње, у циљу већег привредног раста, привлачења инвестиција и подизања квалитета живота грађана.

Конкретна решења биће тема разговора у Охриду. Али као први корак, како преноси Танјуг, у декларацији се наводи опредељење да се укину граничне контроле и друге препреке слободном кретању у региону, што је пре могуће и не касније од 2021. године.

Према подацима Светске банке, камиони троше скоро 26 милиона сати годишње на граничним прелазима на западном Балкану, што показује да постоји простор за знатно побољшање тренутних приступа који чине да су економије спорије и скупље да би биле конкурентне на глобалном нивоу.

– Људи ће бити у могућности да путују широм региона са важећом личном картом. Они би требало да буду у могућности да се запосле било где у региону и да у било којем делу региона обављају посао за који су квалификовани. Дипломе би требало да буду признате у целом региону – наводи се у декларацији.

Додаје се и да ће се интензивирати сарадња против прекограничног организованог криминала и да ће се залагати за помоћ једни другима у одговору на хитне случајеве, као што су елементарне непогоде.

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, недавно је рекао да успостављањем заједничког економског простора на западном Балкану компаније из целог региона добијају веће регионално тржиште, са готово 20 милиона потрошача, без баријера и кочница за више међусобне трговине и улагања, што би им омогућило да буду продуктивније и конкурентније, да више производе, извозе, саме више инвестирају и привуку више страних инвестиција.

То, према његовим речима, подразумева да заједнички простор буде уређен као заједничко тржиште и јединствена инвестициона дестинација. Да се хармонизују прописи унутар региона и са европским стандардима, поједноставе процедуре, усагласе ветеринарски и фитосанитарни сертификати, да се међусобно признаје прекогранична документација и ускладе радна времена граничних служби како би роба, људи и капитал, што је и кључни захтев привредника, неометано пролазили кроз цео регион.

Ма како данас назвали ту иницијативу – „мали шенген”, „Цефта плус”, Нови договор за регион – то је, по речима Чадежа, управо оно на чему инсистира пословна заједница и на чему посвећено ради заједничка регионална привредна комора, која представља више од 350.000 компанија – кроз повезивање наших привредника, представљање привреде региона у свету и препоруке владама за отклањање баријера и стварање заједничког тржишта.

Уверен је да ће се у овај процес врло брзо укључити и остали у региону, јер је реч о отвореној платформи у интересу свих западнобалканских економија.

Да би се обезбедио бржи и једноставнији проток робе, услуга, људи и капитала и да би се изградио западнобалкански економски простор, Привредна комора Србије је, већ кроз ангажовање у Коморском инвестиционом форуму, дала предлоге шта треба урадити како би се убрзао проток на границама.

Кад је реч о протоку робе, привреда, како сазнајемо, предлаже да се повећа број улазних капија на граничним прелазима, укључујући посебно капије за камионе у заједничкој транзитној процедури. Потом да се међусобно прихватају налази акредитованих лабораторија за индустријске непрехрамбене производе. Привредна комора се залаже и за једнообразне документе који прате робу у извозу, увозу и транзиту. На списку предлога је и усаглашавање у фитосанитарној области, као и у области безбедности хране и ветерине, али и признавање квалификованих електронских сертификата између три земље. Ту је и јединствени регистар агенција за лекове три земље.

Кад је реч о протоку људи, предлаже се прелазак државне границе уз личну карту, као и успостављање процедуре за издавање боравишне и радне дозволе у све три земље за резиденте. Привреда предлаже и признавање професионалних квалификација за дефицитарна занимања, као и дефинисање минималних захтева за признавање диплома, пре свега за „осетљиве” професије – медицинске раднике и инжењере, као и за остала дефицитарна занимања.

Једна од тема је и либерализација протока капитала у погледу директних улагања, улагања у некретнине и хартије од вредности, активности инвестиционих фондова, кредитних и депозитних послова и услуга платног промета.


Коментари10
e29a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Da smo usli u EU kad je ta mogucnost postojala, 1989 godine, ne bi imali ni gradjanske ratove ni danasnje probleme sa granicama, carinama, dokumentima.
Brad
Ovo je u interesu pre svega srpskoj ekonomiji. Zasto? Jer i ovako belezimo ogroman suficit sa svim navedenim drzavama i jedino sta nam fali da on bude jos veci je uklanjanje barijera. Pre rampi sa kosova imali smo izvoz veci od uvoza 10 puta tamo. Mozda cokoladu i prehrambrene proizvode ne mozemo prodavati Evropi ali Albancima i Makedoncima svakako mozemo
vox populi
Lupatanje bez veze. To je ideja EU da stvori posebnu uniju na Balkanu da bi je lakše kontolisala. Nemojte tako olako gutati mamce. Blago nama, sada ćemo lako u Albaniju.
Milan R
E moj Vox. Takav pristup je imala Albanija u vreme Envera Hodže. Na nama je da koristimo pogodnosti a izbegnemo nepovoljnosti. U izolaciji nam preostaje samo ovo drugo. Danas to radi Severna Koreja s tim što oni imaju nuklearni potencijal.
Препоручујем 1
Mile
Prvo treba osigurati slobodno i bezbedno kretanje Srba po regionu i Evropi.Svedoci smo decenijama i sada da su Srbi napadani i ugrozeni u Hrvatskoj , Albaniji , Makedoniji , FBiH, kao i od A;lbanaca po Evropi ?Dok s e to drasticno i u celosti ne resi , nema potrebe za bilo koja dalja priblizavanja i saradnju , jer je u sustini predstvalja kao i do sada da svi po Srbiji slobodno putiju , dok je Srbima to onemoguceno u navedenim drazvama .
nenad markovic
samo oni kod nas,mi necemo moci tamo ni sa pasosom

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља